PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: LUKA PILIPOVIĆ
Siniša Ubović, glumac, pisac, motivacioni govornik, prvi licencirani trener HYL (Heal Your Life) programa u ovom delu Evrope. Sam program se temelji na učenjima i metodologiji Lujze Hej, jedne od vodećih svetskih ličnosti kada je u pitanju lični razvoj i napredak. Knjiga Lujze Hej „Moć je u vama“ promenila mu je prvo misli, a potom i život. On je zahvaljući svojoj sposobnosti, upornosti i ličnim magnetizmom uspešno uveo program HYL u Srbiju i region. Njegova predavanja i workshopovi su uvek puni. Traži se mesto više. Svoj koncept „Put promene“ prenosi spontano, iskreno, duhovito i mudro. Danas, kada se svet okreće spiritualnosti, sebi i promenama, mi u Beogradu imamo najboljeg koji nas edukuje i vodi na tom putu koji je promenljiv.
KOJI TI SE SINIŠA UBOVIĆ NAJVIŠE DOPADA (OTAC, SUPRUG, GLUMAC, MOTIVACIONI GOVORNIK, PISAC, EDUKATOR)? SVE SI TO TI, ALI OPET SU TI DODELJENE RAZLIČITE ŽIVOTNE ULOGE DA IH IGRAŠ.
Živimo na prostorima gde se često ono ko smo vezuje za profesiju kojom se bavimo. Poslednjih nekoliko godina, od kada sam počeo da pokazujem interesovanje za neke nove sfere života, i od kada sam počeo da izražavam svoju kreativnost na mnogim poljima, pored onog standardnog, glumačkog, kojim sam počeo da se bavim 1996. godine, često se srećem sa pitanjima koja su veoma zanimljiva i koja kao da traže da se opredelim za jednu oblast, da svoje dosadašnje iskustvo zaboravim i da kažem da li sam pisac, glumac, motivacioni govornik, edukator… Kulturološki smo usmereni na jednu životno zacrtanu putanju i svako iskakanje iz takvog jednog društveno prihvatljivog sistema predstavlja nešto što, u najmanju ruku, izaziva čuđenje. Ono što sam na svom putu promene shvatio jeste da je neophodno da dozvolimo svom biću da se izrazi na svim onim poljima na kojima mu je potrebno. Ne da bismo od toga nužno pravili karijeru, već da bismo oslobodili svoj kreativni potencijal. U suprotnom, živećemo sa osećanjem da nam konstantno nešto u životu nedostaje i naše nezadovoljstvo iz dana u dan će bivati sve veće. Dokaz da smo mnogo više od naše profesije su upravo i sve te “uloge” koje ste pomenuli u svom pitanju. Ako možemo nekome biti dete, roditelj, prijatelj, brat, kolega, plesni partner ili poznanik iz fitnes kluba, zašto onda jedan učitelj ne bi mogao da peva u rok bendu, da napiše roman i da piše društveno angažovane tekstove za nedeljni magazin. Niti jednu od svih uloga koje imam ne bih stavio ispred one druge, jer upravo ta raznolikost daje punoću životu koji živim. Kada sam sa decom, to mi je u tom momentu najvažnije na svetu. Kada sam na predavanju, ništa osim tog trenutka koji delim sa tri stotine ljudi nije važnije. Svaka uloga koju smo izabrali prateći svoje srce je deo nas i važno je da je volimo.
KAKO ZAPOČINJEŠ JUTRO?
Prva stvar koju uradim nakon buđenja jeste petnaestominutna meditacija. Kroz nju, izrazim zahvalnost na danu koji je preda mnom i na svim darovima koje mi je život pružio. Nema veće radosti od spoznaje da je pred nama dan koji nikada do sada nismo proživeli, niti ćemo imati ikada više priliku da ga proživimo. Smatram to velikom privilegijom i šansom koja je svakome od nas data upravo činjenicom da smo se probudili i da imamo pred sobom čitav jedan dan pun mogućnosti.
KAKO ŽIVIŠ DAN?
Uglavnom sam okrenut i posvećen onome što mi donosi radost i dobro raspoloženje. To ne znači da nemam trenutke koji mi nisu baš po volji. Ali ne trošim mnogo energije da se pitam zašto mi se dešava nešto što mi se ne dopada. Svoju pažnju usmeravam ka pronalaženju rešenja. Ne rasipam energiju na prazne price, niti svoje vreme provodim sa onima s kojima mi nije prijatno. Ljudi danas često pominju kako ih neko iscrpljuje ili kako im oduzima energiju. U to ne verujem. Ja verujem da mi dozvoljavamo drugima da to učine svesno birajući da provodimo vreme ili ispijamo kafe sa nekim s kim nam nije prijatno. Važno je naučiti reći NE svemu onome što crpi našu energiju, troši naše vreme i što nas udaljava od ljubavi.
KAKO ODLAZIŠ U SAN?
