ĐURĐEVIM STOPAMA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: LJILJANA
ŠARAC
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

LJILJANA ŠARAC, PISAC, ŽENA KOJA SVAKIM DANOM I STAVOM PODIŽE SEBI LESTVICU U PROFESIONALNOM I PRIVATNOM SMILSU. ŽENA OD PERA I MISLI, VEŠTO PLETE VEZU IZMEĐU PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI, VOLI SOPSTVENE JUNAKE I OŽIVALJAVA IH U SVO­JIM ROMANIMA. NJEN SEDMI ROMAN „ĐUR­ĐEVIM STOPAMA” GOVORI O ĐURĐU BRAN­KOVIĆU, U IZDANJU LAGUNE, KAKO PONO­SNO ISTIČE AUTORKA, KOJU JE OVA GODINA ZAVRTELA KAO ČIGRA.

U JEDNOM POSTU NA SVOM FB PROFILU SI NAPISALA – „OSEĆAM KAO DA ĆU ZAIGRATI ZA REAL MADRID.“ KOJI JE TO MOMENAT BIO KADA SI SHVATILA DA TVOJA SPISATELJSKA KARIJERA IDE U PRAVOM PRAVCU I KAO RAKETA SE UPUTILA KA NEBU?

Otkako je izašao moj prvi roman (,,Opet sam te sanjao’’), znala sam po reakcijama čitalaca da sam zakoračila na pravi put. Trebalo je od tada ostati na tom kursu, kretati se neprekidno dal­je, uz stavlno postavljanje novih ciljeva. Svaki put sam podizala sebi lestvicu i želela da nova priča bude još neobičija, privlačnija, zanimljivija i kvalitetnije napisana od prethodne. Kao mudri kapetan broda, koji čvrsto drži kormilo u svojim rukama, bila sam istovremeno autor, promoter i PR, jednom rečju kazano, bila sam – vizionar! S obzirom na to da sam u pisanje i prezentaci­ju svake objavljene knjige ulagala svu svoju en­ergiju, trud, vreme, znanje, imala sam i velika očekivanja.

I kao što dete raste, raste, pa udari glavom o sto, tako sam i ja ove godine osetila da je došlo vreme za promene jer sam porasla i udarila gla­vom o nevidljivu drvrnu ploču.

Rešila sam da isplovim iz mirne, sigurne luke na uzburkano, otvoreno more. Uz prijateljske zagrljaje, oprostila sam se sa ljudima iz svoje izdavačke kuće i postavila kao krajnji domet iz­davača koji je bio i ostao na mestu broj jedan na mojoj top listi, a to je Laguna.

Imala sam mnogo sreće da su me na kraju plo­vidbe dočekali svetionik i otvorena vrata da pot­pišemo ugovor za prvi roman koji će Laguna ob­javiti.

Zato sam u svom postu na Fejsbuku napisala da se osećam kao da ću zaigrati za Real Madrid! To je ono što sam želela. Upravo se ostvaruje moj san. Ugovor je potpisan, rukopis prelomljen, radi se na koricama! Na korak sam do toga da postig­nem prvi gol u novoj ekipi i osećaj je divan!

Nadam se da će se trenutak kada budem držala svoj sedmi roman u rukama poklopiti sa dolas­kom Nove godine. Biće to u svakom smislu novi početak.

Raketa moje karijere je usmerena ka nebes­kom svodu. Uz prskalice i vatromet, poleteće ka njemu u pravom trenutku!

DA LI TVOJI ČITAOCI VOLE DA ČITAJU ISTORIJSKE ROMA­NE?

Istraživanja pokazuju da su godinama i u svetu i kod nas najčitaniji trileri i istorijski romani. Ni­sam se tome rukovodila kada sam birala teme, ali sam se našla na putu koji volimo i ja i čitaoci. Podsetila sam ih na Prokletu Jerinu, Jelenu Karađorđević, Đorđa Karađorđevića, kraljicu Teodoru… Dobar test da izdržim promenu žanra bila su dva moja ljubavna romana. Ona su značila hazardersko skretanje sa već utabane staze, iz­neveravanje očekivanja, ali i iznenađenje, mali odmor i osveženje. Bez obzira što su ,,Starija” i ,,Stariji” sjajno prošli, mnogi su me pitali kada ću se vratiti temama iz nacionalne istorije i koja ličnost je sada na redu.

NA ČEMU JE AKCENAT U NOVOM ROMANU „ĐURĐEVIM STOPAMA“? KUDA SE KRENULO?

