PIŠE: VERICA ĐOKIĆ
“Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.” – Meša Selimović
Pa ipak, često je upravo ona – objašnjenje i razlog za sve.
Rad sa ljudima svakoga dana otvara neke nove vidike i paleti osećanja dodaje nove nijanse.
Pre nekoliko nedelja upoznala sam mladi par. Ispričali su mi kroz osmeh priču o dvoje zaljubljenih – da bi jedno drugom kupili poklone za pet godina zabavljanja, ona je krijući od njega odsekla svoju predivnu dugačku kosu da bi mu kupila kaiš za sat koji je toliko voleo, a on je krijući od nje prodao sat da bi joj kupio luksuznu kolekciju za negu kose i pregršt šnalica.
Ja sam im pomogla oko ishrane, ali su svojom pričom oni zapravo – lečili mene.
I verujem, svakoga na koga naiđu.
Voleti je zaista lek za sve.
***
Ponekad pomislim koliko bi sve u našim životima bilo jednostavnije ukoliko bismo znali zašto stvarno nešto radimo i šta je ono što nam je zaista potrebno. Često smo na potpuno pogrešnom tragu.
I dok tragamo za odgovorima na pogrešno postavljena pitanja, ona zaista važna ostaju zaboravljena.
Suviše često nailazim na nezadovoljstvo zbog kilograma i mišljenja da problem leži upravo tu – u obimu struka. Međutim, istine su smeštene mnogo dublje od toga. Svaka promena za kojom težimo u sebi ili na sebi vodi na isto mesto – više ljubavi: da nas neko voli ili voli više. Taj neko smo često – upravo mi.
***
Postojala je negde u Bosni česma pored puta na kojoj je umesto datuma ili imena onoga ko ju je sagradio pisalo jednostavno: “Kako si?”
Tako su svi prolaznici, putnici, pešaci okrepljeni hladnom izvorskom vodom gledali ove dve reči: ”Dobro, loše, umorno, odmorno, usamljeno.“ Šta god da su odgovorili u sebi ili naglas, zajednička im je jedna stvar – osećaj koji je barem na trenutak probudila. Osećaj – da joj je stalo.
Ove dve reči oživele su običnu česmu, a ona je u ljudima oživela toliko toga i razotkrila možda najveću istinu od svih: svi smo mi slabi na ljubav i to je ono što nas čini jakim.
I ljubav prema sebi je važna – ona je osnov za svaku drugu zdravu ljubav.
U tome i leži njena lepota, ona mora da postoji da bi mogla da daje.
Kao kada dirke klavira pod prstima oslobode najlepše akorde i ispune celu prostoriju i svako biće, tako je i ova ljubav izvor i osnov za sve ostale koje će nići i izrasti.
***
O ljubavi je najteže pisati i nisam to želela. Međutim, ispala sam naivna, jer o čemu god da pišemo i gde god da idemo na kraju ćemo ipak – stići do nje.
Ukoliko na vreme shvatimo da je ona „objašnjenje i razlog za sve“ biće nam jasno da su pobede i porazi samo iluzija, da je starenje zamka, da je uspeh ona česma i da je jedino, zaista jedino važno, da čuvamo toplinu svoje duše i sprovodimo ljubav na sve strane.
