SNOVI KAO POKRETAČKA ENERGIJA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: RADE KOVAČ I MIODRAG MIŠA OBRADOVIĆ

ANJA IVANA MILIĆ, ARHITEKTA, SUOSNIVAČ I DIREKTOR KOMPANIJE „ARHI.PRO” U BEOGRADU. NA POČETKU PREDUZETNIČKE KARIJERE, PREDVODILA JE MALU FIRMU, KOJA JE PRERASLA U KOMPANIJU I DANAS ZAPOŠLJAVA 155 LJUDI U SRBIJI, OD TOGA OKO 90 INŽENJERA. ŽENA SA IZUZETNIM STILOM VODI KOMPANIJU SA SVOJIM SUPRUGOM ALEKSANDROM MILIĆEM. DOBITNICA JE VIŠE NAGRADA I PRIZNANJA U OBLASTI ARHITEKTURE I PREDUZETNIŠTVA. POSEDUJE STVARALAČKU ENERGIJU KOJA POKREĆE I INSPIRIŠE. ŽENA STILA, DETALJA, LEPOTE I ENERGIJE KOJA OSVAJA.

JEDNA SI OD DESET ŽENA PREDUZETNICA IMENOVANA ZA AMBASADORKU U ŽENSKOM PREDUZETNIŠTVU 2012. GODINE. TA TITULA NOSI VELIKU ODGOVORNOST, ALI I SJAJNU BIOGRAFIJU, KOJU SI PRETHODNO MORALA STAVITI NA UVID. RAD, IDEJA, RED, DISCIPLINA.

Titula ambasadorke ženskog preduzetništva je došla iz programa koji se tih godina realizo­vao u okviru programa za konkurentnost i ino­vacije, finansiranog od strane Evropske unije. Osnovna ideja je bila formirati mrežu uspeš­nih poslovnih žena, koja će služiti kao model ponašanja budućim preduzetnicama širom Evrope.

Dvadeset dve zemlje su formirale nacionalne mreže ambasadora ženskog preduzetništva, pa je biti među 220 žena, koje su role-model za žene u preduzetništvu Evrope, bila velika potvrda dotadašnjeg rada i stvaralaštva svake od nas.

Posle niza godina mog profesionalnog rada, nagrada i priznanja, koje su se nizale u do­menu arhitekture, ovo je bilo prvo priznanje za mene kao menadžera. Vera da vodim posao ispravno i dajem najbolje od sebe je dobila i potvrdu. To su važni momenti u karijeri, jer vas stimulišu i obavezuju za dalji rad.

Sam posao arhitekte zahteva, sem talenta, naklonjenosti estetici i inženjerstvu, ogromnu fizičku izdržljivost i istrajnost u radu. Talenat i istrajnost su zajednički imenitelji mnogih uspeha: arhitekte, menadžar, sportiste… Red, rad, disciplina će nas sve uvek pokretati na­bolje, neosporno. Međutim, za najbolje rezul­tate, u sastojke uspeha ulazi i iskra sreće, pre­poznavanja prave prilike, kada se usudite da preuzmete rizike i odgovornost, hrabrost da se ne plašite padova, energija da budete borbeni za svoje ciljeve i ideje koje će vas izdvajati od drugih.

„Usuditi se – to je cena uspeha“, kako je rekao Viktor Igo.

KADA SE RODILA TVOJA LJUBAV PREMA ARHITEKTURI I DIZAJNU?

Ljubav prema arhitekturi i dizajnu se vero­vatno rodila još onog dana kada sam postala svesno biće. Kada sam prepoznavala oko sebe okruženje u kojem živim i sagledala da posto­je razlike u stilovima, estetici i manirima živ­ljenja. Dakle, to je bilo u već prvim godinama detinjstva, jer sam bila dete majke arhitekte, rasla sam u tom najranijem uzrastu u Parizu, u stanu modernih sedamdesetih, svedenih for­mi, belih, braon i oranž boja, u geometrijama krugova i trouglova, i bila konstantno podsta­knuta da proizvodim geometrijske crteže. Lju­di, životinje, kuće, sve je uvek bilo kombinacija trouglova, krugova i kvadrata, jarkih boja.

