PIŠE: ANIMA MUNDI
PHOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE
Nataša Ikonić je mlada spisateljica, čiji roman prvenac nosi naziv „Ponovo s njim“, objavljen u izdanju Lagune. Porede je sa Sofijom Kinsel, Mirjam, Džejn Ostin. Ona hrabro, ženskim perom, dočarava svoju stvarnost na duhovit, lak, ljubavni način. Knjiga pripada žanru koji bi se mogao nazvati romantična komedija, a po reakcijama čitalaca, dopada se i muškarcima, mada je na „Laguninom“ sajtu svrstana pod Čiklit (literatura za žene).
Nataša je rođena u Beogradu, gde je završila Tehnološko-metalurški fakultet, odsek hemijsko inženjerstvo. Iako je taj fakultet upisala samo da ne bi pauzirala godinu (nisu je primili na Filološki, a želela je da studira engleski jezik), on joj je razvio sposobnost logičkog mišljenja. Logika je vrlo bitna kod pisanja romana, jer inspiracija nije dovoljna da bi se integrisali svi elementi koji sačinjavaju radnju, a dobar stil pisanja nije dovoljan da bi se sprovela ideja od početka do kraja.
„Smisao života je da pronađete svoj dar. Svrha života je da ga poklonite drugima“, reče Pikaso. Nataša upravo to i čini. U strasti piše i razrađuje svaku rečenicu, oživljavajući svoje junake na najiskreniji, vedar i duhovit način. U strasti piše danima i noćima, a svoj prvi rukopis, roman “Ponovo s njim“, ponudila je izdavačkoj kući Laguna, koja ga je objavila i omogućila čitaocima da čitaju dnevnik (forma pisanja koja nam je bliska, koju volimo, koja nas vraća u detinjstvo, kada smo svi bili skloni pisanju sopstvenog života). Upravo kroz pisanje ljubavnog života, preko junakinje Marije, Nataša je uspela da nas direktno osvoji. Ideja romana „Ponovo s njim“ je da se većina nas opire promenama i odrastanju, i da nam je lakše da se vežemo za prošlost nego da pogledamo oko sebe i utvrdimo šta nam nudi sadašnjost.
Šta za tebe znači pisanje?
Pisanje je za mene ono što je slikanje za slikare, vajanje za vajare, pevanje za pevače, gluma za glumce. To je moj način da kanališem energiju koja kroz mene prolazi i da je usput obogatim svojim utiscima, životnim iskustvom i emocijama.
Inače, pišem od svoje jedanaeste godine, s tim što sam tek pre tri godine počela da pišem romane.
„Ponovo s njim“ je ljubavni roman u formi dnevnika. Koliko ima tebe u glavnoj junakinji Mariji, koliko si ti drugačija od Marije? Ko je Nataša, a ko Marija?
U romanu „Ponovo s njim“ ima autobiografskih momenata, ali to su samo detalji, koji su uklopljeni u priču koja je izmišljena. Marija liči na mene utoliko što piše dnevnik kao i ja, isti je znak u horoskopu kao ja, voli da gleda romantične komedije kao i ja. Međutim, ona je univerzalni lik, a ne moja kopija. Sudeći po pismima čitalaca, mnoge devojke su se pronašle u njoj, što i jeste bio moj cilj. Ja nisam želela da napišem svoju autobiografiju, nego da stvorim lik sa kojim će druge devojke moći da se poistovete. I veoma mi je drago što sam za ovih godinu dana, otkako je knjiga izašla, dobila sve same pohvale, a nijednu kritiku. Čak mi je i moja stroga drugarica iz detinjstva, koja se u knjizi zove Tamara, udelila kompliment koji je glasio: „Nije loše, ali možeš ti to i bolje.“ Ko je čitao knjigu, razumeće da je to zapravo značilo da je ona oduševljena i da veruje u moju svetlu budućnost kao pisca.
