RADOST SADAŠNJEG TRENUTKA

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, AUTOR KNJIGE „KREIRANJE RADOSTI”

Dok je spremala decu za školu, Marija je razmiš­ljala kako će tog dana prezentovati novi projekat zahtevnom klijentu. Na prezentaciji se setila da ima i važan sastanak posle posla. Na sastanku je razmišljala gde da nađe rođendanski poklon za svoju prijateljicu. Dok je jurila po tržnom centru, brinula je šta li rade deca sama kod kuće. Sve je to bilo kolo u kome Marija nije bila dobro. Ose­ćala je krivicu neprisutnosti po svim tim pitanjima i to joj je stvaralo pritisak. Brinula je ili o onome što se već desilo ili o onome šta će se tek desiti. Kada nas prošlost drži u vlasti, često mislimo „da sam tada uradila drugačije, sada bi bilo bolje“, zanemarujući trenutak u kom smo sada. Marija nikako nije mogla da postigne da živi u ovom tre­nutku i da prepozna svoje osećanje. Kada je sa decom da misli na igru, vaspitanje i znanje koje im daje. Kada je na poslu da misli na stvaranje koje se od nje zahteva. Kada je sa prijateljima da uživa oslobođena drugih misli. To je opterećiva­lo, čitala je o „moći sadašnjeg trenutka“ i pitala me kako da stigne u taj „trenutak“.

Svrha sadašnjeg trenutka je da svesno budemo u svemu što mislimo, osećamo i radimo. Da smo posvećeni baš tom trenutku i da smo sto posto mi. Da ono što je Sada postane bitno. Sadašnji trenutak je idealna prilika za stvaranje misli od kojih nam je dobro, misli koje nas ne ubrzava­ju, misli koje nas ne oduzimaju od sebe samog. Osećanjem straha, nesigurnosti i brige za sutra, sadašnji trenutak postaje nezadovoljstvo.

Marija je brinula o svemu unapred. Nije znala da slikama koje stvara u svojoj glavi upravo kreira ono što dolazi. Svojim strahom kreirala je još više straha, svojom tugom tugu, svojom ljutnjom je bila sve ogorčenija na sebe i druge. Kaže se „danas briga, a sutra iskustvo“. Kaže se i „ko raz­mišlja o prošlosti postaje depresivan, a ko raz­mišlja o budućnosti postaje anksiozan“. Baš zato jer preskače najvažniji deo života.

Sadašnjost.

Za Radost sadašnjeg trenutka potrebno nam je znanje kako da se postavimo tako da kreiramo najbolje za sebe, a to je upravo trenutak u kome smo Sada.

Pitala sam Mariju kada je poslednji put uživala u trenutku u kome se nalazila. Slegnula je rame­nima.

Pitala sam ponovo. „Kada si poslednji put uži­vala u trenutku u kome nema misli o prošlosti niti misli o budućnosti?“ Ćutala je. Ako prečesto mislimo o onome što se dešavalo u prošlosti ili naše misli trče neprekidni maraton ka budućno­sti, sebi uskraćujemo mnoge mogućnosti da pri­metimo sadašnjost.

Dobra strategija za postizanje Radosti u Sada je da obratimo pažnju na vlastita osećanja i da ima­mo svesnu nameru da misaono izaberemo ono što jeste najbolje za nas.

To se postiže kada pitamo sebe:

„Šta sada mislim?“
„Šta sada radim?“
„Šta sada osećam?“
„Kako dišem?“

Ova pitanja nas vraćaju na introspekciju. Posmatranje sebe iznutra daje nove perspektive svesnosti. Marija je imala situacije u kojima je neko iznervira na poslu. Onda živi ceo taj dan emociju nepravde, postiđenosti ili nemoći sa optužujućim samogovorom. Onda se vrati s posla i ukućanima prepričava šta se sve desilo na poslu i pono­vo ispočetka preživljava iste emocije. Onda pozove prijateljicu da i njoj ispriča šta se desilo i ponovo se vraća u trenutke koji su prošli, trenutke kojih više nigde nema osim u Marijinoj glavi. Energija tela joj toliko padne da sebe onesposobi da bude dobra prema deci, da bude ljubazan partner, da proživi prijatno veče.

Uživati u sadašnjem trenutku je pitanje izbora. Ako ste imali zahtev­nu situaciju na poslu, na primer, možemo da svesno izaberemo da kažemo „Izvini“ ili „Hvala“ ili da izaberemo bilo koju emociju kojom ne komplikujemo dalje situaciju, možemo da vladamo svojim trenutnim emocijama, što bi značilo da smo preuzeli odgovornost za taj trenu­tak koji nam se dešava. Potrebno je naučiti sebe da naše reakcije imaju najmanje štete po nas. To je delovanje iz sadašnjeg trenutka. To je delovanje na svoju reakciju na datu situaciju. Jednostavno stav­ljamo fokus na misli sa kojima smo usklađeni. Svest sa čime smo usklađeni imamo radom na sebi, tj. upoznavanjem sebe.

Kada ne živimo u sadašnjem trenutku, svakog minuta u kome živimo ljutnju, u kome kritikujemo ili prekorevamo sebe i druge, gubimo 60 sekundi Radosti, pohvale i nežnosti.

Marija je to shvatila. I naučila je da je za osećanje Radosti sadašnjeg trenutka potrebno da:

– nauči pravilno da diše jer kada nam je pažnja na dahu mi smo sto posto u sadašnjem trenutku
– prati tok sopstvenih misli i sa namerom ih uskladi sa osećanjima i ponašanjem
– jasno kreira sopstvene prioritete
– oseća zahvalnost
– obradi emocije iz prošlosti
– bira najbolju hranu uz koju se njeno telo oseća lako i zahvalno
– poveže se sa sobom na dubljim nivoima.

Za Radost sadašnjeg trenutka valja znati da svojim emocijama u Sada kreiramo ono što dolazi u budućem trenutku. U naše iskustvo uvek dolazi ono kako se Sada osećamo.

Kada je uvidela da se njen život pomera na bolje, Marija je ume­sto rečenice „Moje vreme tek dolazi“ umela da kaže „Moje vreme je sada“.

I da to iskreno živi.