Sa pet godina sam učestvovala na takmiče­nju pariskih vrtića u crtanju, na način što deca izađu pred publiku i crtaju prema trenutnoj in­spiraciji. Dobila sam veliki crni papir i žute i vatrene kreone. Nacrtala sam velikog žuto-va­trenog lava od geometrijskih oblika i pobedila.

To je u mom sećanju prvi trenutak mog sve­snog dizajnerskog stvaralaštva, rađanje i mene kao svesnog bića, prepoznavanje sebe i drugih, kretanje na put stvaranja ideja koje će imati svoju posebnost.

Mama me je podsticala u likovnom izražava­nju, koliko i otac, koji je bio novinar, u pisanom.

To je simbioza talenata važna za uspešnost arhitekte, jer projekat je ono što nacrtamo, ali i opišemo, verbalno prezentujemo i ubedimo klijenta.

Povratak u Srbiju krajem sedamdesetih, sve različitosti tadašnja dva sistema, okruženja i estetike, uticali su na mene da izgradim diza­jnerske uzore naspram onih koji to nisu, i po­dredim zauvek celo svoje biće i dušu estetici, dizajnu, naklonjenosti lepoti i redu, koji mora da me okružuje. To je vrlo često opterećujuća podređenost, jer nemate mira nigde gde ste, stalna analiza prostora i estetike, koja vas ili obuzima do ushićenja, ili vam ne da mira, jer biste u nekom tuđem, promašenom aranžma­nu prostora da ustanete i zavedete malo reda i poboljšate estetiku.

OD IDEJE DO REALIZACIJE. OD PROJEKTA DO STAMBENE JEDINICE. KOLIKO VREMENSKI TREBA DA PROĐE DA SE SVE SKOCKA I DA SE DOBIJE IDEALNO REŠENJE ZA KLIJENTA? I DA LI BI IKADA ODBILA POSAO ZATO ŠTO SE TVOJ ARHITEKTONSKI IZRAZ NIJE SLAGAO SA KLIJENTOVIM ZAHTEVOM?

Proces stvaranja jedne kreacije je najvažni­ji deo svakog dizajna. Vremenski, nekada ide brzo, a nekada se dugo analizira i istražuju va­rijante, ako ideja vodilja zahteva duže obliko­vanje. Tako je u arhitekturi kao vrsti stvaralaš­tva. Međutim, rokovi u savremenom vremenu su veoma povezani sa klijentovom idejom o brzini rada u softverima, neupućeni da sof­tver ne proizvodi koncept dizajna ukucava­njem idealnih parametara, već idejna rešenja i dalje izlaze iz glave i ruke arhitekte. Ako ne prođe adekvatan period analitike, komparaci­je i prezentacije varijanti, ne možemo reći da smo dobili najbolje rešenje po zadatim krite­rijumima. Borba na tržištu arhitekture je oš­tra, kompeticija i konkurencija prenaglašeni, te vas vreme u trajanju stvaranja ideje može samo diskvalifikovati.

Za kreiranje ideje o dobroj kući, potrebno je par meseci, međutim, ako klijent zahteva, dobiće rešenje od par dana. Zbog toga je i sve veći broj kopiranih ideja i projekata, instant reše­nja sa Pinterest ili Intstagram skladišta. Samo svetski najpriznatijim dizajnerima u branši se daje vreme da pomeraju trendove i rade na originalnost rešenja, kao luksuza koji dobija na vremenu i ceni rada.

