PIŠE: MILAN NIKOLIĆ IZANO
Ja Bog, vidim reči i dela dobra.
Ja sam živa sila zemljinog prostora i znam kako ljudi misle.
Naš Oče, oprosti i reci, slovo zakona pravilnog učenja.
Daj nama, ovde, čašu znanja u uzavrelo leglo tvoje, na zemlju odmah.
Siguran sam da će mali broj vas koji pročita ova četiri stiha znati da se radi o našoj Azbuci. Naravno, višedecenijska, namerno i vešto vođena osvajačka propaganda od strane naših milenijumskih neprijatelja dovela nas je do toga da danas ne želimo ni da čujemo o istini svog porekla i nastanka. Zamislite koliko je teško da se ona prihvati i ponovo odomaći u našem rodu. Zato sam zahvalan, urednici magazina RYL, Mii Medaković, što mi je dala mogućnost da u ovom kratkom tekstu prenesem deo svojih istraživanja i spoznaja do kojih sam došao.
Potvrdu da slovo ne može da bude glas, već reč, dobio sam od duhovnika koji se nalazi u jednom od naših najsvetijih manastira. Važnost te razlike se odmah prepozna u stihovima koje ste pročitali na početku ovog teksta. Naša azbuka nikako nije samo običan spoj slova koja su osnov zapisivanja govora naroda, a nije ni ono sa čime se ponosimo da je samo kod nas pisanje dovedeno do savršensta tako što je svako slovo jedan glas. Ovo su samo zvanične definicije koje možete pronaći u udžbenicima kada tragate o tome šta ona predstavlja. Naša azbuka je itekako složenija, višeznačajnija i sveobuhvatnija.
Čitajući stihove nećete razumeti kako sam došao do njih i kako sam ih spojio sa azbukom, ali kada pogledate priloženu tabelu Vinčanske kabale, shvatićete da istorija našeg pisma doseže daleku prošlost i sigurno da nema nikakve veze sa istočnim rimskim carstvom i njihovim opunomoćenicima širenja grčkog pravoslavlja – Ćirilom i Metodijem. Ona je, kako je govorio još pre par desetina godina profesor Radivoje Pešić, produkt kontinuiteta istog naroda koji je uvek živeo na ovim prostorima, od velikog potopa do danas. Dokaz da je to tačno, vidimo i u simbolu za vreme koji je koristio Sveti Sava kada je u Zakonopraviniku, donešenim 1219. godine, uveo simbol za vreme, isti onaj koji se koristio i u vinčanskom pismu. Moram da napomenem da taj simbol nije samo oznaka za protočnost vremena, već predstavlja i kako se spušta kosmička energija (elektro-magnetna) na Zemlju sa dva preseka za Đurđevdan i Mitrovdan. Sve ovo navedeno su nepobitni dokazi da su simboli ključevi Univerzuma i da je azbuka tajni kod za dešifrovanje našeg nastanka.
Zašto je Sveti Sava srbicu vezao za brojeve i tako zapisivao datume, ostavljam nekim drugim istraživačima da odgonetnu, a svoje spoznaje ću ipak zadržati za sebe i reći ću ih kada za to dođe vreme. Znam da je on bio učen čovek i sigurno je nešto više znao od običnih ljudi.
Nakon višegodišnjeg proučavanja i ispitivanja koje sam radio sa našim istaknutim stručnjacima, akademicima i doktorima, gde smo upoređivalii numerološke vrednosti reči, rastavljali složene rečenice na brojčane vrednosti, odgonetali mitološke priče, dobili smo odgovore na kosmička dešavanja i kako ona utiču na život pojedinca, ali isto tako, kako se uz pomoć ovog znanja može protumačiti sudbina naroda i kompletne civilizacije.
Molim vas, pretražite, proučite, istražite sami ovo što vam pišem. Biblija je pisana sa dvadesetšest osnovnih simbola hebrejskog i strogrčkog pisma. Svarogov krug slovenske mitologije traje 26 000 godina i završen je 2012. godine. Osnova našeg pisma je u dvadesetšest slova(reči). Svako slovo jeste jedan deo kruga. Svako slovo naše današnje azbuke predstavlja makro i mikro kosmos. Prema tome, ova civilizacija je došla do slova Š.
Šta ovo znači? Da li je došao kraj svetu kakvog znamo?
Da! Živimo poslednje dane i godine materijalističke ere. Došlo je doba kada će se svesti računi. Došlo je doba žetve.
Za sve vas koji ste pročitali ovaj tekst i došli do ovih reči, zaslužujete završno objašnjenje.
Azbuka počinje sa Az buki, odnosno – Ja sam BOG, a završava sa Šar šća(s) – na Zemlju odmah (sad).
Vreme je uvek sadašnje i ono je u nama.
Tumačenje azbuke se može najbolje shvatiti kao obraćanje Boga ljudima i njihova molitva da im pomogne i da znanje, ali i kao skup simbola koja pokazuju kako smo nastali, koja nam je svrha, šta treba da činimo u životu i kuda ćemo da odemo nakon njega. Zato je veoma važno da napokon naučimo pravilno da govorimo i da naše misli i osećanja uskladimo sa svojim rečima jer je došlo vreme kada Bog preuzima potpunu kontrolu nad ovim Svetom.
Zapamtite jednu jako ozbiljnu činjenicu koja je zapisana u simbolima našeg pisma i na ove reči se prisetite kada dođe lažni Mesija.
Trinaesto slovo jeste slovo M i tumači se kao reč – Misliti. To znači, da smo mi u jedinstvu sa Bogom samo onda kada mislimo, odnosno, kada govorimo reči Božije. Izgleda da je došlo vreme da se obožimo, da se ponovo osrbimo, u stvari, samo obožen ćovek može da slovi (S) reči (R) božije (B). A kada slovite reči Božije, to znači da možete da materijalizujete sve svoje ideje. Sveti Otac Tadej je dobro znao moć i snagu reči u molitvi kada je govorio – Kakve su ti reči, takav ti je život.
Dozvolite mi da vam prenesem još jednu naučno potvrđenu činjenicu. U našem jeziku, najčešće pominjana reč jeste – Biti. Ona proističe iz reči BIT, a bit našeg postojanja i jeste u ’’Ja jesam’’ ili ’’Ja Bog’’.
Tako da, dragi moji, sada znate ko ste i ko smo. Kosmos je u nama, tako se i ponašajte. Mislite i govorite Božijim rečima. Došlo je vreme da svesno dajemo sve ono što On daje nama – Ljubav.
Budite vesnici nove civilizacije. Izdahnite, kao kada ste se rodili. Recite A!
