OČI VIDE SVE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERJVU: GORDANA JANEVSKA
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

GORDANA JANEVSKA, MAKEDONSKA SLIKARKA, ROĐENA 1966. GODINE U ŠTIPU, ŽIVI U SKO­PLJU, REPUBLIKA SEVERNA MAKEDONIJA.

POSLE ZAVRŠENE GIMNAZIJE U ŠTIPU, STUDIRA NA TEHNOLOŠKOM FAKULTETU U BEOGRA­DU, ZAVRŠAVA I VIŠU PEDAGOŠKU ŠKOLU U ŠTIPU, A ZATIM I PEDAGOŠKI FAKULTET. U PERI­ODU OD 2006. GODINE RADI SA DECOM, SADA I KAO DIREKTOR U OSNOVNOJ ŠKOLI U SKO­PLJU, A 2013. GODINE ASTAVLJA POSTDIPLOMSKE STUDIJE I DOBIJA ZVANJE MAGISTAR POLITIČKIH NAUKA I DIPLOMATIJE. BAVI SE NAUČNIM I HUMANITARNIM RADOM, IZDAJE SVOJE KNJIGE, AKTIVNO UČESTVUJE U MNOGOBROJNIM ISTRAŽIVAČKIM DELATNOSTIMA I PROMOCIJI REPUBLIKE SEVERNE MAKEDONIJE U OBLASTI ODRŽAVANJA TRADICIJE I FOL­KLORA.

OSIM ŠTO JE POSVEĆENA NAUCI, UČENJU I ČITANJU, VOLI JEDNOSTAVNE STVARI, UKLJU­ČUJUĆI I SLIKARSTVO, ZA KOJE KAŽE DA JE NAJLEPŠI NAČIN IZRAŽAVANJA, KAO I ODRAZ STVARNOSTI GLEDAN IZ NJENOG UGLA – ONA CRTA SVET ONAKO KAKO GA SAMA VIDI I DO­ŽIVLJAVA.

SLIKARSTVO JOJ JE ODUVEK BILO LJUBAV I PASIJA. JOŠ U SREDNJOJ ŠKOLI CRTA SA AKA­DEMSKIM SLIKAROM. PREPOZNATLJIVA JE I USPEŠNA U SVOM RADU. UMETNOST JOJ PO­MAŽE DA IZRAŽAVA SVOJU VIZIJU GLEDAJUĆI U BUDUĆNOST.

DANI MAKEDONSKE KULTURE U BEOGRA­DU ZAPOČINJU TVOJOM IZLOŽBOM 15. MAJA 2023. GODINE U 20 ČASOVA U GALE­RIJI „NIKOLA RADOŠEVIĆ”. KAKAV JE OSE­ĆAJ?

Beograd mi je bio vizija još od početka likovnog stvaralaštva, to je grad u kome sam nekad i ži­vela. Beograd je centar umetnosti, mode, kultu­re, naravno i blizine jezika, mentaliteta, tradicije i običaja.

Čast i zadovoljstvo mi je da predstavim vajara Sinishu Novevskog, koji će otvoriti moju izložbu u Beogradu.

Još jedan projekat na kom radim je sporazum između dve škole, OOU Kočo Racin iz Skoplja i OŠ Vuk Karadžić iz Beograda, čije će potpisiva­nje biti u sklopu DMK, u prisustvu oba direktora i ambasadorke Republike Severne Makedonije.

ŠTA VIDE TVOJE OČI, A ŠTA JE ONO ŠTO NEĆE DA VIDE?

Moja dela su u stvari raznolika, kao i okruženje. Gledajući oko sebe, u svemu vidim lepotu i to NEŠTO i nacrtam. Ne želim stereotipe, iste teme, iste boje i pozadine, pa zar nije lepše kad je ra­zličito i šareno?! Uživam u ljudima zato što su mi omogućili da moj rad opstane, volim i oslušku­jem svoju publiku, a produžavam i svoj umetnički život. Ja sam srećna osoba, valjda sam zatvorila oči za ono što nisam želela da vidim.

Okružena raznoraznom lepotom, duša oseća, a oči gledaju.

SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU IMA­ĆEŠ U BEOGRADU. SA ČIM ĆEŠ SE PRED­STAVITI SRPSKOJ PUBLICI?

Beograd me je malo zbunio, imam tremu. Naziv izložbe je OČI VIDE SVE, tako da je sve jasno. Prostor je fantastičan, lokacija u centru grada, Galerija Nikola Radošević, Uskočka br. 5 (Knez Mihajlova). To je prodajna izložba koja će trajati od 15. do 21. maja 2023. godine, a radno vreme je od 12 do 20 časova.

ZAŠTO APSTRAKCIJA U TVOM STVARA­NJU?

Ovo i nije neka apstrakcija, moje slike su u stvari apstraktno realne, ništa nije ne­poznato pa da treba da razmišljamo šta je umetnik hteo da kaže. Svaki lik, boja, potez četkom određuje moj um, grafomotorika radi svoje, a oči gledaju.

