PIŠE: JASMINA LEĐENOVIĆ
Ljubav prema sebi dolazi u mnogo različitih oblika, a najčešće se pojavljuje kada osobe prođu kroz neki težak životni period. Tada razviju duboko razumevanje za ljude oko sebe. Nešto o čemu ranije po pravilu i nisu mnogo razmišljali.
U neprestanoj žurbi za obavezama i iščekivanju nečega, vreme teče takvom brzinom da ljudi i ne primete prolaznost života. Ne primećuju dešavanja oko sebe, ne vide lepotu svog postojanja i ne doživljavaju sebe. Dakle, kada se život preko noći preokrene naopačke, sve se zaustavi na trenutak. Nađemo se u tunelu iz kojeg ne vidimo izlaz. Tog trenutka konačno počinjemo da razmišljamo.
Upravo hodajući kroz taj tunel, primećujemo svetlo koje se nazire i donosimo odluku da sigurnim koracima krenemo ka njemu. To je veoma složen i dugotrajan proces, nimalo lak, jer je prepun strahova.
Iza mene je više od jedne decenije borbe za život kroz koju sam, pored svoje, proživljavala i tuđe patnje. Saosećala sam sa njima, radovala se svakom novom danu, tugovala za svima onima koji su te bitke izgubili. To me je ojačalo i podstaklo da zavolim sebe i svoj život podignem na neki viši nivo. Počela sam da uživam u sitnicama, da se budim sa osmehom, da pravim planove, sanjam svoje snove i da svakog dana govorim svojoj porodici koliko je volim. Osnovni postulat ljubavi je – da biste voleli druge, najpre morate da zavolite sebe. Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe, rekao je Isus u Svetom pismu.
Promenom načina razmišljanja, menjamo i svoj život. Kada volimo, osvestimo i prihvatimo sebe, sve u životu počinje bolje da funkcioniše.
Prvo što treba izbaciti su bes i strah. Moramo verovati životu i osloboditi se destruktivnih misli i u svemu tražiti neku lepšu stranu. Otvoriti se za nova iskustva i nova učenja. To je kao da se ponovo rađate. Potom zagrliti to dete u sebi, razumeti ga, dopustiti da se lepo razvija i voleti ga svim srcem.
Tako ćete krenuti putem svog duhovnog napretka, pronaći svoj mir i stabilnost i postati zadovoljni sobom i svojim životom. Postaćete bitni pre svega sebi, a onda i drugima. Kada zavolimo svoje telo, shvatimo da je ono veoma sposobno za mnoge stvari u koje ni sami ne verujemo. Iznenadiće nas i učiniti da razvijemo sigurnost u sebe.
Takođe je važno oprostiti sebi sve ono što smo učinili u prošlosti i zbog čega se sada kajemo. Posebno kada znamo da smo sve uradili onako kako smo u tim momentima najbolje znali i umeli. Niko nije savršen i zato moramo biti svesni svih svojih nedostataka. Ponekad upravo neki nedostatak može postati deo našeg imidža. Zavoleti sebe je ključ našeg srećnog života. To znači da sami možemo da biramo kako ćemo se osećati, bez značajnog uticaja svoje okoline.
Vrhunac rada na sebi je pronaći sreću i mir sa sobom i od svog života napraviti čaroliju. Potrebno je samo dosta želje, volje i ljubavi prema sebi i ljudima oko sebe.
