RADIM ONO U ŠTA VERUJEM

PIŠE: MAŠA KAKARIĐI

Da li sam ja odvažna? Je li odvažnost isto što i hrabrost i koji su joj drugi sinonimi?

Da li je hrabro izlaziti iz zone komfora? Jeste, ali nije prijatno.

Naravno da sam guglala, konsultovala rečnike i pročitala gomile citata, jer me obično nadahnu da pišem, ali i dalje nisam imala ideju za poče­tak ovog teksta. To je mogla biti npr. Ruzvelto­va rečenica: „Hrabrost nije odsustvo straha, već procena da je nešto drugo važnije od straha.“ Ili izjava Mendele: „Hrabrost je trijumf nad strahom. Hrabar čovek nije onaj koji se ne plaši, već onaj koji pobeđuje strah.“ Ali previše je inspirativnih citata po društvenim mrežama i nekako je posta­lo dosadno kopirati ih i čitati.

Zato sam Instagram iskoristila drugačije i pi­tala prijatelje šta je za njih hrabrost, paralelno postavljajući isto pitanje ljudima za koje mislim da su smeli.

I evo šta su rekli, tj. evo citata koje nećete moći da nađete na internetu:

„Meni je to korak preko granice dosadašnjeg poznatog iskustva u novo i nepoznato. Hrabrost je uslov za autentičnost.“ – Maja M.

„I zaljubljen je hrabar (ali nije uvek mudar). Da ni­sam bila ludo hrabra, ne bih bila ludo srećna.“ – Maja M.

„Hrabrost i ludost je slušati svoje srce i kročiti tim putem.“ – Milica Rada T.

„Odvažnost je smelost da se otisneš u prostor u kojem te čeka neizvesnost. Dalje, to je stanje mira sa kojim prihvataš tu neizvesnost i veruješ da će se složiti baš kako je najbolje moguće. A hrabrost? Hrabrost je suočiti se sa životom ili bilo kojom situacijom. Vidiš, ja odvažnost doživ­ljavam kao mir susreta, a hrabrost kao viteštvo suočavanja sa životom.“ – Dragana S.

„Hrabrost je malo precenjena u kulturi u kojoj živimo i predstavlja ratništvo, a odvažnost je ka­tegorija mira za sebe. Po mom mišljenju, važnije je biti odvažan nego hrabar. Ako sam odvažna, ne moram da istupim, ne moram da osvojim, mogu samo da budem.“ – Dragana S.

I onda sam profesorku srpskog zamolila za pomoć, pošto mi je dvoje ljudi reklo da od­važnost vidi kao borbu za svoje ciljeve, te mi je pojasnila da ne postoje potpuni sinonimi i da od­važnost jeste bliska hrabrosti. Da postoje mnogi koji se bore hrabro, odnosno odvažno za druge. „Odvažnost pre svega pokazujemo boreći se za druge, a za sebe onda kada smo ekstremno ug­roženi. Takvo je moje mišljenje.“- Anđelka P.

Neki su rekli da je moje pitanje isto kao da sam pitala za definiciju ljubavi. Možda i jeste, ali evo još nekoliko razmišljanja:

„Odvažnost je kada ne odustaješ od sebe. Kada se suočavaš sa izazovima koji su ti na putu. Kada se prepustiš životu i potpuno se uskladiš sa njim.“ – Lina M.

„Hrabrost je kad radiš ono što voliš i želiš, bez obzira na mišljenje drugih.“ – Emilija P.

„Videćemo šta je hrabrost ako odem sutra da se porodim“, rekla je Marija i porodila se i ovo je bio najslađi i najživotniji odgovor (dobro nam došla mala Irena).

Za mene, prva asocijacija na odvažnost, pored hrabrosti, bila je iskrenost. Ne čak ni smelost, već iskrenost i autentičnost. I baš zato što je ret­ko, herojski je čin. Potpuno nevezano od sfere života… Biti iskren u onome što radiš, biti iskren prema drugima, sebi, životu, nije jednostavno.

Kada sam počela da se bavim različitim spiritu­alnim aktivnostima, ne mogu reći da sam bila previše hrabra da na LinkedIn postavim da sam učitelj reikija, da se bavim jogom, hipnozom (čuj, pravnik se bavi hipnozom), jer sam tada još uvek radila i u struci. Plašila sam se odbijanja nekih budućih poslodavaca i osude i čuđenja šire po­rodice, poznanika… Ali sam to ipak uradila. Ubrzo sam, međutim, ostala bez posla, ne zbog svojih hobija, nego spletom drugih okolnosti. I tada sam, verujem – hrabro, odlučila da se u potpuno­sti posvetim onome što volim, a za šta se nisam formalno školovala, niti se to mnogo vrednovalo na tržištu, a ni u društvu. Odlučila sam, takođe, da napravim sajt koji nosi moje ime (a verujte mi, biti Margareta (Maša) Kakariđi nije uvek bilo samo egzotično i simpatično) i da javno pred­stavim ono što radim i u šta verujem. Za mene je to tada bilo (od)važno. I od tada su stvari počele da se „otvaraju“. Nastao je Flow centar, koji je za kratko vreme postao jedan od najboljih i na­jposećenijih holističkih centara i koji i dalje kao brend i ideja postoji, nevezano od lokacije. Ne sećam se da li sam se osećala odvažno odluču­jući da se maltene potpuno sama upustim u to da stvorim i vodim Flow, pre mogu da kažem da sam bila nestvarno uzbuđena i kompletno obuzeta tom idejom i da su strahovi (a bilo je i toga, naravno) bili manji od ljubavi. Iako je Flow centar ugostio i neka svetski poznata imena iz oblasti joge, muzike, različitih vrsta healinga, ja sam se stidljivo skrivala iza njega. Stvorila sam centar u kojem sam mogla kad god i šta god sam htela da predstavim od tehnika kojima se bavim, ali to nisam činila (ili bar ne kako je moglo), pra­vdajući se kako nemam vremena, kako možda još nije vreme, možda još samo jedan kurs ili dva da završim… možda od jeseni… možda od… I posle dve i po godine se desio mart 2020. i preko noći više nije bilo moguće organizovati bilo šta, okupljati ljude, praviti radionice. Flow je morao da se iseli i ostalo je pitanje – šta sada? Pored odluke da online završim kurseve koji su plani­rani uživo, pored viška vremena i mogućnosti da odlučim i smislim šta to sama mogu da radim, potpuno spontano desila se moja prva snimljena joga nidra (vođena meditacija). Namenjena dru­garici koja je mislila da ima virus, kako bi se što brže oporavila, završila je kao prva joga nidra na mom YouTube kanalu. Do tada nisam imala, niti planirala da imam svoj kanal. Ponovo svojevrs­tan izlazak iz zone komfora, instant nagrađen reakcijama svih koji su poslušali, koji me je in­spirisao da nastavim da snimam. I ne samo da snimam, nego da postanem prvi licencirani joga nidra učitelj i da oživim san o delu joge koji me najviše zanima i u kome sam najkomfornija.

Donela sam mnogo velikih odluka ove godine i sve do jedne svedoče tome da sreća prati hra­bre, i ako mene pitate – važno je, jako je važno biti odvažan.