MISLI GLINOM

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: VERICA NEMET
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

VERICA NEMET, ROĐENA U ZRENJANINU 1989. GODINE. DIPLOMIRALA NA FILOZOF­SKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEO­GRADU, NA ODSEKU ZA ISTORIJU UMETNO­STI 2013. GODINE. RADI KAO KUSTOSKINJA – ISTORIČARKA UMETNOSTI NA DIGITALIZACI­JI JEDINSTVENE KOLEKCIJE MONUMENTAL­NIH SKULPTURA U TERAKOTI U CENTRU ZA LIKOVNU I PRIMENJENU UMETNOST „TERA“ U KIKINDI OD 2019. GODINE. SA POSEBNIM UŽIVANJEM VODILA JE MNOŠTVO STRUČ­NIH VOĐENJA NAJRAZLIČITIJOJ PUBLICI KAKO KROZ TUMAČENJA I INTERPRETACIJE STALNE POSTAVKE, TAKO I TOKOM GOSTU­JUĆIH IZLOŽBI KOJE SE ORGANIZUJU U SA­LONU MUZEJA TERRA. NERETKO JE UČESNIK PANELA, PREZENTACIJA, PREDAVANJA ILI RADI NA PISANJU I OSMIŠLJAVANJU NOVIH PROJEKATA ZAJEDNO SA SVOJIM DIVNIM KOLEGAMA.

KO JE POKRENUO PLANINU, OSMISLIO SIMPOZI­JUM I ATELJE TERRA, A SADA I ISTOIMENI MUZEJ? KADA JE SVE I KAKO POČELO?

Na trećoj godini studija (sredinom 70-ih) rodila se ideja kod tada mladog kikindskog vajara Slo­bodana Kojića da organizuje Simpozijum Terra – simpozijum skulpture u pečenoj glini, odnosno terakoti velikog formata. Budući da govorimo o vremenu kada su se brojne kolonije i simpozijumi rađali, ali i nestajali na teritoriji bivše Jugoslavije, značaj pokretanja ovog Simpozijuma bio je jasno prepoznat u nacionalnim umetničkim krugovima. S druge strane, za njegovo i zvanično realizova­nje prošla je bezmalo decenija. Zahvaljujući neo­pisivoj upornosti i istrajavanju Slobodana Kojića u ovoj velikoj zamisli, a nakon svih mogućih pre­preka, nakon 36. godina od prvog Simpozijuma Terra, otvoren je i muzej.

IZRAŽAVANJE I KREIRANJE U TERAKOTI NIJE BILO PRI­SUTNO NA TLU EVROPE DO POJAVE „TERRE“. ČINI SE KAO FENOMEN.

Zahvaljujući industrijskoj tradiciji proizvodnje crepa i cigle koju kroz vekove unazad pratimo u Kikindi, bilo je prirodno da se jedan takav resurs – glina – kao genius loci prenese i na umetnič­ke radove recentnih međunarodnih scena. Kada govorimo o savremenoj likovnoj sceni, Simpozi­jum Terra pružio je za ovih 41 godinu trajanja veliki doprinos afirmaciji ovog materijala koji je svoju slavu kao takvu imao poslednji put u doba etrurske civilizacije. Terra jeste fenomen koji još uvek nije prepoznat u meri koliko je važan za naše kulturno nasleđe.

ČIJI SE SVE RADOVI NALAZE POD KROVOM TERRE? KAKO IZGLEDA SELEKCIJA UMETNIKA KOJI DOLAZE? DA LI POSTOJE I LISTE ČEKANJA UMETNIKA KOJI SE SAMI PRIJAVE?

Do sada je priliku da učestvuju na Simpozijumu Terra imalo oko 300 umetnika iz zemlje i inostran­stva. Kao glavni postulat, Umetnički savet je već u to vreme doneo odluku da imena koja se pozi­vaju ili selektuju budu već afirmisani umetnici iz mesta iz kojih dolaze, s tim u vezi veliki broj jesu profesori na univerzitetima. Posle svih ovih de­cenija, sada postoje baze prijavljenih umetnika koji još nisu došli na red da budu i učesnici. No, ono što je važno je da onog trenutka kada poziv bude uručen, on ostaje dok umetnik ne bude bio u prilici da se odazove. Pauzirati život na mesec dana nije lak poduhvat, iako nije slučajno što je baš mesec jul izabran da vreme njegovog rea­lizovanja. A kako se prilika pruža samo jednom u životu – ista se i ne propušta osim u slučaju doista nepredviđenih okolnosti. Svakako uvek postoji i mogućnost da se umetnici sami prijave preko kontakt forme na našem sajtu.

ATELJE TERRA U KOJEM UMETNICI RADE IZGLEDA KAO FIMSKI PROSTOR. KAKAV JE PROGRAM UMET­NIČKOG RADA I BORAVKA U KIKINDI?

Film Atoski vrtovi[1]— preobraženje samo je je­dan od primera, pored toga prostor je korišćen za snimanje spotova, odbranu master i doktor­skih umetničkih radova/projekata etc. On je da­nas spomenik kulture[2], već 41. godinu za redom svetski poznat Atelje Terra, a nekada je bio zgra­da fabrike crepa i cigle sagrađen 1895. godine.