Kako bismo uvek bili spremni sa “lagerom” svežih rešenja, pokrenula sam u našem birou “radionicu ideja”, koja podrazumeva da najbo­lji arhitekti u našem sastavu “nikada ne spa­vaju”, već rade na razvoju dizajnerskih ideja raznih detalja, geometrija, materijalizacija, i sve arhiviramo kao kolekciju ideja koje želimo da plasiramo kada se pojavi adekvatan proje­kat. To su radosni trenuci za naš dizajnerski tim.

Nije mi se desilo da odbijem projekat ako kli­jent teži arhitekturi ili dizajnerskom izrazu koji nisu u osnovi mog afiniteta u estetici i u struci. To su momenti koji se zovu “izazov”, kada vam je kao profesionalcu zadatak da klijentovu že­lju zadovoljite i uobličite, ne odstupajući od postulata o stilskom pravcu, estetici i pravili­ma struke. Profesionalci koji žive od svog rada moraju imati tu dozu tolerancije u ovom vre­menu. Važno je da prepoznate da je to “vaš” klijent, onaj koji živi po istoj skali ljudskih i ži­votnih vrednosti. Ako u tome odstupate, neće vas dovesti do uspešnog projekta to što vam se dopao isti primer na Pinterestu.

KAKO BI TREBALA DA IZGLEDA IDEALNA KUĆA U 21. VEKU?

Kao odgovor na ovo pitanje, često se očekuje neki futuristički dizajnerski izraz, međutim ono što je osnovna tendencija budućih objekata je gradnja koja se inkorporira sa prirodom, inte­griše u okruženje i poštuje svoj kontekst. To je gradnja ekološkim materijalima, projekto­vanje energetski efikasnih objekata sa prime­nom alternativnih izvora energije i pametnim automatskim upravljanjem servisnim sistemi­ma u kući.

Cilj u budućnosti je da lakoća i brzina življe­nja budu zadovoljeni, kako u malim, tako i u velikim stambenim prostorima, te je primarno potrebno plasirati tržištu i klijentima ideju o modernoj funkcionalnosti, a u skladu sa sa­vremenim životnim potrebama i u skladu sa novim tehnologijom i uređajima koji su deo našeg življenja. Moderna funkcionalnost po­drazumeva “open space” pristup organizaciji, kao i laku adaptaciju prostora u potrebne reži­me funkcija i namena.

Nasuprot savremenim tehnikama, koje prete da se nalazite u suviše brzom i prekontrolisa­nom režimu življenja, svaki projekat iziskuje i strategiju “povratka prirodi”, kreiranje zelenih mikroprostora i relaks “eco-friendly” zona.

U SVOJOJ KOMPANIJI IMATE SPECIJALIZOVAN OGRANAK ZA DIZAJN I PROIZVODNJU NAMEŠTAJA I ENTERIJERSKOG OPREMANJA. KOJI STIL SE NEGUJE U OPREMANJU KANCELARIJSKOG I STAMBENOG PROSTORA?

Od dana kada sam završila studije, počela sam da se autorski bavim enterijerima i da provodim vreme jednako u birou i gradilišti­ma, koliko i u stolarskim radionicama, prateći realizaciju enterijerskih elemenata koje sam osmišljavala. Time je stolarski pogon za mene postao jedno od najprijatnijih mesta za krea­tivnost i rad. Na takvim mestima se ukrštaju dva entuzijazma, dizajnerski i proizvodni, a pravi majstori svog zanata su veliki učitelji za početnike u kreativnim i proizvodnim industri­jama.

Zbog moje pasije ka stolarskom zanatu, izgra­dili smo i naš proizvodni pogon.

Od prvog dana stvaranja ideje o konfiguraciji firme koju osnivamo, suprug i ja smo doneli u stablo sistematizacije Arhipro-a ono što sva­ko od nas dvoje voli i ume da radi. Od prvog dana osnivanja, mi smo firma arhitekture i svih instalacionih i servisnih sistema u objektu, tim koji dizajnira i gradi, proizvodi sve stolarske pozicije i prodaje gotove objekte i enterijere svojim klijentima. Prvi klijenti koji su prepo­znali benefit takvog integrisanog nastupa su korporacije, pa su enterijeri korporativnih pro­stora već dvadeset godina moja specijalnost.

