PIŠE: PROF. DR THOMAS PETSCHNER
Mala je verovatnoća da postoji neko ko do danas nije čuo za Jin-Jang, pa ipak to je koncept koji je na Zapadu (gledano u odnosu na Daleki istok) često pogrešno shvaćen. Kako je shvatanje tih zakonitosti izuzetno korisno za svakog od nas, i to u svim aspektima zdravlja i života uopšte, važno je razumeti osnovne postavke ovog sistema.
Jin-Jang je u svojoj postavci krut, nepromenljiv, ali je u smislu korišćenja u svakodnevnom životu istovremeno vrlo fleksibilan, relativan koncept: svaki predmet klasifikovan pojmom Jin-Jang može se u isto vreme gledati i kao Jin i/ili Jang; štaviše, ponekad je nešto više Jin, a ponekad više Jang, zavisno sa kojeg se gledišta ti elementi ili procesi analiziraju.
Pogledajmo neke osnove ovog koncepta:
Filozofski aspekti Jin–Jang koncepta
Prvo pominjanje Jin-Jang koncepta može se naći u Yi-Jingu („Knjiga promena“), koja potiče oko 700. godine pre nove ere i fragmentarno u Shi-Jingu („Knjiga pesama”), koja je takođe iz prvog milenijuma pre Hrista. Iako se uvek iznova ističe etimološko značenje obličja, naime kao Jang = sunčana strana planine I Jin = strana planine u senci, tako da su u ono vreme, kao i u kasnijoj medicinskoj upotrebi Jin-Jang koncepta, ove dve reči već bile duge apstrakcije koje više nisu imale određeno značenje. Umesto toga, oni su bili simboli polarnih suprotnosti kao što su nebo-zemlja, muškarac-žena, sunce-senka, slatko-slano, hladno-toplo, brzo-lagano itd.
Ovde navedeni primeri samo su tipični za sve ostale pojave. U stvari, svi predmeti, svojstva i pokreti, ukratko sve oko nas na Zemlji, pa sve do svemira, može se svrstati u ovaj sistem: od načina na koji se određeno ljudsko biće kreće, do karakteristika svetlosti određene zvezde, jedini preduslov je Jang ili Jin u odnosu na drugi objekat, stanje, događaj ili normu. “Samo ako postoji vrh, postoji i dno”, kaže se u Tao-Te Kingu (Dao De Jing).
Pa kako konkretno da zamislimo Jin-Jang princip?
Uzmimo SUNČEVE ZRAKE kao primer Jang principa. Oni dolaze sa neba i zbog toga se gledaju holistički: ODOZGO, TOPLO, DAN, SVETLOST, JASNOĆA i nematerijalna, ali primetna suptilna ENERGIJA.
Ova energija se pomoću hlorofila u biljkama pretvara u šećer koji je zauzvrat neophodan kao nosilac i za skladištenje energije za samu biljku, kao i za sve biljojede, a posredno i za sva ostala živa bića. Bez svetlosti ne bi bilo života kakvog znamo.
Ipak, ovom procesu je potreban i supstrat, “materijalni” pandan, naime ugljen-dioksid i voda, koji su zauzvrat potrebni biljnim ćelijama za pretvaranje svetlosti u hemijsku energiju.
Uzmimo sada VODU kao primer Jin principa:
Voda uvek teče na DOLE, ona je HLADNA i TAMNA (kao duboko more ili okean), NOĆU se pojavljuje kao rosa, a kada se gustina usled hladnoće poveća, postaje čvrst led. Bez vode, život bi bio nezamisliv, baš kao što SVETLO bez VODE ili VODA bez SVETLOSTI ne bi mogli da stvore organski život. Oba elementa moraju biti prisutna u uravnoteženom stanju, kao Jang i Jin.
Ipak, svi konkretni primeri su uvek relativni: gore navedena voda kao primer Jin principa može se tumačiti kao Jang, ako se posmatra u odnosu na led. Led je gušći, njegovi molekuli se kreću sporije, teži je i hladniji od vode, itd. Dakle, samim procesima promene potvrđuju se sva svojstva Jina.
Ukratko, ne radi se o krutom definisanju nečega, većse ovaj model razmišljanja o Jin-Jangu prvenstveno koristi za tumačenje odnosa. Jin i Jang su polarni aspekti, što znači da su suprotni jedan prema drugome, ali su oni u isto vreme neophodni da bi ravnoteža opstala. Nikada ne može samo jedan element postojati sam za sebe – ne postoji Jin bez Janga, niti Jang bez Jina.
