PIŠE: VLADIMIR DANKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Poslednja provera pred polazak. Štapovi, patike, rukavice, trebalo bi da je sve spremno. Loptice? Valjda sam poneo dovoljno loptica!
Polećemo. Beograd, Istanbul, Antalija i tu smo, još pola sata autobusom i stižemo u Belek, jednu od najboljih golf destinacija u Evropi, sa izvanrednim golf terenima, dizajniranim i održavanim po najvišim svetskim standardima. More, neverovatna priroda i odlični hoteli upotpunjuju ovu idiličnu sliku.
Još dok putujemo, dogovaramo se ko će sa kim da igra, prave se timovi, izvlače parovi. Kao i u životu, i ovde vam neki prijatelji više leže, neke je lakše pobediti, a od nekih uglavnom gubite, neki su mladi, neki su iskusni lisci. Ali gotovo svi su veliki takmičari, spremni da daju sve od sebe kako bi vas pobedili i možda odigrali svoju najbolju partiju golfa.
Konačno, sledećeg jutra krećemo na udaralište prve rupe, puni samopouzdanja i nade da će danas biti uspešan dan. Pred prvi udarac poželimo jedni drugima dobru igru, svaka podrška je dobrodošla.
Niže se rupa za rupom, neke nisam odigrao dobro, neke sam odigrao loše. Ne ide baš kako sam se nadao, da li kao posledica umora od putovanja, prevelike želje ili jednostavno nedostatak veštine čini svoje, u svakom slučaju frustracija raste, raspoloženje pada i nada u dobar golf polako postaje iluzija.
Nakon gotovo završene runde pune trauma i muka, loših odluka i još lošijih udaraca, zbog kojih bi svaka normalna osoba zaključala štapove u neki mračni podrum, stižem do osamnaeste i poslednje rupe.
Potpuno neočekivano udaram fantastičan baby draw drive, 270 metara, koji prati fairway i pogađa njegovu sredinu. Udarac iz snova, koji tako liči na ono što viđam na TV-u. Ništa ni nalik onome što se dešavalo do pre par minuta. I naravno, sledi ono „ahhh“ osećanje nakon tog čistog, savršenog udarca. Nekom ko ne igra golf je teško da poveruje da postoji osećanje slično ovome. Nalet adrenalina i dopamina, pogledi saigrača puni divljenja i zavisti, upravo ono što je golferskom zavisniku bilo potrebno da bi se vratio po još, bez obzira što ga je golf mleo do pre samo nekoliko minuta.
I to je to osećanje koje se prvi put pojavilo dok smo još učili da igramo golf. Jedna, verovatno slučajno dobro pogođena loptica, koja se vinula visoko u vazduh, imala fantastičan let i izazvala osećanje koje nastavljamo da tražimo iznova i iznova. Potraga za tim osećanjem nikad ne prestaje.
Čini mi se da bi, ako bih svaki udarac mogao da izvedem tako dobro, stepen zadovoljstva vremenom opao, kao kad biste za svaki obrok imali svoju omiljenu hranu, uskoro bi nastupila zasićenost. U golfu, kao i u životu, nagrada dolazi s vremena na vreme, ponekad izuzetno retko, i to je ono što čini da je golf toliko zarazan uprkos tome što je iznenađujuće frustrirajuć.
Ali nisu samo usponi i padovi jedino što stvara zavisnost od golfa. Jedna od najupečatljivijih stvari u vezi sa golfom je stalna težnja za još boljom rundom golfa, saznanje da je uvek moguće igrati bolje. Kao amateri, uglavnom odigramo preveliki broj udaraca, čineći glupe greške za koje smo sigurni da ćemo moći da ih izbegnemo idućeg puta.
Čak i najbolji igrači na svetu nikad neće odigrati partiju golfa koja nije mogla biti bar malo bolja. Savršenstvo u golfu je ideal koji nije moguće dostići, ali ta stalna potraga za nedostižnim izvlači iz nas neke dobre stvari – upornost, odlučnost, samopouzdanje, pozitivnost…
Naredni dan je bio nešto bolji od prethodnog, a onaj posle još bolji. Ređale su se i dobre i loše partije. I dok sam se okrenuo, odmor je prošao, sedim u avionu za Beograd, slušam „Detour“ i razmišljam kako sam ja u stvari jedan srećan zavisnik, ako tako nešto uopšte postoji. Čini mi se da moja zavisnost ipak nije tako loša, pogotovo ako je poredim sa nekim drugim zavisnostima. Boravak u prirodi, druženje sa prijateljima, neka nova životna iskustva.
Već sledeće nedelje nalazimo se na golf terenu na Adi Ciganliji i nastavljamo druženje sa prijateljima koji su već godinama golf entuzijasti. Na naše veliko zadovoljstvo, s vremena na vreme se pojave neki novi ljudi, budući golf zavisnici i, u nekim slučajevima, budući prijatelji. Možda će neki od vas koji ovo čitate biti među tim ljudima. Pridružite nam se na Adi Ciganliji, dođite da naučite da igrate golf i da ispunite svoj život novim, neverovatnim iskustvom.
Moju dušu ispunjava igranje golfa. Pokreti su moje reči. Sve vam je jasno.