Romani koje pišem se čitaju odvojeno. Nisu u nastavcima. A opet, kada me pod svoje uzme jedna ličnost ili epoha, pre ili kasnije se vratim da dopričam započetu priču. Tako sam se bavila životima i Jelene, i Đorđa, pa i kralja Aleksandra Karađorđevića u tri knjige. Sada se u romanu za novu izdavačku kuću okrećem temi koja je kao druga polovina jabuke mog prvenca ,,Opet sam te sanjao”. Irina Kantakuzin Branković dobila je svoj omaž u tom delu i svojevrsnu odbranu od omraze koju je na nju navukla narodna tradicija i istorijska tumačenja koja se nisu udubljivala u njenu biografiju i činjenice. Senku nad imenom čitavog života nosio je i njen suprug despot Đurađ Branković. Živeo je u burnim vremenima kada se srpska država našla između čekića sa severa i nakovnja sa juga. Savijao se kao trska nastojeći da obezbedi opsatnak svom narodu na teritoriji preko koje su tutnjale vojske i uvlačile ga u bitke koje često nisu bile njegove. Želela sam da to smutno vreme, brojne domaće i strane isto­rijske ličnosti i dešavanja sagledam iz Đurđevog ugla, da i ja i čitaoci na trenutak obujemo njego­ve cipele, da ispratimo trag njegovih stopa. Iza­zov koji sam sebi postavila bio je ogroman, zah­tevan, ozbiljan, težak, ali podsticajan i inspirišuć. S obzirom na to da sam rođena u Smederevu, jasno je zašto me je tema tako zaokupila i uzela pod svoje!

Otuda sam se našla na samom kraju godine 1455. sa Đurđem u tamnici i rešila da saslušam šta ima da mi kaže…

KAKO BI OPISALA SVOJU INSPIRACIJU I KREACIJU?

Najduži i najznačajniji, a potpuno nevidljivi, deo stvaranja za mene je potraga za novom temom. Ona pre svega mene mora da pokrene, očara, zainrtrigira, ,,protrese”, da bih je uopšte uzela u razmatranje. U glavi mi kao leptiri na livadi oko cvetova, lepršaju ideje, pokušaji, mogućnosti da se otisnem i krenem za nekom od njih. Nekada je ostavim da odstoji i izdrži proveru vremena (pri čemu se vrlo često i brzo ,,ohladim” od nje), ili počnem da istražujem i gomilam sirovi materi­jal za koji isprva i ne znam kuda će me odvesti, da bih na kraju posegnula za temom koja mi se uvuče u misli i u snove i počne da me prati i noću i danju. Tada znam da se neću smiriti dok je ne obučem u pisanu formu. A ujedno je to i moja kreacija proistekla iz višegodišnjeg rada!

DA LI SE PISAC U TEBI MENJA, TRANSFORMIŠE, PRILAGOĐAVA?

Kako vreme odmiče, postajem sve iskusnija u radu, ali i sve stroža prema sebi. Mnogo je zamki koje se s godinama javljaju. Postoji opasnost od ponavljanja i misli, i tema, i ideja… Onda se javlja potreba da ponovite uspeh neke od knjiga koja je dobro prošla, pa nesvesno krenete da plagira­te samu sebe. Upadne se i u rutinu, piše se da bi se pisalo, pa se može poći i za nekom osred­njom temom koja nema veliki potencijal. Mogla bih ovako dugo da nabrajam, što pokazuje da je zapravo najteže napisati svež, originalan, uzbud­ljiv, nesvakidašnji roman koji će biti čitan i koji će zaslužiti pozitivne kritike. Samo za to ne postoje garancije. Sve je na vama. Sami ste i zaslužni i krivi za njegove ocene.

Zato se dugo i dobro pripremam kada odaberem temu. Igram se imenima, ulazim u način života ljudi iz vremena o kome pišem. Zamišljam gde su živeli, kako su se odevali, šta su jeli, pili… Zaš­to su nešto uradili. Rekonstruišem čitav jedan svet u svojoj glavi kao da igram video-igricu ili gledam film!

Pritom pratim sudbinu junaka poznatih i nepozna­tih istoriji i ukrštam njihove sudbine, često up­lićući dodatno i savremeni vremenski trenutak kao eho vremena i uvid u ono što su nam deša­vanja iz prošlosti donela.

Stalno vagam dok pišem: da ne zakukuljim pre­više, ali i da ne banalizujem, da objasnim, ali ne pametujem, da opišem, ali i da ostavim čitaocu dovoljno prostora da deo domisli sam. Kada udarim temelje, odnosno, dobijem uvod od tri­desetak strana, onda se uključim na auto-pilota. Odbacim sve strahove, zaboravim na promišljan­ja i premišljanja i pustim da me priča ponese.

