ВИЗИЈЕ ЖИВОТА КРОЗ ШКОЛУ СА ТРАДИЦИЈОМ

ИНТЕРВЈУ ПРИПРЕМИЛА И ВОДИЛА: МИА МЕДАКОВИЋ
ИНТЕРВЈУ: ТАЊА ТОДОРОВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ ПОРТРЕТА: NEKOPHOTOWORLD

Тања Тодоровић, директор Школе за основно и средње образовање „Антон Скала“ из Старе Пазове, бави се континуирано едукацијом и рехабилитацијом деце са сметњама у развоју и особама са инвалидитетом.

Дипломирала је на Дефектолошком факултету у Београду (ФАСПЕР) и стекла звање дипломирани дефектолог – олигофренолог. У Школи за основно и средње образовање „Антон Скала“ ради од 1994. године, најпре као дефектолог – наставник предметне наставе. Од 2010. године, откад је директор школе, пружила јој се могућност да оствари визију коју има већ дужи низ година. Школа је сада у многим сегментима унапређена и проширен је делокруг рада, односно услуга које пружа.

Када није у улози директора, посвећена је едукацијама, мастер студијама клиничке психологије, трансакционој анализи, различитим телесним процесима и третманима (BARS, MTVSS, HIDŽAMA, DU­BOKI PEAT, THETA HEALING, LIFE COA­CH), који су јој омогућили да се детаљније и дубље посвети човеку, самом бићу. Намерно наглашава реч „улога“, јер не воли стриктно везивање за појам и шаблон, уобичајено значење и тумачење речи. Улога, јер то није све. Воли да себе даје у свему у чему јесте и ту нема граница.

Њен мото је „Мој посао је моја мисија“.

ШКОЛА „АНТОН СКАЛА“ СЛАВИ 50 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА. ШТА ОВАЈ КОНТИНУИТЕТ ЗНАЧИ ЗА ЈЕДНУ ШКОЛУ И КОЛИКО ЈЕ ЛАКО ИЛИ ТЕШКО ОПСТАТИ У ИЗАЗОВНИМ ВРЕМЕНИМА?

Поносни смо што школа постоји и ради континуирано већ 50 година. Школу је одржала љубав, вера и нада свих нас, деце, родитеља, запослених, од њеног оснивања до данас. Тимски рад, стручност свих запослених, истрајност и преданост у раду, као и емпатија, чине поуздани ослонац и место где ће деца сходно својим могућностима и интересовањима моћи да се остваре. Без обзира на све изазове, успела је да одржи свој углед и да пружи онај вид подршке без којег не може да постоји потпун и свеобухватан васпитно-образовни систем. Захваљујући континуираном усавршавању, иницијативи, разумевању и подршци институција и појединаца, ми смо данас једна од најбољих школа. Међутим, услови за рад у школи нису били одувек овакви. Зграда је била породична кућа изграђена 1832. године, грејало се помоћу каљавих пећи, била је присутна влага, објекат је био влажан, столарија из 1832. године. Али упркос свим тешкоћама рада у таквим условима, колеге од којих смо ми учили су истом љубављу и посвећеношћу прилазили раду. До 2000. године, свака активност се финансирала средствима од донација. Друштвена заједница није имала сензибилитета за потребе школе и ученика и било је јако тешко радити у таквим условима. Запослени су са љубављу према послу, самостално и на своју иницијативу, кречили учионице и трудили се да што више оплемене простор како би ученицима боравак у школи био пријатнији.

ПРИБЛИЖИ НАМ МИСИЈУ КОЈУ НЕГУЈЕТЕ У ШКОЛИ.

Мисија школе јесте да се негује стручан, одговоран и посвећен однос према ученицима и њиховим родитељима и на тај начин подстиче међусобни партнерски однос. Да помогнемо нашим ученицима да усвоје знања и вештине и кроз индивидуални темпо развоја науче да брину о себи. Да се у школи развијају добри односи засновани на толеранцији и уважавању, да учимо једни од других, да помажемо једни другима и да чујемо једни друге. Да освестимо и сензибилишемо друштво, да сви имамо више емпатије за изазове које имају ученици и њихови родитељи.