Naša mogućnost izbora je lepota sama po sebi. U zavisnosti od iskustava koje ima­mo, to je proces u kojem je potrebno uživa­ti, zaroniti što dublje, a ne bežati od njega. Nekoga dotakne lepota cveta na poljani, a nekome ceo buket ne izazove emocije. Ni­šta na ovom svetu nije samo crno ili samo belo, već postoji spektar boja i mi smo ti koji ćemo izabrati kako ćemo obojiti našu stvarnost.

DA LI POSTOJI BOJA KOJA SE PROVLA­ČI KROZ SVE TVOJE SLIKE?

Crna.

Neki umetnici ne koriste crnu boju, čak i po nekim pravilima umetnosti crna se nanosi sasvim malo, ali meni naprotiv može biti i osnova i da veći deo slike prekrijem ili uo­kvirim nešto, napravim kontur pa unesem jake boje. Crna osnova daje drugačiji prizor boji koju nanosimo za razliku od bele. Uo­stalom, zato se razlikujemo jedni od drugih, jer moji oči tako vide.

ŠTA TI SLIKARSTVO PRUŽA?

Spokoj, mir, način izražavanja. Ljudi koji kupuju moje slike kao da vide ono što ja vidim. Pruža mi još mnogo toga, ali ja to rečima ne umem da objasnim.

KOJE JE DOBA DANA ILI NOĆI KADA STVARAŠ?

Kad god imam inspiraciju, ponekad ujutro pre polaska na posao ili usred noći, pa do­čekam jutro.

Komunikacija sa jutarnjim i popodnevnim svetlom je fascinantna, ali i tamom kada slika dobije neke nežne pastelne tonove. Zlatni i srebrni detalji su magični uz prigu­šeno svetlo.

KADA ZNAŠ DA JE NA SLICI POSLED­NJI POTEZ ČETKICOM I DA JE ONA ZA­VRŠENA I DA LI IMAŠ STRAH OD BE­LOG PLATNA?

Potpis na slici znači da je slika završena i ide u mirovanje.

Umetnička dela nastaju preko skice na be­lom platnu, crtež je bez sumnje osnova svih vizuelnih umetnosti.Tačke i linije nanose se na početku. Svaka slika se konstruiše na linije koje smo nacrtali ili zamislili, kada be­lina više nije bela i počinje proces stvara­nja. Ponekad danima gledaš u belo platno i samu sebe nateraš da staviš makar tačku, naravno crnom bojom. I onda krene sve.

Nedavno sam našla u prodaji crna platna, a ponegde mogu da se nađu i u drugim bo­jama. Odlično!

KAKO DAJEŠ NAZIVE SVOJIM SLIKA­MA?

Svaka slika treba da ima naziv i broj zbog registracije, dozvola koje su potrebne za transport preko granice, kao i dimenzije, godinu, tehniku crtanja. Pokušavam da smislim lepe nazive kao Verovanje, Zlatna ljubav, Nevinost, Zvezda…

MNOGO SI IZLAGALA U INOSTRAN­STVU. KAKO STRANCI VIDE TVOJE SLIKE?

Izlaganje slika po svetu je avantura poslo­vanja, stvaranja nečeg trajnog.

Art festivali su odlična mesta gde možeš da se promovišeš, da postojiš, da se dru­žiš, menjaš iskustva, reklamiranje odlično funkcioniše na socijalnim mrežama i apli­kacijama, pogotovo na Instagramu. Ljudi već dolaze spremni, kao da te poznaju.

Bodrum, Istanbul, London… mesta koja svetski rade, ljudi iz celog sveta prezentu­ju umetnost ispred tvojih očiju, komunika­cija uživo, ogromna organizacija koja nudi sve usluge do najmanjih detalja, transport, depo, intervju, reklamu… ali baš sve. Po­red umetničkog dela organizuju koncerte, krstarenja.

Sledeće destinacije su London i Tirana, a 2024. godine Venecija i Lisabon.

Kompletan doživljaj izložbe je glavni razlog zašto uvodim ljude u svoj život, da prepo­znaju umetnost kao takvu, a potrebno mi je i da promenim svakodnevicu.

TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGA­ZINA NOSI NAZIV „SEĆANJE NA BU­DUĆNOST“. KAKO VIDIŠ SVOJE BU­DUĆE SLIKE I DA LI ZNAJU DA ĆE BITI NASLIKANE?

Moje buduće slike postoje u mojoj gla­vi, samo što će moja kretanja i putovanja dopuniti inspiraciju oko detalja. Detalji su jako važni, ponekad slučajni potez četkom ili rukom prosuta boja može stvoriti sliku u boljem izdanju. To je umetnost. Ne posto­ji šablon, postoji inspiracija i rad, preneti emociju na platno i da se još nekome tvoj rad stvarno dopadne. Savršenstvo.

Vidimo se u budućnosti sa mojim novim sli­kama koje već postoje. Hvala, Beograde!