PIŠE: MILENA NIKITOVIĆ
FOTOGRAFIJE: INSTAGRAM
Poznajemo eko hranu, eko kozmetiku, eko automobile… A da li znamo eko modu i organsku ‚’zelenu’’ odeću?
Eko modu verovatno najbolje predstavlja organski pamuk koji je zapravo proizveden od biljke koja nije genetski modifikovana, a koja je uzgajana bez upotrebe hemikalija kao što su sintetičko đubrivo i pesticidi. Osim što ovakva proizvodnja umanjuje štetni uticaj na okolinu, ona podstiče biološke ciklus. Svetska proizvodnja organskog pamuka u protekle 4 godine porasla je u proseku za oko 50 odsto godišnje i danas ona pokriva 0,76 odsto celokupne globalne proizvodnje pamuka. Proizvodnja organskog pamuka rasprostranjena je širom sveta: najveći proizvođači su Turska, Indija i Kina, a slede ih Sirija, Tanzanija, SAD, Uganda, Peru i Egipat.
Preduslov za proizvodnju organskog pamuka jeste organska zemlja koja je prošla kroz trogodišnje čišćenje od veštačkih supstanci. Giganti modne industrije sve češće se odlučuju za upotrebu stoprocentno organskog pamuka ili tkanina sastavljenih od kombinacije organski i konvencionalno uzgajanog pamuka. Interesovanje potrošača za organski pamuk je izuzetno, pa se on koristi za proizvodnju širokog spektra proizvoda – od štapića za uši, peškira i posteljine, preko igračaka i pelena, do garderobe.
Odevni predmeti u svom sastavu moraju imati 95% organskog pamuka kako bi bili prihvaćeni kao proizvodi s organskim sastavom. Dozvoljeno je da 5% sastava bude od boje prirodnog porekla, čipke, elastina i drugih materijala. Čak i dugmad su izrađena od školjki ili drveta, a plastika je strogo zabranjena.
Zašto potrošači treba da se odluče za kupovinu proizvoda organskog porekla?
Kupovina odeće izrađene od organskog pamuka je primer kako pojedinačnon možemo delovati i dovesti do malih, ali značajnih promena. Organski pamuk je mekan, prijatan za kožu i ima hipoalergensko dejstvo.
Važno je znati i da organska proizvodnja pamuka štiti živote radnika koji rade u njoj, za razliku od plantaža pamuka u afričkim i južnoameričkim siromašnim zemljama, gde se radnik ne osigurava, niti štiti od mogućih trovanja pesticidima.
Rad i zarade radnika na plantažama pamuka neshvatljive su za naše pojmove, pa tako deca, žene, starije osobe i invalidi rade i po 18 sati dnevno za samo dva dnevna obroka i skromni smeštaj u montažnim kućicama u blizini beskonačnih polja glavne tekstilne sirovine – pamuka.
Kada sledeći put budete kupovali neki odevni predmet, zapitajte se na koji način i pod kojim uslovima je on proizveden!