Uglavnom uz meditaciju ili uz nekoliko minuta ponavljanja HVALA, VOLIM TE, dok se ne uspavam.
SUSREĆEŠ SE SA RAZLIČITIM ŽENAMA I NJIHOVIM PROBLEMIMA. ŠTA JE ZAJEDNIČKO SVIMA? KO LAKŠE SAVLADAVA PROBLEME: ŽENE ILI MUŠKARCI?
Žena je svakako mnogo više na svim događajima koje organizujem. Žene su otvorenije da pronađu odgovore, spremnije su da se zagledaju u sebe. Međutim, iako u manjem broju, svi muškarci kojih je sve vise, naročito na predavanjima, fantastični su primeri kako pol ne igra nikakvu ulogu kada je naša duša u pitanju. Na tom nivou, svi smo jednaki. Svi tražimo jedno isto: da volimo i da budemo voljeni. Samo to.
SMATRAŠ DA JE SREĆA STVAR ODLUKE – KADA I KAKO SI ODLUČIO DA BUDEŠ SREĆAN?
To sam spoznao pre sedam godina, onog trenutka kada sam shvatio da zaslužujem da budem srećan, da nema razloga da pristajem na manje od sreće i da je potpuno u redu da budem srećan. Tada sam odlučio da ću gde god da idem, šta god da radim, pronalaziti makar i minimalan razlog da budem srećan. To je tako oslobađajuće. I to je jedna divna avantura koja me iznova podseća da je život jedna fantastična igra.
IZ TVOG PERA SU IZAŠLI NASLOVI KNJIGA „PUT PROMENE… I NEĆE BITI KRAJ ČUDESIMA“, „MOJA BABA ZEN BUDISTA“, „100% JA“, „DNEVNIK PROMENA“. SINIŠA UBOVIĆ PISAC!
Nisam bio neko ko se dobro snalazio u pisanju. Naročito ne u onome što se kroz školovanje od nas zahtevalo u formi pismenih sastava. To je bilo toliko snažno da sam sebe uverio da ne znam da pišem. Jedino mi je išlo od ruke da pišem epske pesme koje su „obrađivale“ aktuelnosti vezane za moje društvo iz razreda, za naše profesore, za neke komične situacije iz naših života. Bilo je to jako zabavno i mnogo smešno. I tu se moje pisanje završavalo. Gotovo dvadest godina je prošlo od tih mojih pisanija dok mi moj sadašnji izdavač nije ponudio da napišem knjigu o tome kako sam doživeo filozofiju Lujze Hej i kako sam je prilagodio sebi i prostoru na kom živim. Mesecima sam tu ponudu odbijao konstantno ponavljajući da nisam za to. Sve dok jednog dana nisam seo i dok slova sama nisu počela da ispunjavaju stranice. Bilo je potrebno mnogo vremena da se naviknem da me neko naziva piscem. Dugo mi je trebalo da shvatim da se knjige koje pišem u tako velikoj meri čitaju. Čudan je to osećaj. Danas divan. I beskrajno sam na tome zahvalan. Uživam da pišem i divno se osećam kad god napišem nešto novo.
JEDNOM MESEČNO ODRŽAVAŠ MOTIVACIONO I NADAHNJUJUĆE PREDAVANJE U HOTELU FALKESTEINER NA NOVOM BEOGRADU. TVOJ KONCEPT „PUT PROMENE“ SE ZASNIVA NA „GLEDANJE U PRAVCU REŠENJA“. STVARAŠ NA PREDAVANJIMA NEVEROVATNU ENERGIJU KOJOM BRANIŠ TEMU VEČERI, MESECA, DAJEŠ POLAZNICIMA APSOLUTNO NADAHNUĆE I IDEJE DA ŽIVOTNE OKOLNOSTI GLEDAJU IZ DRUGOG UGLA.
Ta predavanja su nastala kao rezultat moje želje da svom gradu pružim nešto nadahnjujuće, nešto što veliki svetski gradovi već godinama imaju, jedan drugačiji događaj koji inspiriše, motiviše i pruža ljudima nadu da život može biti lepši i bolji. Teme su uvek različite i, uz mnoštvo veoma praktičnih vežbi, ljudima pružam iskustvo koje sa predavanja ponesu kako bi do narednog susreta imali putokaz i smernice kako svoje dane učine lepšim, mirnijim i radosnijim.
TRI AFIRMACIJE SA KOJIMA POSTIŽEMO CILJ…
Sve želje mog srca se ostvaruju.
Svi moji putevi sad su prohodni. Staze mog života vode me na pravu stranu.
Bogatstvo moje duše privlači bogatstvo svake vrste.
TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA JE „KODEKS SRCA“ – KAKO TI POSMATRAŠ SVOJE SRCE I KODEKS?
Navikli smo da rešenje tražimo kroz intelekt, baveći se pitanjima šta je realno, a šta ne. Međutim, kada odgovor tražimo od srca, nepogrešivo ćemo koračati putem svoje istine.