Uvek za doradu i dodatno ,,kockanje” imam vre­mena kada stavim poslednju tačku i sa zadovol­jstvom protrljam ruke i pomolim se za uspeh i dugo trajanje.

KOJA JE TVOJA SNAGA KOJOM MENJAŠ REALNOST I VOLIŠ PROŠLOST? USPEŠNO SPAJAŠ PROŠLOST SA SADAŠNOŠĆU U IZRAZU I DOGAĐAJIMA.

Svaki umetnik stvara svet ispočetka. Zato poseduje hrabrost i moć, ali i odgovornost. Pritom u tom radu polazi od sebe i sebi se uvek i vraća. Svako pruža ono što ima. Izražava se svetlim ili tamnim bojama, durom ili molom, mračnim ili vedrim temama.

Ne nudeći svojim čitaocima površnu zabavu, već psihološke, porodične romane koji veličaju na­cionalnu istoriju, uvek na kraju sve zaogrnem op­timizmom, verom i porukom da se do poslednjeg vredi boriti za ono do čega nam je stalo!

U svojoj kući, u učionici, pa i u knjigama, trudim se da realnost menjam porukama koje insistira­ju na jačanju samopouzdanja, vere u sebe, stal­nom učenju i unapređenju znanja, slozi, ljubavi, poštenju, značaju prijateljstva i porodice.

Kada zađem u hodnike vekova i zagledam se u prošlost, dolazim do zaključka da je od vajka­da sve isto. Snaga ljubavi je podjednaka i pre osam-devet vekova i sada. Porodica je bila i os­tala oslonac pojedincu. Ono što je nekada bilo loše ostalo je to do dana današnjeg. Dobra i za­nimljiva priča to samo iznosi na videlo i na sliko­vit način povlači paralele.

KAKAV JE ŽIVOT JEDNOG ROMANA?

Život jednog romana je kao igranje pomalo zaboravljenom čigrom! Zavrte ga pisac i izdavač i on će se snažno okretati dok traje njihova pažnja i promovisanje, međutim tu sva njihova pomoć prestaje. Hoće li se igra nastaviti, a priča i dalje pričati, zavisi isključivo od nje same i činjenice da li se dopala čitaocima. Svaka preporuka, objava na društvenim mrežama, pročitana knjiga iz biblioteke (ili kupljenog primerka u knjižari) čigru iznova zavrti. Tako da njen ples može da traje dugo, dugo.

Iako je moj roman ,,Zid tajni” izašao poodavno, on i dalje skreće pažnju na sebe i ubira divne kritike. Čigru vrti očaranost divnom Jelenom Karađorđević koju su u ruskim krugovima zvali Čarobnica.

Nadam se da će sličnu sudbinu doživeti i roman koji čekam kao ozebao sunce – ,,Đurđevim sto­pama”. On nosi avanturu, snažnu ljubavnu priču, preplitanje prošlosti i sadašnjosti, on će čitaoce povesti na uzbudljiva putovanja i nadam se da će se despotove stope slediti dugo, dugo.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOJA 2020“. KAKVA JE BILA TVOJA GO­DINA?

Moja 2020. je bila puna tamnih senki, strahova i odricanja, ali i svetlih uspeha koje ću teško još dugo moći da ponovim u samo jednoj godini!

U porodici nikada nismo bili bliskiji i složniji!

Početkom godine završila sam pisanje romana ,,Đurđevim stopama”. U maju mi je objavljen ro­man ,,Zlatna žila”. Početkom jula sam potpisala ugovor za Lagunu. To me je motivisalo da poč­nem rad na sasvim novom rukopisu koji me je odveo u Vizantiju i 12. vek. Pišem ga sa velikim zadovoljstvom i on mi je snažan otklon za sve mučno što nam se ove godine dešava. U sep­tembru sam na Amazonu objavila ,,Stariju” pre­vedenu na engleski – ,,The Confluence of Hope”. U oktobru sam primljena u Udruženje književnika Srbije. U novembru je moj sajt www.ljiljanasar­ac.com napunio godinu dana rada i postojanja! Iščekujem izlazak romana ,,Đurđevim stopama” koji će biti najlepši poklon Deda Mraza.

Uz želju da smo svi živi i zdravi, poručujem da i u 2021. valja nastaviti sa ostvarivanjem snova. Oni nas pokreću, drže nas na površini i snaže da savladamo sve što nam se na putu nađe!