PIŠE: ANIMA MUNDI,
FOTOGRAFIJE: RANKO ĐUROVIĆ
RANKO ĐUROVIĆ, NAPUSTIVŠI LEKARSKU KARIJERU, UPUTIO SE NA KRIM. SASVIM SLUČAJNO JE UZEO FOTO-APARAT I KRENUO U ČUDESAN SVET FOTOGRAFIJE. LEKAR OPŠTE PRAKSE SE SA SVOJIH 47 GODINA ODVAŽIO NA ŽIVOTNU AVANTURU SLOBODNOG UMETNIKA I OSVAJA SVET KROZ OBJEKTIV. NJEGOV ŠKLJOC NA FOTO-APARATU DONOSI ZLATO. ČOVEK PORTRETA, KARAKTERA, DUŠE, KOJE OSLIKAVA NA LICU ČOVEKA. DOBITNIK JE ZLATNE MEDALJE NA MEĐUNARODNOM SALONU FOTOGRAFIJE “NJUJORK – MENHETN 2017” SA FOTOGRAFIJOM „THE VIEW“. U KONKURENCIJI OD 11.000 FOTOGRAFIJA, UMETNIKA IZ 30 ZEMALJA SVETA, ZA FINALE JE IZABRANO ČAK 11 DELA RANKA ĐUROVIĆA.
U ČEMU JE TAJNA TVOG VIĐENJA PORTRETA?
Nema tajne. Svakim danom sam sve uvereniji da portreti nalaze mene, a ne ja njih.
ZAŠTO PORTRET KAO OBJEKAT KOJIM SE IZRAŽAVAŠ U FOTOGRAFIJI?
Kada u trenutku, u očima posmatrača mojih portreta, vidim da su se poistovetili sa osobom čiji portret gledaju i vidim želju da što više saznaju o njemu, znam da sam uspeo.
Svi smo mi energetski jako isprepleteni a da toga i nismo svesni.
DA LI SE LJUDSKA DUŠA PRIKAŽE U SVOM NAJFINIJEM OBLIKU DOK TRAŽIŠ TAJ POGLED KOJI ZAUSTAVLJAŠ?
Uvek sam se trudio da prikažem ono najlepše u ljudima, bez obzira što neki ljudi na portretima nisu ni mladi, ni lepi, ni nasmejani. Da bi se to postiglo, jako je važan kontakt sa tom osobom. Razgovor, pogled, druženje… I duša sama dođe pred aparat.
DOBITNIK SI NAGRADE PLEJBOJ – SRBIJA 2012 POVODOM 100. BROJA. AKT KAO UMETNOST?
Fotografisati akt – nimalo lak zadatak. Mnogima je teško posmatrati ženu kao model, a ne kao predmet požude. Nimalo lako predstaviti akt tako da ne bude pornografija i da ne bude šablonski urađeno kao nebrojeno puta do tad. Kao i kod portreta, svaki akt mora biti svojevrstan potpis i modela i fotografa.
IZLAGAO SI SVOJE PORTRETE NA FESTIVALU ROMSKOG FILMA U MALOM IĐOŠU. KAKVE SU BILE KRITIKE?
Najviše volim kritike koje vidim u očima posmatrača. Reči me nikada ne dotiču.
KARIJERU U FOTO-SVETU SI ZAPOČEO PRE DESET GODINA. KAKO VIDIŠ EPILOG TOG RADA?
Da mi je neko rekao da ću se fotografijom početi baviti u 47. godini, mislio bih da je lud. Ako bi mi neko sad rekao da neću fotografisati do kraja života, mislio bih da je luđi od onog prvog.
MOTIV U FOTOGAFIJI KOJI TE NAJVIŠE „VOZI“?
Budi iskren, uživaj, ne laži sebe, ni one ispred foto-aparata.
CRNO-BELA FOTOGRAFIJA ILI U BOJI. KOJOJ SI VIŠE NAKLONJEN?
Sve zavisi od teme. Nema pravila.
GDE LEŽI TVOJA FOTOGRAFSKA SNAGA, OKO KOJE VIDI ŠTO DRUGI NE VIDE I UM KOJI NASLUĆUJE SLEDEĆI POKRET?
Nikad ne fotografišem zato ‚‚što moram”, tj. po zadatku. Uživam u samom procesu fotografisanja. Kod fotografisanja portreta nikad se ne krijem, jer onda to izazove strah kod ‚‚modela”.
Ma, ipak fotografija nađe mene, a ne ja nju.
TEMA BROJA JE „PRONAĐI NOVE SVETOVE I IZATKAJ IM NEBO“ – MIKA ANTIĆ. DA LI SI TI KONAČNO PRONAŠAO SVOJ SVET? I ŠTA JE UOPŠTE KONAČNO?
Definitivno sam pronašao jedan nov svet, koji me na prvi pogled očarao i očarava me svakog dana sve više. Nema konačno, nadam se.
