PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: SANDRA BARTOLIĆ MERYEM
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
SANDRA BARTOLIĆ MERYEM, SAMOUKA UMETNICA, SLIKARKA KOJA JE SVOJE SLIKE PRVO SANJALA A ONDA IH PRENELA NA PLATNO. ROĐENA JE 1986. GODINE U BEOGRADU. DIPLOMIRANI JE EKONOMISTA U OBLASTI TURIZMA I HOTELIJERSKOG MENADŽMENTA.
MERYEM SLIKA POSLEDNJIH PET GODINA I NJEN TALENAT JE OTKRIO I PREPOZNAO JUSUF HADŽIFEJZOVIĆ, SVETSKI UMETNIK KOJI JOJ JE I NAJVEĆA INSPIRACIJA I PODRŠKA.
ONA JE INSPIRISANA ISTOČNJAČKOM KULTUROM I TRADICIJOM. ROĐENA U PRAVOSLAVNOJ VERI, MERYEM SE GODINAMA OSEĆALA KAO ISLAMSKA DUŠA, PA SE KONVERTOVALA U MUSLIMANSKU VEROISPOVEST.
OBJASNI MI TVOJE IME I PREZIME – 4 HAPPY MIX.
Od dede Stjepana, oficira iz Međumurja, bake Ljubinke, Mirijevke iz Beograda i svešteničke kuće, pradeke Alberta iz Italije i mene, beogradske Turkmenke. Često volim da kažem da sam neka čudna “mešanka“.
PO PROFESIJI SI DIPLOMIRANI TURIZMOLOG, A PO IZBORU DUŠE VIZUELNI UMETNIK, SLIKARKA. KAKO SI U SEBI SPOJILA OVE DVE LJUBAVI I KAKO SE NAJBOLJE IZRAŽAVAŠ?
Turizam i hotelijerstvo su mi pomogli da mogu bolje da posmatram svet, dugo sam godina posmatrala svoje goste i težila da ih usrećim. Slikarstvo je došlo samo kao san koji sam želela da naslikam.
KAKO BI OPISALA SVOJU UMETNOST?
Moj prva slika je bila Kabba. Sanjala sam pre pet godina svoja stopala, crvenu ružu i kako dodirujem najsvetije islamsko mesto. Sutradan sam pokušala da je naslikam, ne znajući kuda će me taj san odvesti.
KOJU TEHNIKA KORISTIŠ U SLIKANJU?
Slikam akrilikom na platnu. S obzirom na to da sam krenula islamskim pravcem, gde se ne slikaju živi likovi, ponekad predmete kitim raznim materijalima, ostacima nakita, kože, omota od čokoladica koje mi poklone dragi ljudi. Akril je vrlo zahvalan za temperamentne osobe jer se izuzetno brzo suši.
KOJA BOJA SE PROVLAČI KROZ SVE TVOJE SLIKE I MOTIV OD KOJEG NE ODUSTAJEŠ?
Moje slikarstvo se isključivo zasniva na istraživanju i pronalaženju islamske prošlosti i jedinstvenog rajskog cveća koje sanjam. Najdraže boje su mi zelena i ljubičasta, mada volim da intezivan kolorit uvek bude prisutan u zavisnosti od raspoloženja.
KAKO SI DOŠLA DO SPOZNAJE DA ŽELIŠ DA SE IZRAZIŠ KROZ SLIKANJE I DA LI SU ZA TO BILA PRESUDNA PUTOVANJA ILI MOŽDA NEŠTO DRUGO?
Oduvek sam volela umetnost i ona je stalno prisutna u meni. Ja se takođe bavim i starim orijentalnim plesovima, pišem pesme, a slikarstvo je došlo kao san. Putovanja su verovatno dosta doprinela tome kao vrlo važan deo moje duše, svaki put je nova započeta avantura ovog prolaznog života.
O ČEMU SANJAŠ?
Uvek je to neki deo prošlosti islama. Dugo godina to u meni živi, iako me niko tome nije učio, pričao, rekla bi da je to čista Božja promisao.
S OBZIROM NA TO DA ŽIVIMO U 21. VEKU, KAKO VIDIŠ EMACIPACIJU ŽENA SA BALKANA, EVROPLJANKI I ŽENA MUSLIMASKE VEROIPOVESTI?
Mislim da su sve veoma hrabre, da su počele da se udružuju, više razumeju, dopunjavaju sa svojim različitostima. U čoveku je uvek nekako prisutna znatiželja da sazna šta se sa druge strane planete zbiva.
GDE SI DO SADA IZLAGALA I KAKO VIDIŠ SVOJU UMETNIČKO-IZLAGAČKU KARIJERU?
Za pet godina intenzivnog slikarstva, imala sam čast da izlažem i učestvujem u kolektivnoj „Mileševskoj koloniji“ u Prijepolju 2020/2021. gde je moj rad „Tar ljubavi“ ostao u legatu među svetskim umetnicima.
Imala sam samostalnu izložbu u Galeriji „Zvono“ u prostoru druge čuvene Galerije “Charlama Depot“ u Sarajevu 2021. i još kolektivnih izložbi širom sveta.
TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA JE „THE ART IS NOW“. UMETNOST SADAŠNJEG TRENUTKA. KAKO VIDIŠ OVAJ SVOJ TRENUTAK?
Zadovoljstvo koje su osetili i prihvatili moje biće, koje je dugo sedelo u svom ateljeu, sanjalo i slikalo, čekajući strpljivo svojih pet minuta. Mislim da sad živim njih. Vreme im je.