Učena sam od najeminentnijih korporacija u svetu o projektovanju u skladu sa brend stan­dardima i zadatim korporacijskim budžetima.

Negujemo stil svedenih formi, ravnih linija i trendovskih detalja. Drvo u nameštaju i deta­ljima je nezaobilazni materijal i element našeg dizajnerskog odabira.

KOJA TI JE NAJDRAŽA REALIZACIJA PROJEKTA, NA KOJI SI POSEBNO PONOSNA?

Za sve ove godine rada, nizali su se mnogi objekti, i svaki je bio “najdraži” kada je posled­nji, nov, ekskluzivan u datom trenutku. Među­tim, kada bih određivala one koji su na neki način “zlatne medalje” u karijeri, ili reference zbog kojih ću imati dobru reputaciju za sva­ki dalji zadatak, onda bih mogla da izdvojim u svojim autorstvima: šesnaest godine rada i kreiranja svih enterijera i poslovnih objekata za Societe generale banku u regionu, sa po­slednjom upravnom zgradom, izgrađenom pre dve godine u bloku 21 na Novom Beogradu, zatim IT park u Inđiji, poslovni kompleks zidan po protokolima zelene gradnje, enterijer hote­la Envoy u Čika Ljubinoj ulici, kao i enterijer re­storana Piazza Druga u Beogradu. Pored au­torskog stvaralaštva, posebnu reputaciju nam je donela pozicija lokalnog projektanta nase­lja Portomontenegro i hotela Regent u Tivtu, hotela One & Only u Kumboru, kao i Galerija shopping mall-a u Beogradu, koji se trenutno gradi. To su uloge i razmene znanja, koje su veoma vredne, gde smo od najeminentnijih stranih autora preuzeli koncept za kompletni razvoj i razradu projektne dokumentacije po svim inženjerskim strukama.

Naravno, kao i svaki dizajner, uvek imam i neke omiljene male kreacije, poput stambene arhitekture ili dizajna nameštaja, koji izlazi iz naše proizvodnje.

KOJE TI JE ARHITEKTONSKO ZDANJE U BEOGRADU, A KOJE U SVETU BLISKO SRCU?

Stari deo Beograda je grad kontrasta, lepih i ružnih građevina, koji žive u nekoj čudnoj har­moniji istih sivih tonova koji ih povezuju. Naj­veće prednosti grada su parkovi, blizina šuma i obale reka, koje smo zapustili u integraciji pla­niranja razvoja grada, kroz dugo vreme. Borili smo se sa nedostatkom investicija, godinama zadovoljavali tržište socijalnom i komercijal­nom gradnjom stanova, kao primarnim urba­nim razvojem grada. Zato su objekti koji su mi kao studentu arhitekture osvojili srce, ostali oni koje najviše volim i danas.

To su objekti koji su poput lekcija za sve gene­racije ovog grada: muzej Nikole Tesle u Krun­skoj ulici, arhitekte Dragiše Brašovana, mani­fest respektnog razvoja građanskog društva i njegovih kuća u Beogradu; crkva Aleksandra Nevskog, arhitekte Jelisavete Načić, omaž snage izraza koje žene mogu da nose u arhi­tektonskom stvaralaštvu; Muzej savremene umetnosti na Ušću i objekat sportskog cen­tra 25. maj na Dorćolu, arhitekte profesora Ive Antića, dva i dalje nedostižna landmark objek­ta i prvi moderni protagonisti aktiviranja grad­skog priobalja.

Svet je beskonačan pojam za istraživanje gra­đevina, tome nema kraja, te bih smatrala da blisko srcu ostaje ono što mi budi emocije de­tinjstva i moje spoznaje da je arhitektura naj­slađa radost mojih očiju, a pozicija posmatra­nja objekta pozicija beskonačnih horizonata. To je crkva Sacré-Coeur na Montmartre.

