in

PROBUDIŠ SE I…

PIŠE: BRANKO MALEK
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM

Probudiš se ujutru, umiješ i brže-bolje napraviš selfi koji postaviš na Instagram i čekaš… do posle doručka, do podneva, do uveče. Koliko je lajkova, koliko ih je pogledalo a nije komentarisalo, koliko ima i kakvih komentara? I, izvini na pitanju – gde si tu ti i u čemu je tvoja posebnost? Ne, nisi poseban ni drugačiji, samo si utopljen u masu mejnstrim fanatika koji slepo slušaju diktat današnjeg sveta kojim vladaju marketinško-politička ustrojstva čiji je cilj da naprave što veće stado.

Tvoja jedinstvenost se ne ogleda u tome da od ranog jutra blejiš (doslovno, ne figurativno), da ceo svoj dan, ceo mesec, godinu, život, smeštaš u gomilu javno dostupnih sličica. Veruj, 90% tih kojima želiš da se dopadneš misle da si prazna ljuštura bez ikakvog smisla i sadržaja (mada imaš dobru šminku ili patike), jer su upravo i oni to isto, ali ne vide ili ne žele da vide.

Nećeš se nikada osećati jedinstveno jer si deo te šarene, a ipak bezlične mase ogoljenih polu- života kojima smo svi zatrpani svakodnevno.  Tu se nećeš pronaći i u tome zaista nema ništa unikatno, jer sve što uradiš, uradiće još hiljade nesrećnika sa stotinu meridijana.

Pa kako onda da budeš jedinstven?

Recimo tako da kada se probudiš ujutru posle umivanja pogledaš kroz prozor, duboko udahneš i pomisliš – danas je lep dan (ovo samo zato što ih u tvom postojanju neće biti beskonačno mnogo, pa se svakom treba radovati). A onda, osvežen jutarnjim vazduhom, napraviš sebi baš-baš lep (možda i samo tebi lep) doručak nakon kojeg ćeš da uroniš u svoj dan. Pazi, samo tvoj dan. Pošto si pretpostavljam prepoznao svoje afinitete i talente, na njima ćeš sam za sebe raditi, pošteno raditi, da bi došao do cilja koji je samo tebi bitan i značajan.

Da, biće tu ljudi. Raznih. Onih koji će ti pomoći, onih koji će te podržati, onih koji će ti zavideti, onih koji će te mrzeti… ali to su samo statisti u tvom filmu u kome si ti glavni glumac ili glumica. Biće i onih koji sve to neće konstatovati jer prave selfi. Dakle, poenta je – vozi svoj film!

Nemoj poslušnički pratiti nikoga i ništa. Tvoj život, tvoj film, tvoje postojanje. To je jedino što je jedinstveno i neponovljivo. To niko ne može da kopira ako mu ne dozvoliš.

Radi na sebi, radi na ispunjenju svojih želja, uživaj u svakom trenutku svog života jer, inicijalno, jedinstven si samim svojim postojanjem. Nema nikoga ko je isti kao ti, ko se u istom trenutku rodio i u istom trenutku i na isti način zakmečao. Nema nikoga ko je na istom mestu u isto vreme kada i ti na isti način video ili doživeo ono što ti vidiš i doživljavaš. Za to što to se svakog sekunda tvog života dešava ne postoji platforma, ni lajk, ni blok. To je tvoje i to si ti, jedinstven u svom postojanju. I zato, prigrli to. Prigrli svoj život kakav god da je i čuvaj ga samo za sebe. Ne daj ga nikom, jer ćeš samo tako sačuvati svoju jedinstvenost. I veruj mi, to će biti prepoznato od mislećih ljudi, od onih što ne „bleje“ i bićeš lider, a ne follower. Bićeš jedinstven kao što ti je to univerzum dao. I znaš šta, bićeš i zadovoljan. Probaj, ne moraš da veruješ.

A na sebi radi puno, hrabro, udarnički. Na ispunjenju svake svoje želje i potrebe. Ne pitaj nikoga i ne solidariši se ni sa čim što ti ne prija.

Neguj svoje vrline i svoje mane, tvoje su. Ne daj ih nikome. I možda na kraju nećeš biti vrhunski pijanista ili onaj jedan jedini koji se 12 puta popeo na Mont Everest, ali ćeš biti srećan sa svakim svojim malim uspehom, sa svakim ostvarenim ciljem. A to je, prijatelju, najveći Mont Everest koji se može osvojiti.

Ako si na koncertu, nemoj da ga gledaš kroz ekran mobilnog telefona – jer onda on tu i ostaje na milost i nemilost nekih tamo nebitnih lajkova od još nebitnijih i providnih bića. Gledaj ga svojim očima, upijaj svojim ušima i pamti svojom glavom.

Nemoj na plaži da budeš ona što se u plićaku čavrlji ističući sve ono što bi pristojan sakrio ispred male kockaste sprave. Budi ona što diše morski vazduh i uživa u pogledu na beskrajno plavetnilo i mazi svoje misli i razmišljanja. Ta uspomena ti jedina zaista ostaje.

Ako si svojim radom postigao/postigla nešto, čuvaj to u svom srcu. Ko treba, znaće za to, ne moraš nikome da guraš prst u oko storijima i rilsima, jer lajkovaće uglavnom oni koji ti zavide. U tvom srcu je svako tvoje postignuće hrana za dušu i tu je najsigurnije. Ne prostituiši sopstvene emocije i zadovoljstva jer onda nisu tvoji nego svačiji, onda nisi svoj nego tuđ, onda nisi YOUnique nego mejnstrim.

Ovaj svet je nekada bio udobniji i pitomiji. Poštovale su se prave vrednosti utemeljene na uživanju u životu. Sada je taj svet svet diktata malog broja ostrašćenih i alavih bumbara koji grabe, i grabe, i grabe… i nikada im nije dosta. A da bi mogli da grabe još više i doveka, spremni su da učine tvoj svet jadnim, a tebe ovcom. A ti se prikloni i bleji? Ne, i nikako ne. Ostaneš svoj, voliš sebe i radiš na onim posebnostima koje su ti rođenjem date. I ne daš, bre, to nikome! I onda, jednog ćeš se jutra probuditi i u onom ogledalu u kome si video selfi-bombonicu, videćeš osobu vrednu divljenja i poštovanja, videćeš sebe i bićeš YOUnique. Baš kako i treba da bude.

ŠTA MISLITE?

BE YOUNIQUE

KROZ MOLITVU DO ISCELJENJA I ISTINE