PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, AUTOR KNJIGA ZA LIČNI RAZVOJ KREIRANJE RADOSTI I TVOJA NOVA ŠANSA, DUHOVNI TRAGALAC, AUTOR, EDUKATOR, VODI RADIONICE LIČNOG RAZVOJA, TRENER RAZVOJNIH VEŠTINA PO O.L.I. METODU
FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE
Davno sam naučila da najveći rad koji možemo da uradimo nije na spoljašnjem svetu nego na unutrašnjem. U tom tihom, često nevidljivom prostoru, opraštanje se pokazalo kao jedan od najvažnijih koraka mog sazrevanja. Shvatila sam da sloboda kojoj težimo nije samo sloboda izbora, odluka ili činjenja, već oslobađanje od emocija kao tereta koji nosimo u sebi.
Postalo mi je jasno da prava sloboda ne dolazi kada se svet oko nas menja. Već kada se menjamo mi.
Sloboda dolazi kada sami odlučimo da pustimo sve što nas zaustavlja, da odvežemo sebe od događaja i od ljudi koji nas vezuju za bol, za tugu, za krivicu i ljutnju.
Da pustimo očekivanja roditelja, partnera i prijatelja, da razumemo tuđa ponašanja, da nam u ušima ne odzvanjaju reči koje su nas zabolele, ranile, razbolele ili ostavile trag na našoj duši.
Reči koje su vezale naš život u hiljadu čvorova.
A taj čvor, jedan po jedan, odvezaćemo opraštanjem.
Mi često razumemo obrasce svojih uverenja, razumemo svoje rane i traume, razumemo svoje mehanizme odbrane. Pokušavamo da razumemo i ljude koji su nas povredili.
Ali ono što je za nas važno i što jeste prekretnica je da znanje o svemu tome nije isto što i oslobađanje.
Kada nas neko povredi, mi reagujemo tiho, povučemo se, analiziramo šta kod nas nije u redu da se neko tako ponaša prema nama. Ali ispod razumevanja drugih, naše unutrašnje dete ostane uplakano. Svaka neoproštena rana postaje kamen u džepu, nevidljiva drugima, ali teška nama.
Zato je meni opraštanje važno. Opraštanje nije potiskivanje bola niti duhovno zaobilaženje emocija. Već prepoznavanje i prihvatanje mesta gde smo povređeni, izdani ili ranjeni. Oprostiti znači imati hrabrost da ostanemo sa sobom dok boli.
Jer bol postane lek.
Da pogledamo koji deo nas želi da okrivi, koji deo da se brani, a koji deo želi da ostane u ulozi žrtve. Koji deo nas osuđuje, a koji želi da odustane od osuđivanja? Koji deo nas i dalje čeka izvinjenje koje ne dolazi?
Ako je istina da najveći rad koji možemo za sebe da uradimo nije u spoljšnjem svetu, onda sam prihvatila da moja sloboda ne zavisi od nivoa svesti osobe od koje očekujem izvinjenje, već da opraštanjem dozvolim da moje emocije tuge, krivice, ljutnje i besa prođu kroz mene. Da prepoznam i osetim svaku. Da je prihvatim i otpustim.
U tom procesu nastaje unutrašnja lična sloboda.
Opraštanje za mene nije događaj nego proces. To je moj izbor da reagujem iz vlastite zrelosti, a ne iz rane. Da imam hrabrost da otpustim identitet povređene osobe i zakoračim u identitet osobe koja je svesna svoje vrednosti.
Upravo opraštanjem sebi i drugima je počela i moja nova era slobode.
Slobode da budem meka, ali snažna.
Da budem otvorena, ali sa granicama.
Da volim, a da ne izgubim sebe.
Da sam ljubazna, a da imam stav.
Da praštam, a ne da kažnjavam.
Jer kada oprostim, shvatila sam da ne gubim ništa nego tada sebi vratim energiju koju sam ranije nesvesno davala prošlim događajima, ljudima, rečima, postupcima i zaglavljenim emocijama.
Kada oprostim sebi na ranijim izborima, greškama i odlukama, znam da sam u najvišem obliku svoje emocionalne zrelosti. Opraštanje sebi postaje pomirenje sa sobom.
To je trenutak kada preuzimam odgovornost za svoje stanje, bez obzira na svoje postupke iz prošlosti. Tada sam postala spremna da opraštam i drugima.
Kada dozvolim sebi da otpustim ogorčenost, u meni se stvara novi prostor, kao da moje srce i pluća dobiju više vazduha. Svako odmotavanje čvora opraštanjem postaje nit ka ličnoj slobodi u kojoj moja duša diše i voli me.
Za mene je opraštanje postao proces u kome biram svoju reč i misao umesto da reagujem na misli i reči drugih, kada mogu da biram sopstveni rast umesto zamrznutog bola.
Svakog dana kada opraštam sebi i drugima, iznova potvrđujem svoju slobodu da ne budem definisana povredom već sopstvenim razvojem. Tako je nastala i moja lična lepota koja nije fizička.
U tom procesu opraštanja za mene počinje nova era, era unutrašnje slobode.
Probajte i vi, neka nova era slobode počne i vama.
Opraštanjem.
Više o Radosti Opraštanja možete pročitati u mojoj knjizi Kreiranje Radosti.