Kada bi ti pisala tekst na koricama ove knjige, šta bi napisala?
Uopšte nije lako smisliti tekst koji bi se pojavio na koricama, iako možda izgleda kao da jeste. Ono što je napisano 
otprilike otkriva dovoljno o knjizi, ali ne zalazi u radnju romana, što je sasvim u redu. Meni se samo nije dopala reč „usamljenim“. Marija ne živi usamljenim životom, niti je neki čudak, ona samo ne spada u grupu devojaka koje ’vise’ po splavovima ili po čitav dan ’bleje’ po kafićima. Možda bi se pre moglo reći da je ona pomalo staromodna, ali na lep, simpatičan i normalan način. Savremena je u smislu oblačenja i izgleda, ali je tradicionalno vaspitana i ima snažne moralne stavove. Ima bogat unutrašnji svet i nalazi zadovoljstvo u čitanju knjiga, gledanju filmova i druženju sa osobama koje poznaje od detinjstva.
Dok pišeš, čime se rukovodiš – da li je to intuicija, znanje ili informacija? Jer, uvek se piscu daje savet da piše ono o čemu zna i ono što je duboko proživeo.
Pisanje je složen proces tokom kojeg izbija na površinu sve što je pisac video, doživeo, iskusio i osetio, dakle, sve ono što se nalazi u njegovom nesvesnom umu. U toj, prvoj fazi, pisac se prvenstveno rukovodi intuicijom, i tek posle, kada se knjiga doteruje, stavlja se u pogon svesni, analitički um. Što se tiče znanja, naravno, bilo bi van pameti kad bih počela da pišem istorijski roman ili triler. Ne razumem se ni u istoriju, ni u politiku, pa se u te stvari i ne petljam. Ja pišem o emocijama, jer se na tom polju dobro snalazim i to me zanima. Takođe, ja kroz svoje romane razmatram načine na koje osoba može da reši svoje psihološke probleme, pronađe pravu ljubav, i pokušavam da onako, indirektno, dam poneki savet mlađim generacijama. Moji romani su vrlo zabavni i duhoviti, ali su i poučni. Eto, na primer, jedan momak je kupio moju knjigu na poklon sestri, a onda ju je i sam pročitao i napisao mi ovako: „Ja sam iz vaše knjige naučio kako muškarac treba da se ponaša prema ženi da bi je osvojio.“ On je samo jedan primer. Ispostavilo se da je svako naučio ponešto, a nema većeg komplimenta za jednog pisca (i bivšeg prosvetnog radnika).
Da li si kroz pisanje stvorila život kakav želiš?
Da, pišući mogu da izađem iz svojih sopstvenih okvira i da budem neko drugi, da pružim sebi sve što poželim, mogu da uradim stvari koje se ne bih usudila da uradim u stvarnom životu, da putujem, zaljubljujem se, vodim ljubav sa predivnim muškarcima, a da se pri tome ne pomerim sa svoje stolice i ne prevarim svog dečka.
Šta je sledeće u rukopisu?
Ako sve bude bilo po planu, sledeća knjiga bi trebalo da se pojavi za Dan zaljubljenih. Inače, ona nije u formi dnevnika, i osim što je stil pisanja isti (emotivan i sa mnogo humora), po koncepciji i temi je to sasvim drugačiji roman od prethodnog.
Kako si zadovoljna saradnjom sa izdavačkom kućom Laguna?
Nije lako ući u Lagunu, i ja se zaista nisam nadala da će upravo oni prihvatiti moj prvi rukopis. Malo je reći da sam time bila oduševljena – kada me je urednik pozvao, te noći nisam mogla da zaspim od uzbuđenja. Oni su vrlo ozbiljna i profesionalna izdavačka kuća, i čast mi je što igram za njihov tim. Nije svejedno da li ste počeli da igrate u Brodarcu ili ste odmah pozvani da igrate za Real Madrid, zar ne?
