TROPSKI RESTART!

Ana VidosavljevićPIŠE: ANA VIDOSAVLJEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Svi mi se kad-tad u životu sretnemo sa većim ili manjim izazovima. Upravo ti izazovi nas poljuljaju, izbace iz koloseka i rutine, nateraju da razmislimo da možda i ne bi bilo loše napustiti ‘comfort zone’ koja nas često umrtvi i ulenji. I bez obzira što ‘comfort zone’ pruža komfor i sigurnost, izazovi su ono što nas navede da se zapitamo: Jesmo li srećni? Jesmo li zadovoljni životom koji vodimo? Ili nismo? I zar živeti ne znači probati nešto novo, rizikovati, naučiti nešto novo, videti neke nove horizonte?

Velike životne promene donesu i dozu stresa. I nije lako navići se na novi život, novo okruženje, drugačiju kulturu, nove običaje. Stipendija indonežanskog Ministarstva za obrazovanje da godinu dana učim indonežanski jezik, kulturu i istoriju, bila je razlog mog dolaska na Bali. A zašto sam aplicirala za ovu stipendiju? Eh, u tom grmu leži zec – kancelarijski posao je počeo da me guši, veliki grad, neki ludi brzi tempo života – nisam bila zadovoljna i osećala sam da je vreme za promenu. Kada sam saznala da sam dobila stipendiju, ne mogu reći da sam baš skakala od sreće. U stvari, u meni su se mešali sreća, strah i zbunjenost. I moram priznati da sam provela dane razmišljajući da li da prihvatim ovaj izazov i otisnem se u nešto nepoznato i totalno drugačije. Ipak je taj izazov i želja za promenom preovladao. Ali, naravno, glas u meni koji se bojao promene, govorio je da uvek mogu da se vratim i nastavim stari život. Dolazak u Indoneziju i na Bali bio je pun uzbuđenja. Usledio je i kulturološki šok. Prvi susret sa gužvama u saobraćaju, nepoštovanje osnovnih pravila, velika vlažnost, milioni motora i nepostojanje trotoara (pa ti sad, hteo ili ne hteo, moraš da naučiš da voziš motor), naterali su me da razmišljam o povratku u Evropu. Istina je da Bali nije raj kakvim ga ljudi zamišljaju. Život ovde može biti stresan, ali na drugačiji način od onog zapadnjačkog stresnog života. Hrana i namirnice sa uličnih tezgi su jeftini, ali troškovi dobijanja vize, produženje iste, uvezena roba, obrazovanje i zdravstvene usluge su skupe i zahtevne. Ovaj jedinstveni raj na zemlji jeste vruć, vlažan, opasan, uzbudljiv, ali ipak, pre svega, divan. I ona osobina u meni da se ne predajem, da dam šansu svemu i svima, naterali su me da se ne pokolebam i ne odustanem tako lako. Polako sam počela da stičem nove prijatelje, učim jezik, upoznajem kulturu, običaje, istražujem Bali i Indoneziju uopšte, polako sam se počela otvarati onoj jakoj duhovnoj energiji koja vlada Balijem, upoznavati opasnosti i voditi računa na putevima, prihvatati stvari koje ne mogu promeniti i ne pokušavati ih promeniti, već im se prilagoditi.

A onda sam probala surfovanje. I nije mi trebalo puno da ga zavolim. U stvari, postala sam zavisna od surfovanja (totalno sam se navukla na surfovanje!). Nije ni čudo, jer ja obožavam vodu. Celi svoj život sam provela baveći se sportovima u vodi. Pre surfovanja, dugi niz godina, trenirala sam plivanje. Voda je moja sredina i čini mi se da se bolje osećam u vodi, nego na kopnu. Međutim, surfovanje ipak nije bila ljubav na prvi pogled. Početak je bio pomalo frustrirajući. Puno padanja, pa osećaj da nikada neću naučiti da održavam ravnotežu na dasci, a kamoli da izvodim neke trikove. Ali, navučeš se i nema odustajanja. Taj prvi talas, a onda i niz ostalih talasa nakon prvog, neprocenjiv je osećaj. Surfovanje je od velikog izazova ubrzo preraslo u sastavni deo mog života. Sam osećaj boravka u okeanu je postao neka vrsta dnevne meditacije. Kada sam u vodi, zaboravim na sve ostalo. Ali isto tako, volim i osećaj pedlovanja i hvatanja talasa. Onda proradi sav adrenalin, a ja sam pomalo zavisnik od adrenalina. Izvanredan je osećaj kada uhvatiš talas i pokušavaš što duže ostati na njemu, izvodeći neke trikove, okrete. Valjda je celi taj proces ono što surfovanje čini posebnim. Biti u vodi, pedlovati, hvatati talase, voziti se na njima – to je ono što me je totalno opčinilo.

Ubrzo sam shvatila da se polako, ali sigurno, zaljubljujem u ovo ostrvo. Bali nije samo lepo ostrvo. Toliko je lepih ostrva na ovom svetu! Bali je magičan. Kultura, tradicija, ljudi – to je ono što Bali čini magičnim. Shvatila sam da se divno osećam na ovom ostrvu. Prija mi atmosfera koja ovde vlada. Okružena sam divnim ljudima koji su uvek nasmejani, srdačni, pozitivni, okružena sam prelepom prirodom, okeanom, bogatom kulturom, tradicijom koja je zaista jedinstvena. I čini se da me je moj sopstveni izazov opčinio, promenio, usrećio.

Upravo su izazovi ono što nas natera da upoznamo svoje potencijale i slabosti. Oni nam otvaraju vrata ka novim mogućnostima, upoznavanju sebe, oni čine život značajnijim, interesantnijim i daju mu vrednost. Pa, zašto ih se onda plašiti? Nema razloga! Prepustite im se i započnite svoj novi restart.