SAMARKAND – PUTEM SVILE DO ZVEZDA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: BOJANA ZUZA
www.zuzanazux.com

„Pakao i raj su u tebi!“- zapisao je stari Omar Hajam, sedeći u hladovini svog vrta u drevnom Samarkandu. Pisac, matematičar, filozof, pesnik, astronom, čitač zvezda i ljudske prirode. Bogat­stvo njegovog lika ravno je bogatstvu tadašnjeg Samarkanda, grada na putu svile, putu ljudskih sudbina, običaja i velikih misli.

Jedan deo tog puta prolazio je i kroz današnji Uzbekistan. Zemlju gde su se smenjivala carst­va drevnih ratnika: Aleksandra Velikog, Džingis Kana i velikog Tamerlana. Zemlju svile, pamuka, svilenih ćilima. Zemlju širokih osmeha i zlatnih zuba. Zemlju baktrijskih kamila, veličanstvenih medresa, zvezdanih opservatorija.

A šta je zemlja bez njenog naroda, čudne lepote, mešavine azijskih i evropskih crta lica, jakih jago­dica, kosih tamnih ili plavih očiju. Visoki, stame­ni, ponosni, gostoljubivi domaćini i dobrodušni, vredni ljudi. To su Uzbeci.

Duh i mentalitet naroda upoznaćeš gde drugo nego na pijaci, srcu svakog grada. Mesto gde čovek može da sazna šta se desilo i pre nego što se desi, gde se razmenjuju životne muke i vesel­ja, gde se cenjka i pita za zdravlje. Stari trgovci Uzbeci, sa istančanim osećajem za ljudske sla­bosti, uživaju u nadmudrivanju i vrbovanju, dok se ti mučiš u paklu neodoljivih šarenih svilenih marama, mirisnih začina i čarobnih ćilima.

I tako omađijan i zbunjen od istočnjačkog nad­mudrivanja, sa večitim pitanjem da li si dobro prošao, odletiš na tom istom šarenom ćilimu i zastaneš, baš tu na sred Registana, glavnog trga drevnog Samarkanda. Okrepiš se u prizoru iz 1001 noći. Tri prekrasne medrese stoje u po­lukrugu jedna pored druge, a najpoznatija i naj­lepša astronoma Ulugbega, gde su se budući na­raštaji učili astronomiji, filozofiji, teologiji.

Produžiš dalje i tu je lepotica džamija Bibi-Ha­num, posvećena ženi miljenici velikog Tamerla­na, jedinoj sa kojom nije imao dece, ali je beskraj­no voleo. Žena koja uspe da osvoji srce ovakvog ratnika ne zaslužuje ništa manje. To je jedna od najvećih građevina Samarkanda, a samo njena glavna vrata imaju 35 metara visine. U njenoj blizini nalazi se i njen grob koji posećuju žene i mole se za svoje zdravlje i potomstvo.

Daleko od svoje miljenice nije mogao otići ni Ta­merlan. U blizini je sagradio svoju veličanstvenu grobnicu dostoju vladara koji je sebe smatrao naslednikom Džingis Kana. Osvojivši Persiju, In­diju, Malu i Centralnu Aziju, porazivši Mameluke u Egiptu, planirao je i pohod na Kinu. Ali je premi­nuo iznenada, par meseci pred njegov početak.

Zagrobni život nije mogao dobiti lepši spome­nik od Šah-i-Zinde. Mauzolejski kompleks iz 15. veka, oslikan živopisnim bojama u čoveku ne bude osećaj tuge, već divljenja i neke čudne život­ne radosti. Mesto gde su sahranjeni bliži rođaci Tamerlana i njegovog unuka Ulug-bega, kao i Ku­sam ibn Abasa, Muhamedovog rođak koji je prvi doneo islam u Samarkand.

Kao što je Tamerlan bio neustrašiv u osvajanjima, tako je njegov unuk Ulugbeg bio zadivljen zvez­danim nebom. Čuveni astronom i matematičar, napravio je najveći instrument za merenje zvez­da, sekstantom, u svojoj opservatoriji u Samar­kandu. Iako je ostao manje poznat na zapadu, njegovo ime ostalo je zabeleženo na nebu, na jednom od Mesečevih kratera.

Pada noć, a iznad Registana sijaju zvezde, iste one koje je Ulug-beg posmatrao iz svoje opserva­torije. I važe iste životne istine, tada kao i sada. Opevane i u pesmama Omaja Hajama, velikog naučnika i ljubitelja života:

„Dan koji je proš’o nemoj ga hvaliti, sutra što će doći, nemoj ga žaliti, na nedošlom nemoj i prošlom graditi, grabi sada, nemoj veka svog traćiti!“

Ključ je u tebi, pazi koja vrata ćeš otvoriti – raja ili pakla.