PIŠE/FOTOGRAFIJE: ALEKSANDRA HERCL
Poluvreme
Mojih prvih 50 godina života je bilo prilično intenzivno i živopisno. One čuvene ’80, koje su obeležili maksimalizam i optimizam, moje studije, putovanja i druženja, clubbing, pravosudni ispit, advokatura. Zatim gotovo dve decenije koje su počele analogno, pa masovno prešle u digitalno i gde se moj profesionalni put u finansijskim korporacijama razvijao uzlaznom putanjom. Gradila sam karijeru profesionalno i predano, ali sam stekla i sjajne prijatelje kroz posao. Istovremeno sam imala svoju najvažniju životnu ulogu – biti najbolja mama mojoj Milici. Danas je moja ćerka – posvećena majka, a ja sam postala „razigrana bajkica sa naočarima“.
To je to?
Nakon te 50. godine, moja radoznalost se nije smanjila. Postavila sam sebi pitanje: Da li je to zaista to? Spojler – naravno da nije.
Gledajući ljude oko sebe, osećala sam da u meni postoji još prostora za rast, kreativnost za nešto novo. Život me je tada neočekivano pogurao da napravim taj iskorak i izađem iz sveta korporacija i bankarstva. Dala sam sebi vreme da zastanem, oslušnem i sagledam šta želim dalje, da probudim onu razigranost koju sam negde usput, u raznim životnim fazama, svesno ili nesvesno utišala.
Od konvencionalnog do spontanog
Tako je nastalo „Razigravanje“ – jedinstven koncept u kojem povezujemo ljude kroz autentične susrete, zanimljive razgovore, otvorene uvide i definitivno nova iskustva.
Na prvoj večeri sam okupila svoje prijatelje koji se do tada nisu međusobno poznavali. Veče je bilo lagano, neopterećujuće, iskreno, čarobno. Pričali smo o životu, sinhronicitetu, biznisu, deci, astrologiji, eteričnim uljima, buvljaku, gramofonskim pločama… O svemu što nas pokreće, razigrava i zanima. Bez maski i titula.
120+ i dalje brojimo
Već nakon nekoliko večera, gosti više nisu bili samo moji prijatelji nego i njihovi prijatelji i prijatelji prijatelja. Razigravanje je raslo spontano i prirodno. Za ove tri godine koliko se razigravamo, susrelo se više od 120 ljudi.
Te večere su postala druženja i prepoznavanja nakon kojih ideš kući raspoložen sa osmehom na licu ili nastavljaš da razmišljaš o pričama i o ljudima koje ste upoznali ili o ljudima koje možeš da upoznaš na drugim večerima Razigravanja.
Svi ti susreti su promenili i moju percepciju pogleda na život i ljude. Shvatila sam da dešavanja nisu slučajna, da nas svaki susret nečemu uči i da znakovi pored puta postoje – ali su vidljivi tek kada usporimo.
Dugovečnost
Upoznavajući druge, najviše sam upoznala sebe i otvorila put za nove prilike. I baš tada u pravo vreme i na pravom mestu pojavila se moja nova profesionalna uloga. Danas sam menadžer Longevity klinike u Beogradu gde razvijamo savremeni i proaktivni koncept prevencije i dugovečnosti – kako živeti što duže, ali pre svega zdravo i vitalno. Neko bi rekao i razigrano.
Sada vidim jasnu nit koja povezuje sve što jesam i što sada radim – iskustvo iz velikih sistema, razigravanje ljudi i života i dugovečnost kao životna filozofija.
Serendipity
„Serendipity” na srpskom jeziku nema definisan ili direktan prevod. Najčešće ga opisujemo kao srećnu slučajnost, otkrivanje nečeg lepog slučajno ili igru sudbine. Trenutak neočekivanog otkrića ili susreta koji donosi radost.
Sve su to priče o rastu i o tome da najlepše stvari u životu počinju onda kada sebi damo slobodu i otvorimo se prema novim iskustvima ispunjenim posebnim ljudima. Rečju – Razigravanje.
