VRAĆANJE NA FABRIČKA PODEŠAVANJA

PIŠE: MILOŠ MILOŠEVIĆ

Vratili smo ga na fabrička podešavanja. Toliko sam puta čuo tu izreku i nikada nešto duboko nisam razmišljao o njoj. Sve dok jednog dana, tačnije 26. 10. 2022. godine, nisam ja vraćen na fabrička podešavanja. A kako se to tačno mi vraćamo na fabrička podešavanja?

Da se vratimo na početak i 2001. Mlad mo­mak, entuzijasta, kome je rukomet čitav svet, operisan je već dva puta, ima 21 godinu i radi kontrolni pregled magnetne rezonance desnog kolena kako bi utvrdio kako i šta dalje.

Brižni doktor, iskusni stručnjak, bira reči: “Vidi, mali, da ti dr Jovanović kaže onako kao sinu svom što bi rekao. Tvoje desno koleno je već sada jako oštećeno, hrskavica je već pretrpe­la štetu, meniskuse skoro i da nemaš više i ako hoćeš i želiš da me poslušaš, molim te, za tebe je svaki sport koji u sebi ima skakanje i trčanje strogo zabranjen ako ne želiš da patiš u starosti.“

I što bi rekao Koeljo – ratnik svetlosti ne odus­taje, ratnik svetlosti se nasmeje, suoči se, vrati se na fabrička podešavanja i nastavi dalje.

Junak naše priče nakon toga nastavlja da se bori iz dana u dan, trenira i do tri puta dnevno. Gradi svoj NOVI SVET i igra svoj san, profe­sionalno igra rukomet još deset godina. Malo u Grčkoj, više u Srbiji. Bilo je dana kada je bio i igrač utakmice i najbolji igrač i kapiten tima. I da li je bol prisutan u kolenu, naravno da jeste. Ta bol postaje njegov saputnik i postaje njegov najbolji prijatelj i njegova noćna mora, njegov nerazdvojni deo duše.

Kao svemu u životu, i rukometu je došao kraj. Ostale su predivne uspomene i prijatelji i des­tinacije koje je obišao. I da, ostala je bol koja je rasla i rasla i tražila svoje, tražila svoj NOVI SVET.

Tada dolazimo do situacije da je Momak odlučio da koleno vrati na fabrička podešavan­ja, da postane jedan od najmlađih ikada koji su ugradili protezu u koleno. Staro zamenio novim. Vratio na fabričko podešavanje, otvorio novi svet bez bola. Ponovo zaigrao tenis sa Đurom, drugom iz detinjstva.

Koju cenu smo spremni da platimo u životu? Zašto nije poslušao doktora pre 20 godina? I nije mu krivo jer je tada u 21. godini pred njim bio samo jedan NOVI SVET, a to je bio svet rukometa, takmičenja, ciljeva i požrtvovanja, „svi za jednog i jedan za sve“. I da li je cena prevelika, da li se kaje? Budite sigurni da je odgovor NE. Da li bi uradio isto i platio ovu cenu? Budite sigurni da je odgovor DA i to AP­SOLUTNO DA!

Veče, 26. 10. 2022. Šest dana nakon jako uspešne operacije. I kako to samo Gospod i Život umeju da režiraju, što bi u našem poz­natom filmu rekli – KATASTROFA – Majmun je ušao u tenk… tu negde oko 22 časa.

Hirurg mu javlja da je za sutra u 11 sati zaka­zana revizija rane zbog postoperativne komp­likacije hematomom. Još jedna operacija i je­dino što zna je da svi veruju da je ta revizija rešenje, ali i da se svi jako plaše toga da u toj petnaestominutnoj operaciji bakterija ne uđe u ranu, nogu, protezu. On ne zna ništa osim da prepozna da pomen bakterije izaziva jezu kod Hirurga koji zna. Ali Momak gleda i ne zna. Ne zna da je pred njima samo vraćanje na fabričko podešavanje, da je na vratima NOVOG SVETA!

I tu se priča lomi. Kao u svaku priču, pa i u ovu, dolazi Anđeo čuvar, ali ovaj Anđeo je progu­tao serum istine i on danima sto­ji na ramenu momka i bodri ga, govori mu da će sve biti ok. Ali na pitanje zašto se svi plaše te bakterije, Anđeo koji ne zna da laže suočava momka sa NOVIM SVETOM. I kaže – Pa znaš, ako do toga dođe, postoji šansa od oko 5% do 10% da ostaneš bez noge i to ako imaš sreće samo bez potkolenice.

I DA! Eto ga! Fabričko po­dešavanje u toku! O, DA… Eto i NOVOG SVETA! Momak koji da­nas najviše uživa u društvu svo­je dece i supruge shvata da će možda biti bez noge u 43. godini. Seća se svog idola iz mladosti Oscara Pistoriusa koji je sa pro­tezama trčao, seća se svog dru­ga koji nema nogu kako sa prote­zom hoda pored sina i kaže sebi isto što je rekao i pre 22 godine – OK! To je to! Znamo šta je najgo­re! Prihvatio sam to! Vraćen sam na fabričko podešavanje! I sada nema nazad već samo napred u NOVI SVET.

Šta se sve posle desilo možemo podvesti pod Božju volju i sreću da je taj 27. 10. bila Sveta Petka i da je 31. 10. bio Sveti Luka kada je otpušten iz bolnice i da je iz sata u sat, iz dana u dan od te noći, od tog suočenja, od fabričkog podešavanja, od pro­laska kroz vrata NOVOG SVE­TA, opšte stanje postajalo sve bolje i bolje, da je operacija prvo pomerena za 24 sata, pa za još 24, pa za 48 časova i da na kraju do nje nije ni došlo!

Danas pišem ovaj tekst sa os­mehom i saznanjem da je sve u životu dobro i da sve ima smisla i da ću u maju igrati tenis posle pet godina pauze. I ko zna, mož­da čak i pobedim druga iz detinj­stva, Đuru!

A kako izgleda moj NOVI SVET? Uživam u njemu! Saznanje da ima šanse da ostanem bez noge me je tako vratilo na fabričko po­dešavanje da danas znam i živ­im istinu da je za zadovoljstvo i sreću potreban vazduh i po mo­gućstvu da su moja deca zdra­va. Sve ostalo, što bi naš narod rekao, je “gratis” i dobro došlo, ali nije neophodno za osmeh u mojoj duši i sjaj u mojim očima.

I za kraj ili za početak, za stari ili za NOVI SVET. Hvala ti što si pročitao ove redove i znam da možda misliš kako sve to lepo zvuči, ali da ja ne znam tvoje probleme i tvoju muku. A zna se, svakome je njegova muka na­jteža…

Razumem TEBE, ali molim te, razumi i ti MENE. I znam da se teško uči na tuđem iskustvu i teško veruje tuđem iskustvu, a ja sam ogoljeno podelio moje sa tobom.

Ali ja danas dišem ovu istinu, dišem svoj NOVI SVET svakim udahom i izdahom i nikada ni­sam bio srećniji.

Bože, hvala ti još jednom…

AMIN!