SNAGOM VOLJE DO CILJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IGOR BABIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

IGOR BABIĆ, BIVŠI PROFESIONALNI VOJNIK. ROĐEN U VRŠCU, ŽIVI U NEGOTINU. AKTIVNO SE BAVI TRČANJEM MARATONA NA EGZO­TIČNIM DESTINACIJAMA. GODIŠNJE ISTRČI 2000 KILOMETARA. POSLEDNJI MARATON JE TRČAO U SAHARI U APRILU. NJEGOVA HRA­BROST, SNAGA, VOLJA DOVODE GA DO CILJA I POBEDE. ČOVEK KOJI GRANICA NEMA I PRE­PUŠTA SE ŽIVOTU, JER JEDINO ŽIVOT IMA NAJBOLJI SCENARIO ZA NAS.

OSVOJIO JE SAHARU, MAJAMI, HAVAJE, MA­ROKO… A PRED NJIM SU SVETSKE DESTINA­CIJE KOJE ČEKAJU DA BUDU OSVOJENE.

KAKO SI ODLUČIO DA TRČIŠ MARATONE?

Kao bivši profesionalni vojnik, tu nema neke posebne odluke. Kada shvatiš da ti je zdravlje bitnije, samo nastaviš da budeš aktivan.

DA LI SI KROZ VOJSKU VEĆ FIZIČKI BIO SPREMAN ZA TAKO NEŠTO?

Svako jutro počinjalo je jutarnjim vežbanjem. Vo­jska zahteva disciplinu i spremnost koja me nije nikad napustila.

U ČEMU VIDIŠ SVOJU SNAGU I PREDNOST U ODNOSU NA OSTALE TRKAČE?

Nema tu prednosti, boriš se sam protiv sebe, po­beđuješ sebe. Moja snaga je u želji da stignem na cilj i osvojim medalju, bez odustajanja.

ZAŠTO BIRAŠ EGZOTIČNE DESTINACIJE ZA TRČANJE?

Vremenom lokalne destinacije dosade zbog tere­na i klime, potrebna vam je promena. Jednostav­no energija tih krajeva je nešto što me privuče, jer se tamo osim što se iscrpim do maksimuma, vrlo brzo i oporavim obilazeći i upoznavajući druge narode i njihovu kulturu i nacionalne običaje.

TRČAO SI NA MALDIVIMA, HAVAJIMA, BAHAMIMA, U MAJAMIJU, MAROKU. KAKO NA TEBE UTIČU VREMEN­SKE PRILIKE I ZONE? KOLIKO TI SE TELO BRZO NAVI­KNE NA PROMENE I OGROMAN NAPOR KOJI MORAŠ DA ULOŽIŠ?

Spremnost je jedini zagarantovani faktor uspe­ha. Prethodno istražim o kakvoj je klimi reč i u skladu sa tim treninge organizujem po većim vrućinama i sa većim naporom. Kada je reč o klimi, u Srbiji se osete sve klimatske promene, treba 2-3 dana što se tiče zona, oseti se mali gu­bitak snage i energije.

POSLEDNJA TRKA JE BILA U MAROKU U SAHARI. KAKO JE IZGLEDAO PUT DO POBEDE?

Ultramaraton Des Sables MDS u Maroku, a Saha­ra je bila jedina prepreka i učesnicima i organi­zatorima. Staza od 250 km se delila u pet etapa. Bio sam prepušten sam sebi, sa hranom i vodom koje sam nosio sa sobom na leđima, kao i kom­pletnom opremom za preživljavanje. Spavao pod najzvezdanijim nebom koje može samo tamo da se vidi u otvorenim šatorima, bez tuša i toaleta. Sa žuljevima i rancem teškim 10 kg prelazio sam kilometar po kilometar na temperaturi i iznad 40 stepeni, po peščanoj oluji, ali i kiši. Smenjivale su se emocije, kao i vremenske prilike, do samog cilja.

KAKO SE SPREMAŠ ZA TRKE? OD KADA SI POČEO DA SE BAVIŠ MARATONOM PA DO SADA, AKO PREBROJIŠ SVOJE TRKE, KOLIKO SI KILOMETARA PRETRČAO?

Nema stajanja. Treniram svakog dana, kom­binujem trčanje, vožnju bicikla ili planinarenje. Treninge pojačavam kako se trka bliži, pa pred samu trku odmaram. Ako bih prebrojao kilome­tre istrčanih maratona i treninga, Garmin mi kaže preko 2000 kilometara godišnje.

ŠTA JE ONO ŠTO TE OČEKUJE OD TRKA I GDE SEBE VIDIŠ ZA PET GODINA?

Još medalja i egzotičnih destinacija. U planu je sredinom maja beogradski maraton, a u septem­bru ultramaraton 125 km na Fuerteventuri (Ka­narska ostrva). A život je nepredvidiv (možda or­ganizuju i trku na Mesecu).

TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „IN ALL CHAOS THERE IS A COSMOS“. KAKO IZGLEDA TVOJ KOSMOS?

Iskreno, posle zvezdanog neba u Sahari i neko­liko meteora i padajućih zvezda koje sam video za 10 noći provedenih tamo i moj život ima svoje sazvežđe protkano sjajnim zvezdama kao Velika i Mala kola ,,Ursa Maior i Ursa Minor”.