PRIČA O ŽENI

PIŠE: MONIKA NINKOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM

Hoću da ispričam jednu priču. O jednoj ženi. Žena ima 45 godina. Do skoro se pitala da li je možda ona poslednja osoba na ovom svetu koja može da priča o temi sreće. Na transformaciji još radi. I uči.

Ceo život je vodila računa o tome šta će drugi reći, pa se trudila da u svemu što radi bude najbolja – najbolji đak, najbolji student, magistarske studije u Srbiji, master studije u inostranstvu, doktorat… Uz sve to vođenje računa o tome da dobro izgleda, da uvek ima frizuru, da pazi na kalorije… A u duši nesrećna. Kao da je zapravo posmatrala sa strane nekog drugog. A lepo je, kada je sa 19 godina bila u Izraelu, za Zid plača napisala ceduljicu sa rečima: “Da budem srećna.” Cilj svih ciljeva. Ultimativni. Kao što je, čini se, već postalo opšte mesto ono što je navodno rekao Džon Lenon da je sreća ključ života i da je njegova želja da kada poraste bude srećan. Razmišljajući o toj temi i čitajući brojnu “self-help” literaturu, žena je shvatila da ponavljanje mantre “ja sam srećna” (iako se i to, da se razumemo, uči), njoj lično nije pomagalo. Zato što ništa nije promenila u svom životu. Poslovnu sredinu koja je nju davila. “Prijatelje” koji su usisavali njenu energiju i u prisustvu kojih nije mogla da bude ono što jeste. Granice koje nije na vreme postavila svojoj deci, što ih je previše razmazila, pa im se sve podrazumevalo. Suprug im je postavio granice na vreme i gle’te čuda, sa njim su deca imala bolji odnos. Krivila je 21. vek zbog trenda da su konkretno žene superheroji, da su u svemu što rade savršene.

Ni njoj samoj, sad kada pogleda unazad, nije jasno koji je to trenutak u kome joj je sve prekipelo, tek dala je otkaz sa posla, prvo sa jednog, pa sa drugog. Preselila se. Sa decom se još uhodava što se tiče granica, ali svakim je danom bolje. Ima dobrih dana, ima i loših. Ako ima rok da završi neki posao za 7 dana, umesto kao ranije da žuri i sve hoće da završi što pre, istog ili najkasnije sledećeg dana, sada sebe tera da pravi pauze. Da prošeta. Da popije na miru tu kafu. Da pojede taj kolač. Nije idealno. Još uvek uči. Ali se oseća živom. I oseća se, po prvi put od kada je bila dete, na mahove istinski zadovoljnom. Leto je… Toplo je… Raduje se jednoj ideji-ako ovih vrelih letnjih dana padne kiša – izaći će napolje bosa… Da li ste vi ta žena?