in

POSAO KAO ISPUNJENJE ŽIVOTNE MISIJE

PIŠE: DIJANA RADOJKOVIĆ, PSIHODINAMSKI COACH I BIZNIS KONSULTANT

Koliko sam duboko u dodiru sa svojim čvrstim stavom da društvene mreže ne pripadaju psi­hoterapiji i coachingu, toliko imam potrebu da pristupim ovoj temi izvan okvira očekivanog.

Razmišljam koliko žena sa mentalnim, duševnim problemima i krizama negira odla­zak na psihoterapiju. Zašto da ode kada na Instagramu prati pet psihoterapeuta?

Posledice se osećaju još intenzivnije u coa­chingu – Super Moćí i čarobni štapićí su svu­da oko nas. Intruzivno i intenzivno. Znate onaj prikaz: puna čaša čokoladnog mleka preds­tavlja negativna uverenja, koje voda pročišća­va simbolišućí snagu buđenja pozitivih misli. Pravda za čokoladno mleko!

Zaista sam doživela da mi klijentkinja na prvoj sesiji kaže da je dobar poznavalac psihologije i da njoj coaching ne treba, jer je ona sve to čitala i to sve zna. Naglasivši da prati 15 psi­hoterapeuta na Instagramu.

Sarkazam je po potrebi legitimna intervencija u psihodinamskom coachingu, stoga sam je pitala – Da li ih drži u šaci? Jer kako drugačije ako ih prati preko mobilne aplikacije.

Zanimljiv susret sa klijentkinjom koja je posla­ta po molbi direktora zbog mobinga koji spro­vodi nad kolegama. Neke lekcije pasivnim učenjem ne mogu biti savladane. Srećom!

Koja je to ,,Super Moć”, ne samo moja, veći svih nas koji uspevamo da držimo do visokih standarda svoje profesije u vreme društvene krize?

I kako ta ,,Super Moć’’ može postati univerzal­ni mehanizam življenja?

Vrlo rano sam duboko u sebi osećala da je co­aching moj poziv. Doduše, da budemo iskre­ni, 2002. godine nisam umela da ga nazovem tim imenom.

Tada sam verovala da je moja intuicija Božji dar. Danas bih samo dodala da je to moj poziv na ispunjenje životne misije. Ta povezanost sa ljudskom energijom, muzikom, zemljom, vazduhom, brzinom, kočnicom, enterijerom, ulicom – uputila me je pravo tamo!

Iako je to bio poziv Boga, kroz praksu posta­jem sve uverenija da je za podizanje slušalice njegovom pozivu i te kako potreban vrlo is­tančan sluh.

Da li za njega svi imamo potencijala? Da.

Da li ga svi imamo? Nažalost, ne!

Verovatno svi u bliskom okruženju imamo po jednog pravnika koji nije uspeo da realizuje svoj san i postane sudija, te se u kućnim i rod­binskim uslovima igra sudije. On je tu da uvek da svoj komentar, svoj lični sud o lepoti, izbo­ru partnera, telesnim proporcijama, nametne mišljenje za koje ga niko nije pitao i koje u krajnjem slučaju nije ni relevantno. A kako tek lepo peva! Da je imao senzibiliteta da oslušne taj poziv, koliko bi samo radosti unosio svima nama svojim glasom!

Ostala sam zauvek u sećanju i molitvama sa klijentkinjom koja je uživala u radu sa organs­kim biljkama. Imala sam utisak da je svaki njen odlazak na plantažu bio svojevrsni odla­zak na izvor radosti, a taj izvor radosti je ener­gija koja je neosetno privlačila obilje para. Ona, inače, živi u državi u kojoj tvrde da od poljoprivrede ne može da se živi.

Naizad, zašto sam odlučila da o ,,Super Moćí” govorim kroz sočiva zanimanja?

Zato što je zanimanje to koje nas je društveno preplavilo – postalo mera iskonske vrednos­ti. Dok je naime paravan za prikrivanje one krhke strane ličnosti u koju nam je teško da pogledamo.

Znate li koje joštajne krije ovaj kanal kojim pokušavamo da merimo vrednost i, još bitnije, važnost jednog čoveka?

Krije tajnu borbe za dominacijom, igrom moćí i vladanjem.

Mnogi nesvesni tajni pravila ,,borbe’’ su izgu­bili. A da su samo umeli da oslušnu glas, da se adekvatno odazovu, da oko njega sagrade sistem vrednosti, da ga poštuju kroz principe ljubavi.

Da budu iskreni prema sebi. Da se prepuste veri za svoje dobro i dobro drugih.

Pa ima li snažnije Super Moći?

Možda, ali ja bih se ipak drž̌ala univerzalnih principa i zakona prirode i poretka ljubavi.

ŠTA MISLITE?

STAV KROZ MODU

NAJVEĆA GALERIJA U RIMU PONOSNO PREDSTAVLJA IZLOŽBU MIRE BRTKE