STARIJA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

„STARIJA“ JE NJEN ČETVRTI ROMAN. ČE­TVRTO KNJIŽEVO ČEDO KOJEM SE PREPU­STILA. I OPET JE TEMA LJUBAV. U OVOM NO­VOM SLUČAJU, TO JE LJUBAV KOJOJ NIKO NE MOŽE DA NAREDI, NITI DA NAMETNE PRAVILA. A KOJOJ TO MOŽE? LJILJANA ŠA­RAC VODI NAS KROZ SVET ZRELE I OSTVA­RENE ŽENE NADICE, KOJA SE ZALJUBLJUJE U MLAĐEG MUŠKARCA. SVE DALJE PROČI­TAJTE U ROMANU „STARIJA“, KOJI KRŠI BAL­KANSKA PRAVILA MLAĐA ŽENA – STARIJI MUŠKARAC.

LJILJANA ŠARAC, PROFESOR SRPSKOG JEZIKA I KN­JIŽEVNOSTI I PISAC.

Nekada je jedan život malo da se bavimo svim poslovima koji nas zanimaju, da obiđemo sva mesta koja nas privlače, da upoznamo neke nove neobične ljude koji bi nam mogli biti prijatelji. Svesna te činjenice, potpuno sam preokrenula stvar. Onog trenutka kada sam počela da pišem, prevazišla sam i novinarski posao kojim sam se bavila više od decenije, i profesorski, koji istinski volim, ali koji sam počela da prerastam, ozbiljno se plašeći da se ne upecam u zamku rutine iz koje je posle teško iskobeljati se. Pomogla sam sebi. Pis­ana reč vas čini lakom poput helijumskog balona. Izdiže vas iznad svakodnevice, i vodi u vrtoglavo plavetnilo neslućenih visina. Pi­scima ni nebo nije granica. Opasna je i za­vodljiva ta igra, ponekad je i pomalo opasna, ali je pre svega oslobađajuća. Pisanje, pa i svaka druga vrsta kreativnosti, lek su od briga, stresa, zlovolje, ljutnje, strahova kojima nas u poslušnosti drži 21. vek.

KOGA JE LJILJANA ODABRALA ZA JUNAKE U SVOM NO­VOM ROMANU „STARIJA“?

Čini mi se da nikog nije briga za malog običnog čoveka. Oni na vrhu zatvaraju se u neke elitne nedodirive krugove, intelektualci se usuđuju da tako sami sebe nazivaju, odvajajući se od svih, tapšući se međusobno po ramenima, a mi, vredni, pošteni, marljivi i u zapećak bačeni, gledamo u one što se izdvajaju i sležemo ramenima.

Ponekad im mahnemo ispred očiju, ne bis­mo li ih podsetili na to šta je stvaran život, ali brzo od toga odustajemo, jer reakcija svaki put izostane.

Zato ne pišem pretendujući na čitanke i nagra­de. Pišem o onome u šta verujem i znam da će mom čitaocu držati pažnju, a da će mu kada knjigu sklopi nakon čitanja, titrati osmeh na licu.

Lako je nekoga oneoraspoložiti, zaviti u sivo ili crno, hajde da učinimo ono što je mnogo teže, pa da sa drugima podelimo optimizam, než­nost, radost, osmeh, zagrljaj!

Moji romani grle svoje čitaoce.

Otuda su u ,,Starijoj’’ glavni junaci ljudi po­put naših rođaka, komšija, prijatelja, zapravo, poput nas samih. Oni se rvu sa životom kao i mi, nose na svojim plećima odgovornost da se očuva porodica, bračna ljubav, prijateljski odnosi, koji su poslednjih decenija vratolomno devalvirali.

Kada sam osmislila konstrukciju priče, juna­ci su pod mojim očima iznicali sami. Bili su mešavina fikcije i dragih lica iz mog okruženja. Toliko su životni i realistični, da će se mnogi u njima prepoznati u nekom segmentu.

Sve je tu. Muž i žena koji su u braku punih sedamnaest godina. Sin koji se adaptira na peti razred, priča o sestri glavne junakinje koja uoči pedesetog rođendana ostaje u drugom stanju, izazov koji se javlja kad se sve posloži u životu, pa smo se skućili i materjalno sta­bilizovali, a onda se u okruženju pojavi neki lep mladi svet koji junaci ne uspevaju da ig­norišu… Zar ne zvuči poznato?!

DA LI JE OVO KNJIGA KOJA JE U SKLADU SA SADAŠN­JOŠĆU? ODNOS STARIJE ŽENE I NEŠTO MLAĐEG MUŠKARCA.

Neobično je i predvidivo ovo naše balkansko tradicionalno patrijarhalno društvo. Nikome ne zasmeta veza muškarca u zrelim godinama sa mlađom partnerkom, ali će svi da prokomentar­išu, ili bar da podignu obrvu, na damu koja ima mlađeg partnera. U romanu ,,Starija’’ ja sve vre­me pitam: u čemu je razlika?!