Renoviran 2010. godine, ovaj prostor je umetnici­ma na raspolaganju u toku trajanja Simpozijuma doslovno 24/7, a ostalim mesecima u dogovoru sa organizatorom. Obaveza učesnika je da za taj vremenski interval kreiraju tri rada, dva galerij­ska formata i jedan monumentalna rad. Sve što naprave preko toga ukoliko su vredni, slobodni su da koriste za svoje izlagačke potrebe.

CENTAR ZA LIKOVNU I PRIMENJENU UMETNOST „TERRA” RASPOLAŽE I IZLOŽBENIM PROSTOROM U CENTRU KIKINDE. OFORMLJENA 80-IH GODINA PROŠLOG VEKA, GALERIJA „TERRA” JE PRVA GRADSKA GALERIJA I JASNO PREDSTAVLJA VAŽNO KULTURNO SREDIŠTE U ČIJEM SE PROSTORU SMENJUJU IZLOŽ­BE POZNATIH LIKOVNIH STVARALACA IZ ZEMLJE, ALI I INOSTRANSTVA.

Dodatna vrednost ovog izlagačkog prostora je­ste što omogućava postavke i izvan kamernog miljea, što otvara mogućnost izlaganja i u jav­nom prostoru na delu trga ispred same Galerije. Posetiocima se tako pruža prilika da na najbolji način sagledaju predstavljena dela.

U Galeriji „Terra” se godišnje održi petnaestak izložbi eminentnih umetnika iz Srbije i sveta, a tokom višedecenijskog postojanja organizova­no je nekoliko stotina izložbi. Uz izložbenu ak­tivnost, Galerija „Terra” domaćin je većeg broja tribina, koncerata i večeri poezije.

KOLEKCIJA U OKVIRU STALNE POSTAVKE NA 1800 KVADRATNIH METARA PREZENTUJE 292 UMETNIČKA DELA UMETNIKA IZ 46 ZEMALJA. U MUZEJU DO­MINIRAJU SKULPTURE MONUMENTALNOG FORMATA. OVO JE JEDINSTVENA I NAJVEĆA KOLEKCIJA SAVRE­MENE SKULPTURE U TERAKOTI NA SVETU I BROJI PRE­KO 1000 SKULPTURA. DA LI STE PONOSNI NA SVE UČINJENO DO SADA?

U potpunosti. Radimo na tome da se i ostali isto tako osećaju jer istrajavati u ideji i realizaciji ova­ko jedinstvenog međunarodnog simpozijuma više od četiri decenije nije ni lak ni mali zadatak. Simpozijum Terra iz godine u godinu doprinosi afirmaciji ovog materijala na svetskoj umetničkoj mapi sa dvadesetak novih radova.

NA KOJIM PROJEKTIMA RADITE?

• Muzej na otvorenom

Plan je da se zelena površina koja pripada „Terri“ pretvori u Park skulptura velikih formata. Radi se o jednoj ambijentalnoj celini u kojoj se, iznad svega, poštuje specifični „dobri duh prostora“, oplemenjen sofisticiranim detaljima, uz izuze­tan osećaj za funkcionalnost i estetske principe. Park nije osmišljen da bude klasični park već svojevrsna botanička bašta, odnosno muzej na otvorenom.

• Program umetničkog boravka i rada u Kikindi

Jedinstvenost CLPU Terra i njenog Ateljea iz 19. veka očitava se upravo u tome što je ona jedino mesto na kulturnoj mapi koje nudi sve uslove za realizaciju skulpura velikog fomata. Umetnicima se na taj način nudi mogućnost da svoje stva­ralaštvo obogate jednim ovakvim monumental­nim formatom. Upravo zbog višegodišnje dobre prakse koja se realizuje kroz vrhunsku stručnu pomoć, neograničenu dostupnost materijalu, opremljenost pratećom opremom, mašinama i alatima i mogućnošću potpune realizacije skul­pture od terakote u velikom formatu, Centar Terra je postao bitna tačka interesovanja mnogim sa­mostalnim umetnicima, akademijama umetno­sti, udruženjima umetnika, kao i ustanovama iz oblasti kulturnog turizma za program rezidencije u organizaciji ove ustanove. Smeštajni prostor bi omogućio rezidenciju „in situ“ svim zaintereso­vanim pojedincima i ciljnim grupama tokom cele godine. Na taj način bi se u daljem vremenskom okviru Centar Terra značajno približio samoodr­živom modelu.

• Kursevi vajarstva

U planu je pokretanje kurseva za ljubitelje umet­nosti iz čitavog sveta koji žele da se oprobaju u vajarstvu (terakota, keramika, majolika). Kursevi bi trajali od 7 do 10 dana, a po njihovom završet­ku usledio bi turistički segment, organizovan od strane turističkih agencija koje bi ponudile razne turističke sadržaje.

U KOM PRAVCU ĆE SE „TERRA“ DALJE RAZVIJATI?

Težimo ka tome da se etabliramo kao divan pri­mer organizacije, prezentacije i održivog korišće­nja kulturne baštine i da na taj način zauzmemo važno mesto u interpretaciji kulturnog nasleđa na svetskoj mapi u domenu savremene skulptu­re u terakoti.

[1] Jugoslovenski film iz 1989. godine. Režirao ga je Stojan Stojčić, koji je pisao i scenario sa Slavenom Radovanovićem. Film je celosti snimljen u Ateljeu Terra, koji je danas stavljen pod zaštitu države https://www.youtube.com/watch?v=JAIpXz0E­neQ

[2] Odlukom Vlade Republike Srbije 2021. godine proglašen je ovaj objekat indu­strijske arhitekture