Да подржимо наше ученике да буду успешни у ономе у чему могу и да достојанствено стасавају у добре, племените и надасве срећне људе.

КРАТАК ОСВРТ НА ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

Школа за основно и средње образовање „Антон Скала“ је међуопштинска школа, која је образовала ученике са територије општина Стара Пазова и Инђија, а од 1995. године и општине Пећинци. Основана је 1972. године на иницијативу општина Стара Пазова и Инђија са циљем да ученицима са сметњама у развоју пружи адекватно образовање и васпитање, помоћ и подршку у социјализацији и интеграцији у друштвену заједницу. Од 1995. године смо верификовани и као средња школа у два подручја рада: текстилство и кожарство и машинство и обрада метала. Од 2010. године откад сам директор школе до данас, школа се континуирано развија у образовно- васпитном погледу, а и кроз пружање социјалних услуга као што су „Помоћ у кући“ и „Дневни боравак – Искорак“, који су верификовани од стране Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине.

Школска зграда је 2015/2016. комплетно реконструисана у оквиру пројекта Управе за капитална улагања АП Војводине, а уз подршку локалне самоуправе која је била и суфинанасијер, обезбеђена су средства за куповину комплетног школског и канцеларијског намештаја.

Пројекат Холистичко-рехабилитационог центра је реализован у периоду од 2015. до 2017. године у оквиру програма „Подршка Европске уније инклузивном друштву“, а финансирала га је делегација Европске уније у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Холистичко-рехабилитациони центар „Ослонац“ је јединствен у Србији јер пружа иновативне услуге у виду сензорне собе, беле собе за релаксацију и слане собе.

У наредном периоду, школа је аплицирањем за средства за реализацију пројектних активности донацијама опремљена бројном асистивном технологијом, а ученици са сметњама у развоју могу да уче по највишим светским стандардима користећи ову најсавременију технологију.

У знак признања за изузетан допринос и постигнуте резултате у унапређењу дефектолошке теорије и праксе, Школа за основно и средње образовање „Антон Скала“ је 2017. године добила престижну Повељу професор Миодраг В. Матић.

КАКО ЋЕТЕ ОБЕЛЕЖИТИ ЈУБИЛЕЈ?

Школска 2022/23. година ће бити у знаку јубилеја. Јубилеј ће се обележавати различитим активностима једном месечно током целе школске године. Биће реализоване изложбе радова ученика, видео презентације, радионице са ученицима, књижевне вечери, предавања професора са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, сарадња са ученицима из типичних школа, као и бројне друге активности. Свечана академија јубилеја ће бити реализована 14. априла када је Дан школе. Све ће бити медијски пропраћено и уз присуство представника јединице локалне самоуправе, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине, Школске управе, као и бројних сарадника и пријатеља школе.

KОЛИКО ЈЕ ДЕЦЕ ПОХАЂАЛО ШКОЛУ ПРЕ 10 ГОДИНА, А КОЛИКО ИХ ПОХАЂА ДАНАС?

С обзиром на професионалан и стручан кадар, услове, опремљеност и иновативност услуга које школа пружа, родитељи иницирају упис деце у нашу школу, па се тако и број ученика из године у годину повећава. Ученицима са територија све три општине је обезбеђен превоз у матичну школу, уџбеници и ужина. Ученици могу квалитетно да проведу време након наставе до доласка родитеља по њих у продуженом боравку. Највећа подршка родитељима је партнерски однос и ослушкивање потреба те из тога произилази визија о развијању што више услуга које би растеретиле родитеље, а ученицима и корисницима пружиле што подстицајније окружење. Такође, ученици имају могућност похађања наставе у издвојеним одељењима у Бешки, Инђији, Новој Пазови и Пећинцима. Данас школа броји око 100 ученика, а важно је да поменем да пружамо професионалну подршку за око 150 ученика који похађају типичне школе у виду логопедских и дефектолошких третмана, као и колегама у типичним школама са територије три општине кроз тимску сарадњу.