U OVOJ PRIČI DRŽITE SE SADAŠNJOSTI, U NEKIM PRE­THODNIM BILI SU TO JUNACI IZ PROŠLOSTI I PREPLITANJE ONOGA ŠTO JE BILO I ŠTO JESTE KROZ VREME I PROSTOR.

Prethodna tri romana koja je izdala renomirana Izdavačka kuća Evro Book dala su svojevrstan pečat i ton mom radu. Oni su bili mešavina dav­no prohujalih vekova i savremenog vremenskog trenutka. U njima su se naizmenično smenjiva­la ta dva narativa. ,,Opet sa te sanjao’’ nam je omogućio da zavirimo u četrnaesti vek, na dvor despota Đurđa Brankovića, pri čemu je akcenat stavljen na sudbinu njegove žene Proklete Jerine (Irine Branković). Drugi roman ,,Gde sam to pog­rešila?’’ uvlači u priču neobičnog i neshvaćenog srpskog princa Đorđa Karađorđevića, sina kralja Petra Prvog. ,,Zid tajni’’ otkriva biografiju divne, voljene, plemenite i malo poznate srpske prin­ceze Jelene Karađorđević, sestre Đorđa Ka­rađorđevića. Jelena je bila udata za princa Ivana iz čuvene carske ruske porodice Romanov i nju su u Sankt Peterburgu voleli, poštovali i od milja zvali Čarobnica…

Još je neispričanih priča koje bi spadale u taj model, ali svu moju pažnju je zaokupila upravo ova savremena i intrigantna, pa sam odlučila da joj se posvetim, makar na kratko izneverila očekivanja čitalaca. Nadala sam se da će Stari­ja biti osveženje i iznenađenje, što se pokazalo kao tačno.

DA LI SE SEĆATE MOMENTA KADA JE INSPIRACIJA DOŠ­LA ZA PISANJE NOVOG ROMANA?

Situacija, kada sam dobila ideju, bila je neobična, zato je se i sećam. Sedela sam u frizerskom sa­lonu, pripremajući se za promociju svog romana u Andrićgradu. Prelistavala sam ženske časo­pise i naišla na tekst o kuguarkama. Pročitala sam ga dvaputa i shvatila da je tema pronašla mene.

KO SU KUGUARKE ILI PREDATORKE?

Naziv nas navodi da pomislimo da su to žene lovci koje vrebaju mladi plen. Kuguar je puma koja je predator, lovac. U modernom savreme­nom svetu ovaj naziv upućuje na pojavu koja je umnogome drugačija. Kuguarke su poslovno ostvarene dame, materijalno obezbeđene, koje se kreću u uticajnim krugovima i druže se sa po­znatim i značajnim ljudima. U veze sa mlađim partnerima stupaju neopterećeno, opušteno, bez velikih očekivanja i krupnih zahteva.

Taj njihov odnos meni je nalik pigmalionskom. Mladić mnogo toga od takve svoje partnerke može da nauči. Ona ga ne opterećuje, ne vezu­je po svaku cenu za sebe. Veza traje dok im je lepo. Svet u koji je zahvaljujući njoj ušao širi mu vidike i nudi mnoge važne i korisne kontakte.

Kraj nastupa dogovorom, bez velike drame, podele imovine, i sekiracije oko toga kome će dete pripasti. Putevi im se u jednom trenutku raziđu i svako dalje nastavlja sam za sebe…

KAKO STE STVARALI LIK GLAVNE JUNAKINJE?

Jasno mi je bilo da Nadicu, glavnu junakinju, treba pre svega da psihološki dobro okarakte­rišem i stavim je u širi porodični i društveni kon­tekst. Da bismo je razumeli, moramo da zaviri­mo u njen svet. Potrudila sam se da na taj način ispričam priču koja će nas zaintrigirati, i pozvati da je pratimo s nestrpljenjem i uzbuđenjem do samog kraja.

GDE SE PRONALAZI LJUBAV?

Ko je otvoren i spreman da ljubav pruži, on će je i pronaći. Od sedenja kod kuće i jadikovanja, samovanja i zlovolje, nema vajde. Druženje, iz­laženje, putovanje, stvaraju prilike da se ljubav i dogodi. Da bi nas pogodila Amorova strela, valja se malo i potruditi! Valja raširiti ruke i reći: Tu sam! Spremna da volim i budem voljena!

ŠTA OČEKUJETE OD OVOGODIŠNJEG SAJMA KNJIGA U BEOGRADU?

U našem narodu postoji verovanje da se na Bogojavljanje otvaraju nebesa i želje se ispun­javaju. Svako potpisivanje knjiga na Sajmu za mene ima tu vrstu čuda! Ponese me sva ona užurbanost, svečana atmosfera, radost, jer sam okružena ljudima koji celu godinu pišu spisak s nazivima knjiga koje su ih primamile sadržajem i koje žele da imaju na polici svoje biblioteke i u svojoj ruci u dugim jesenjim i zimskim večerima koje su pred nama. Nadam se da će na nekom od njih biti i moja ,,Starija’’.