PIŠE: VESNA DOBRIJEVIĆ
Oduvek sam imala posebno interesovanje za sve što je drugačije od ustaljenog načina razmišljanja i volela sam da to uklopim u svoj životni stil.
U momentima izbora i odluka, najčešće sam sledila svoj put iz dubokog osećaja. Tako sam od 2020. godine po prvi put realizovala nekoliko uspešnih kreativnih projekata. U vreme najveće panike i neizvesnosti, duboki osećaj mi je sve vreme pokazivao dobar pravac. Veći je fokus bio na mojim unutrašnjim radostima nego na svetu oko mene.
Posebno me fasciniraju moderna istraživanja koja dokazuju ono što hiljadama godina znaju i podučavaju drevne kulture i civilizacije. Došlo je do promene paradigme u vremenu u kome trenutno živimo, kada se sve više spajaju i uzajamno podržavaju integrativna medicina i spiritualnost.
Fenomenalne potvrde dobijamo iz neuronauke – u našem mozgu se neuronske veze stvaraju i menjaju tokom čitavog života, ne samo u fazama odrastanja. Ova činjenica nam daje ogroman podsticaj, ali i odgovornost prema sebi kako ćemo ova saznanja iskoristiti. Jer svaka promena traži hrabrost i otvorenost da se suočimo sa nekim manje prijatnim iskustvima i slikom o sebi.
Da li ćemo maksimalno iskoristiti potencijal svog mozga? Kao ljudska bića, na različit način razmišljamo i doživljavamo životna iskustva. Zato je potrebno da znamo kako naš mozak funkcioniše i da ga optimizujemo.
Danas znamo da postoje “teaching disabilities” nasuprot “learning disabilities”. Prvo treba otkriti na koji način funkcioniše mozak osobe koja prima informacije u odnosu na to kako učitelj prenosi znanje i da budu kompatibilni. Ovo me je podsetilo na skorašnji primer mog sina koji je u trećem razredu osnovne škole i koji kaže da je njemu “dosadno” kako njegova učiteljica predaje i da bi voleo da ona to radi na “zabavniji način”. Moram priznati da sam ga razumela, podržala i bila zadovoljna što prepoznaje svoje potrebe.
Da bismo znali kako da obezbedimo vitalan život i da živimo svoj neograničeni potencijal tokom života, potrebno je da dovoljno poznajemo sebe i negujemo svoj životni stil, da istražujemo nove načine, ali i da posebno osluškujemo svoje lične potrebe.
Multitasking, žurba, zauzetost – daju nam samo prividan i kratak nalet adrenalina koji suštinski prouzrokuje hronični stres. On vodi ka nedostatku fokusa, rupama u memoriji, smanjenoj produktivnosti, kao i umanjenoj kreativnosti i otežanom učenju.
Nova naučna istraživanja su potvrdila da se u stanju odmora tela u mozgu aktivira deo zadužen za osećaj SELFA (Default Mode Network – DMN). Jedna od njegovih funkcija je da pomaže da se kreira struktura za osećaj sebe! Hrana za naš mozak i telo više nije ista kao što smo navikli i kako smo se hranili dugi niz decenija i vekova. Danas se hranom za čitavo telo, um i duh, smatra životni stil koji podrazumeva svakodnevni journaling, učenje novih stvari, zdrave međuljudske odnose, meditaciju, vežbe za podizanje energije, disanje…
Eksperti potvrđuju da trenutno zajedno sa planetom prolazimo kroz ogromnu evoluciju svesti. Rođeni smo za ovo doba! I došli smo na ovu planetu da učimo i da se razvijamo.
„Ne postoji niti je ikad postojala udaljenost između duhovnih i materijalnih svetova.”
Hejoan
Iz svog decenijskog rada sa ljudima, kao i iz ličnog iskustva, znam da je ukoliko želimo da živimo najbolje potrebno da se duboko povežemo sa sobom i da DOBIJEMO ISKUSTVO tog spajanja uma, tela i duha. To je polje svesnog stvaranja.
