PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: MILOŠ LUŽANIN
Odrasla sam u kući punoj cveća. Moja majka je zaslužna za to. Zahvaljujem joj se na toj lepoti koju je usadila u meni. Mnoge žene imaju dvorišta u kojima mogu ostvariti svoje snove i ljubav prema biljkama, cveću, travi. Te sitnice koje život znače. Koliko je samo moćan kontakt sa zemljom i uzemljenje koje nas centrira. Naša dnevna soba je u stvari bila džungla. Adam, drvo života, filadendron, sanseverija, kroton, difenbahija, ljubičice, ma toliko toga zelenog oko mene. Menjali smo zemlju, zalivali, sklanjali je ako biljka nije mogla direktno na sunce. Majka ih je presađivala, sadila, iznosila na svoju veliku terasu. Razgovarala je sa cvećem, ono je volelo i voli je. Kako je samo bilo lepo odrastati sa prirodom i onda vam se u svest usadi cvet i ljubav prema njemu.
Sada je upravo vreme za moć i blještavilo u vašim vazama. Sve niče, sve se budi, lepota prija, miluje dušu. Kupite biljku koja će u vama izazvati nežnost. Volite cveće kao sebe što volite.
Danas u svom stanu u Beogradu se trudim da uvek imam i cveće, rezano i u saksiji raznih boja. Volim taj kolorit, miris koji me vraća u prošlost, prošlost mi budi sećanja. Volim rasadnike, da gledam biljke, da razgovaram sa njima, dodirnem ih, radujem im se. Volim zumbule, jorgovane, magnoliju, ruže, lale, orhideje, gliciniju. Volim cvet u njegovoj punoći, mirisu, sjaju, otmenosti i onom što on budi u meni. Kada kupujem cveće za sebe ili kao poklon, obavezno zamolim da ga povežu samo rafijom, nikako u folije. Volim prirodnost od početka do kraja. Volim bukete koji su vulkani po svom izgledu i moći. Raduju me i vesele.
Ja sam taj cvet. Ti si taj cvet. Mi smo buket. Verujem da me razumete.
Žena cveta na suncu u ljubavi prema sebi i drugima. Volim tu negu koju zahteva cveće, a potrebna je i čoveku. Kada shvatimo koliko su važni pojmovi self-care i self-love, shvatićemo svoju suštinu na najlepši način. Jer sve polazi od nas. Odavno sam zaključila da sam žena sunca i da imam srce lavice. To je ono što nesvesno nosim ceo život. Okrećem se ka suncu koje me neguje i daje radost. Moja nega je prirodna: sunce, more, okeani, reke, planine, pustinje, trave, cveće i proleće. Moja nega sastoji se od ispijanja dovoljno vode, čaja, hidriram kožu. Negujem je. Moje oči traže lepotu kako bi duša bila puna. Moja kičma, stopala traže fizičku vežbu i napor. Moji prsti traže kreaciju. Moja duša traži zagrljaj. Kažu da od zagraljaja možeš ozdraviti. Grlimo se. Volimo se.
Self-care, self-love. Jer, „umetnica mora biti zdrava“ – i fizički i duhovno.
Ljubav prema sebi u svakom smislu može biti dobra za sve nas. Kako volimo sebe, tako volimo i druge. A ta ljubav se razvija na različite načine. Može u detinjstvu da počne od ljubavi ka kućnim ljubimcima, cveću, bratu, sestri.
Danas je jedan od onih dana – radosna sam zbog proleća i bujanja svega oko nas. Otišla sam na pijacu i kupila najlepše cveće. Na stolu u dnevnoj sobi, trpezariji, kupatilu su zumbuli koji mirišu tako moćno i narcisi koji svojom žutom bojom pojačavaju toplinu moga stana. Da, ja imam slike i cveće i u kupatilu. Toliko je lepote kojom me obasipaju. Darujem sebi najbolje zbog sebe i svojih najmilijih.
Budi cvet. Budi lepota i dobrota kojom osvajaš. Budi zadovoljna sobom.
„Radije bih imala ruže na stolu nego dijamante oko vrata.“ Emma Goldman