Број корисника социјалних услуга „Помоћ у кући за децу са сметњама у развоју и њиховим породицама”, дневни боравак „Искорак“ и Холистичко-рехабилитациони центар „Ослонац“ је око 60, а сваке године се тај број увећава.

КАО ДИРЕКТОР ШКОЛЕ СИ ПРЕДУЗЕЛА МНОГЕ КОРАКЕ КАКО БИ ЈЕ УНАПРЕДИЛА. ШТА ЈЕ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ?

Од 2010. године сам на позицији директора Школе за основно и средње образовање, а претходно у настави са ученицима са сметњама у развоју од 1994. године, премда моја веза са школом датира од њеног оснивања. Мајка Драгица Тодоровић, трудна са мном, запослена у школи од њеног оснивања, направила је нит између школе и мене, која је и која ће бити нераскидива до краја мог живота.

Током читавог радног века, настојала сам да ослушкујем потребе деце са сметњама у развоју и њихових родитеља. На основу тога, са својим тимом, створила сам холистичку, модерну, отворену школу са атрактивним образовним програмима и социјалним услугама, школу која тежи активној улози у свом окружењу и ослушкује потребе и интересе тог окружења. Писањем и аплицирањем ИПА пројектима ЕУ и максималном подршком јединице локалне самоуправе Стара Пазова, изградила сам и покренула ресурсе школе. Повезала сам рану интервенцију и третман, сервисне услуге у виду пружања подршке и помоћи свима који се налазе у инклузивном процесу, дневни боравак за младе, услугу „Помоћ у кући за децу са сметњама у развоју и њиховим породицама“ и Холистичко- рехабилитациони центар. На тај начин сам умрежила сва три ресорна министарства и проширила делатност школе која излази из образовног система и залази у сферу социјалног и здравственог система.

Аутор сам, у сарадњи са РТВ СП, телевизијског серијала „Искорак“ у 11 емисија, у којима су широј јавности представљени проблеми и решења у различитим областима живота и функционисања деце са сметњама у развоју.

Школу видим као ресурсни центар који би повезао рану интервенцију и третман, предшколско и школско, као и средње образовање и васпитање.

Како би подршка ученицима и њиховим породицама била свеобухватна, припремљен је пројекат „Сензорни терапеутски врт“, који ће поред формирања нових образовних профила као што су цвећарство и баштованство, имати циљ да развија социјално предузетништво код младих. Такође недостаје реализација пројекта „Дневни боравак за одрасле од 26. до 40. године“. На тај начин, ученици и корисници ће бити радно ангажовани, а самим тим ће се осећати задовољније и испуњеније и дати свој допринос друштву и заједници у којој живе. Тиме би мисија целе школе била остварена, од рехабилитације до социјалног предузетништва.

У КОМ ПРАВЦУ ЋЕ СЕ РАЗВИЈАТИ ШКОЛА?

Моја визија је увек била да где је наш ученик и корисник, ту морамо да будемо и ми. И тиме сам се руководила приликом писања пројеката. Школа ће и убудуће пратити потребе родитеља и ученика, као и потребе друштва. И даље ћемо уводити иновације као и до сада. Визија је да и даље будемо једна од водећих школа са високостручним кадром, најсавременијом опремом и широком лепезом услуга, како би се деци са сметњама у развоју и њиховим породицама пружила свеобухватна подршка. Једна од визија је реализација пројекта „Сензорни терапеутски врт“ и „Дневни боравак за одрасле од 26. до 40. године“, као и промена назива школе.

ТЕМА СЕПТЕМБАРСКОГ ИЗДАЊА МАГАЗИНА НОСИ НАЗИВ „ЛЕПОТА РАЗЛИЧИТОСТИ“. КАКО СЕ ТА РАЗЛИЧИТОСТ ОГЛЕДА У ВАШОЈ ШКОЛИ?

Време је да сви постанемо свесни да у различитости лежи лепота и снага и да то преносимо деци од најранијег узраста. Није довољно да деца и одрасли са сметњама у развоју буду препознати, прихваћени и подржани, него да их посматрамо кроз таленте, специфичност и оригиналност.

Када на тај начин посматрате људе око себе, схватите колико наша разноликост и различитост чини овај свет бољим и лепшим местом.