KAKO IZGLEDA ŽIVOT USPEŠNE ŽENE NA BALKANU? (HOLIVUDSKI ILI BALKANSKI)

Biti “uspešan” je relativan pojam, a uspeh se sve više poistovećuje sa medijskom popular­nošću i “celebrity” stilom življenja, ili sa profi­tom koji ostvarujemo.

Međutim, moj osećaj da li sam ili nisam uspešna je povezan sa ličnim zadovoljstvom nad svim što sam radila i stvorila, nad svim što stoji i dokumentuje kvalitet mog uloženog rada. Kako je mnogo toga stvorenog, prevas­hodno u arhitekturi, a potom i u kompanijskom radu, ljudskim resusrsima, standardima rada, i kako se konačno formirao jedan dominan­tan brend na dizajnerskom tržištu u regionu, osećam se pre svega ostvareno, zadovolj­no i srećno. Upravo ta ispunjenost i sreća su uspeh.

Život jedne takve uspešne žene ili muškarca na Balkanu je ipak samo balkanski, jer nam je jako teško da budemo internacionalno dovolj­no vidljivi i eksponirani, a u skladu sa balkan­skim prilikama patimo od straha da sve što smo stvorili može brzo da nestane u svakoj ekonomskoj krizi, koja se ovde učestalo po­navlja. Živimo taj uspešni život bez garancije da će sistem ili proizvod koji smo stvorili biti dugog veka, osećamo da smo na neki način u maloj sredini lako dostupni svakome ko bi da ospori naš rad i rado doprinese kraju naših uspeha.

U velikom svetu, uspešni nisu u tolikom do­diru sa neuspešnima, koliko mi u našoj maloj sredini. Zato se trudim da živim svoj život, da se okružim svojom firmom, porodicom, prija­teljima kojima verujem, da maksimalno elimi­nišem sve negativne uticaje ljudi, koji bi me omeli u radu i destabilizovali u odlukama.

Javno želim da manifestujem svoju ljubav prema profesiji, estetici i dizajnu globalno, že­lim da prenosim profesionalna iskustva svima koji žele da me čuju.

Želim da živim život koji promoviše solidar­nost među ljudima na svim nivoima: ženskom, profesionalnom, partnerskom, prijateljskom i komšijskom.

Solidarnost je pojam koji je počeo da pone­staje u Srbiji, a bio je nekada okosnica srpskih domaćinstava.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA SU STIHOVI VASKA POPE – „NISAM VIŠE TU, SA MESTA SE NISAM POMERIO, ALI NISAM VIŠE TU.“ KAKO VIDIŠ IDEJU DA SU DUŠA I ŽELJA VEĆ NA JEDNOM MESTU, A TELO NA DRUGOM? DA LI TI SE TO NEKADA DEŠAVALO U ŽIVOTU?

Kada smo mladi, prirodno je da nam je duša uvek ispred tela, da smo željama, idejama, za­mislima “negde drugde “ gde nam je cilj puta, a ne u jednoj tački gde smo se u tom uzrastu zadesili. To je kao obeležavanje cilja ka kojem dotrčimo na kraju i fizički.

Sa godinama, taj raskorak je sve manji, ili se umorimo u beznađu da nećemo uspeti da do­stignemo naše snove, te spojimo dušu i telo na jednom učmalom mestu sa stavom “za mene je kasno”, ili smo gotovo sve planove ostvarili, uspeli, realizovali se, pa imamo tu zadovoljnu poziciju jedinstva duše i tela u tački maksi­malnih dostignuća.

Moja pozicija je da je rastojanje između mojih ideja i ostvarenja sve manje, ali mi je duh ta­kav da nikada neće stati sve na istom mestu, sa zaključkom da je kraj planovima, željama, idejama, koje bi me pokretale napred. Snovi su moja velika pokretačka energija. Sanjam i kada sam budna.