Kao što se dan postepeno pretvara u noć, a noću jutro, tako se Jin i Jang stapaju jedno u drugo. Fiziološki, to je npr. u slučaju AKTIVNOSTI i MIROVANJA, u prirodi ZIMA i LETO, PLIMA i OSEKA.
Jin–Jang odnosi u dijagnostici i terapiji
Sa stanovišta kineske medicine, svaka bolest ili funkcionalni poremećaj je uzrokovan gubitkom ravnoteže između Jin-a i Jang-a i njihovih pojedinačnih podsistema. To je, naravno, pojednostavljenje u odnosu na složenost bolesti, ali je to ipak uvek polazna osnova za sva dalja razmatranja. U holističkoj TCM dijagnostici sistematski se pokušava da se otkrije razlog poremećene funkcije i način vraćanja u ravnotežu kao osnov terapije.
U trećoj knjizi “Osam vodećih kriterijuma” (74. poglavlje) Huanga Di Nei Jing Su Vena, vrhunskog kineskog dijagnostičara starog doba, nalaze se prva dva osnovna kriterijuma za ispitivanje pacijenta po Jin-Jang načelima. Tako npr. toplina, spoljašnjost i punoća su Jang kriterijumi, dok su hladnoća, unutrašnjost i praznina Jin kriterijumi. Evo jednog njegovog komentara, koji na vrlo jednostavan način objašnjava praktičnu upotrebu Jin-Jang sistema kao osnovu svake terapije:
“Hladno treba zagrejati – vruće treba ohladiti,
rasuto treba sakupiti – nagomilano treba raspršiti,
suvo treba navlažiti – vlažno treba osušiti,
lomljivo treba učvrstiti – okoštano treba aktivirati,
zgrušano treba rastopiti – tekuće treba usporiti,
grozničave treba osvežiti – prehlađene treba utopliti,
slabije treba ojačati – nadmene treba smiriti.
Svaka bolest se leči u skladu sa vrstom svog uzroka. Kad u nama vlada bistrina i mir, patogene energije se vraćaju odakle su došle.”
Evo nekoliko kliničko-dijagnostičkih primera koji se mogu koristiti u svakodnevnom životu: kada gledate lice i kožu, suva koža, suvo lice i usne ukazuju na Jang, dok vlažna, naduvana koža, sa bledim ili tamnim tenom, ukazuje na Jin.
Dijagnoza sluha i vazdušnog toka: glasan govor ili vrištanje, kao i prekomerna pričljivost, udisanje koje se čuje ili zvuci iz pluća, ukazuju na poremećaje povezane sa Jangom ili “vrućinom” u sistemu. Nizak ili slab glas, ćutljivost, kratkoća daha ili otežano disanje ukazuju na Jin ili “hladne” poremećaje.
Palpacija: pritisak na telo (npr. pri masaži ili dodiru) koje se doživljava kao prijatan, ili donosi poboljšanje, smatra se Jin ili kao kriterijum “praznine”. Ako se pritiskom izaziva bol, to je Jang u skladu sa kriterijumom “punoće”.
Puls se takođe deli na Jin ili Jang: tipično ubrzani puls (pulsus celer, p. concitatus) je pokazatelj Jang poremećaja, a nasuprot tome, usporeni ili izuzetno nizak puls (p. tardus, p. subreptus) je tipičan Jin kriterijum.
U jednoj kineskoj poslovici se kaže: ”Pravi dijagnostičar uvek pravi razliku između Jina i Janga, bez obzira da li se radi o telesnom oboljenju ili mentalnom stanju. Jedino je znanje o uzroku bolesti merodavno pri odlučivanju kako da se oboljenje leči.”
Na kraju ovog kratkog uvoda u Jin-Jang filozofiju važno je podvući da je svaki lek, svaka hrana i piće, svaki pokret i misao, naše bliže i dalje okruženje – i sve ostalo oko nas, pa sve do vasione, deo Jin-Jang sistema, da je svaka manifestacija u našem životu zavisna od njihove ravnoteže. Što pre i što bolje shvatimo kako i zašto Jin i Jang deluju, to će nam život biti jednostavniji, bogatiji i zdraviji.
Čak je i temelj svih naših pokretača i životne motivacije postavljen na sistemu ova dva elementa. Sve što radimo nastaje samo iz dva razloga: da nešto dobijemo ili da nešto sprečimo.
All the best & keep smiling!