Kada postignemo to stanje u kome smo izgubili ovozemaljske misli o sebi, naš svet dobija boje, osvajamo nova prostranstva izvan planete i dotičemo polje svih mogućnosti. To polje postoji i rezultira dostizanjem viših nivoa svesti. Onih nivoa u kojima smo prihvatili sebe i sve druge ljude, slike koje vidimo, sve što čujemo, i ni prema kome nemamo naglih i jakih reakcija. U svesnom smo balansu. Moja dnevna rutina podrazumeva jutarnje istezanje, pisanje, jutarnju i večernju meditaciju. Iskustva koja prolazim su osvešćujuća. Dok se spremam za jednu od redovnih februarskih jutarnjih meditacija, sedam u udobnu pozu. Uranjam, spajam se sa duhom, bezvremenim. Telo postaje beličasto – postaje zlatna svetlost. Duboko se opuštaju svi mišići u telu, postajem okupana suncem i upijam svakom ćelijom zlatno svetlo koje je upravo počelo da me miluje. Zanimljivo mi je da posmatram kako me pronađe ili ne pronađe, u zavisnosti od naših međusobnih kretanja – planete, njega i mene . Moje energetsko telo počinje da se menja, prilagođava, podešava u položajima fizičkog tela, kako bi integrisalo novo stanje. Volim svoje telo! Um i telo su jedno. Svest je nastavila da ispunjava celo moje telo i čitavo biće. Kao da je um ustupio dominaciju prostoru unutrašnjeg tela, povukao se i rastočio. Uživala sam u ovom spontanom procesu, lakoća bivanja je raširila svoju čaroliju i povela me u druge nivoe postojanja.
Promena lične perspektive je ključna u kreiranju sopstvene realnosti. Polazna tačka je osvešćivanje sebe, svojih misli, emocija i reakcija. Onog momenta kad iskreno i duboko zavolimo sebe, počećemo da vidimo nove načine i osobe koje će nam pokazati novi put i povesti nas njime. Verovatno će se učitelji sami pojaviti.
Ništa u ljudskim interakcijama nije unapred određeno, već se kreira polje mogućnosti uslovljeno nitima prošlosti i budućnosti. U sadašnjem trenutku, pojedinac svojom svešću i bivanjem nezavisno KREIRA i boji svoju realnost, oslobođen podsvesnih programa. Zato je potrebno povezati se sa centrom unutrašnje moći.
Mi nismo na ovoj planeti da bismo živeli po nasleđenim obrascima koji nam ne služe. Potrebno je da usporimo i vratimo pažnju na unutra.
I sama sam imala situacije kada se osećala nelagoda i grč u međuljudskim odnosima. Odlučila bih da se ne predam unapred, već da praktikujem i održavam svesnu prisutnost u telu i umu. Mirno bih držala pažnju na solarnom centru i iz centra svog najdubljeg mira posmatrala i propuštala nervozu i nezadovoljstvo koji su narastali u zatečenoj sitaciji.
Dok su unutrašnji glasovi tutnjali, ipak je moje unutrašnje spokojstvo preuzelo vođstvo. Umesto ofanzive, uplovila sam u mirnu svesnost i posmatrala, ćutala. I nalet elektriciteta se smirio. Bila sam zadovoljna ovim novim načinom. Najjednostavnije je da shvatimo da imamo veliku moć da stvaramo svoj svet. Kada usmerimo pažnju na afirmacije koje sebi ponavljamo iznova i iznova, samo telo će početi da se prilagođava. Prihvatajući sve osećaje koji prate izgovoranje sopstvenih afirmacija, doći ćemo do trenutka kada telo POTPUNO prihvati naše misli i to će nam se i desiti.
Shvatila sam da su ljudi u svom procesu rasta baš tamo GDE žele da budu! Nekima je dovoljno jednom nešto pomenuti, neki nas nikada ne mogu čuti. I imaju pravo na svoj put i izbore. Jer smo mi ljudska bića u svakom slučaju rođeni kao savršena bića! I sve je u univerzumu usklađeno i stvoreno tako da nas podrži da se iscelimo i evoluiramo. Ukoliko otključamo svoju percepciju, neizvesno je na koju ćemo stranu otići. U tome je lepota, istina i upravo to se zove život!
