NJEGOV GALERIJSKO – ŽIVOTNI STIL

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MARKO BRUN
FOTOGRAFIJE: NEBOJŠA BABIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE

MARKO BRUN, OSNIVAČ, VLASNIK I PROGRAMSKI DIREKTOR GALERIJE ŠTAB IZ BEOGRADA I DIREKTOR PREDUZEĆA ZA ART KON­SALTING BRUN & BRUN IZ BEOGRADA. U PERIODU OD 2014. DO DANAS, ORGANIZO­VAO JE PREKO 200 SAMOSTALNIH I KOLEK­TIVNIH IZLOŽBI DOMAĆIH I STRANIH AUTO­RA. OSNIVAČ, SUOSNIVAČ, UREDNIK I PRO­DUCENT VIŠE KULTURNIH MANIFESTACIJA I FESTIVALA KAO ŠTO SU BALKANSKI ART BRUT SALON – BABS, ART DRAGSTOR, LET­NJI SALON GALERIJE ŠTAB, VINSKI ŠTAB… SARAĐUJE SA MNOGIM KULTURNIM IN­STITUCIJAMA, FAKULTETIMA, DOMAĆIM I STRANIM MUZEJIMA I UMETNIČKIM UDRU­ŽENJIMA. KAO GALERISTA I KOLEKCIONAR, IMA DIREKTNU SARADNJU SA NAJZNAČAJ­NIJIM DOMAĆIM I REGIONALNIM UMETNI­CIMA I KOMPLETAN UVID U DOMAĆE I RE­GIONALNE SAVREMENE, UNDERGROUND I ARTBRUT UMETNIČKE TOKOVE I SCENE.

GALERIJA ŠTAB IMA IZA SEBE ZNAČAJNIH 7 GODINA RADA. KADA BI MOGAO DA IZ­BROJIŠ KOLIKO SI IZLOŽBI ORGANIZOVAO I POSTAVIO, KOJA BI TO BROJKA BILA?

Galerija je dosta godina pre zvaničnog otvara­nja i početka realizacije samog projekta nasta­jala u mojoj glavi kao logičan poslovni sled i na­stavak karijere u kreativnoj industriji. Još tada sam shvatio da imam neverovatnu mogućnost da spojim moj tadašnji posao sa dugogodiš­njim hobijem. Od početka projekta i nastaja­nja Galerije ŠTAB organizovao sam preko 200 izložbi. Moram napomenuti da sam u celoj ka­rijeri, pre početka rada galerije, organizovao još nekoliko stotina muzičkih događaja, koncerata, komercijalnih i nekomercijalnih umetničkih do­gađaja, kao i da sam osnivač i organizator ne­koliko festivala.

KAKO SI ODLUČIO DA UĐEŠ U SVET UMET­NOSTI, SLIKA, FOTOGAFIJA, SKULPTURA?

U svet umetnosti sam ušao rođenjem i sada sam četvrta generacija naše porodice koja se bavi umetnošću. Moj sin je peta. Iako su u na­šoj porodici uglavnom muzičari, kao što sam i ja po vokaciji, većina njih su imali talente i sklo­nosti i ka ostalim vrstama umetnosti. Odrastao sam okružen slikama, skulpturama, raznim umetničkim predmetima i instrumentima. Me­đutim, odlasci kod pradede u slikarski atelje u Sežani u Sloveniji ostavili su u meni neizbri­siv trag i uticaj. I danas pamtim miris ateljea, uljanih boja i terpentina. Pradeda, slikar Janez Potočnik, bio je rođak i jedini učenik jednog od najvećih slikara sa ovih prostora, Ivana Groha­ra. Mislim da sam jednostavno dobio urođene predispozicije i da je moj život i rad u umetnosti bio neminovan.

U posao osnivanja i vođenja galerije sam ušao kao producent i kolekcionar, tako da se od sa­mog početka osećam „kao kod kuće“. Imam ogromnu sreću da se bavim poslom koji volim i zaista uživam u svakom novom radnom danu.

KOJE SLIKE I STIL LIČNO PREFERIRAŠ NA SVOJIM ZIDOVIMA?

Ukus mi se tokom godina menjao, pa sam neke autore u potpunosti sklonio, neke sam zadr­žao, a neke nove sam dodao. Govorim o autori­ma čiji mi radovi stoje na zidovima. U kolekciji imam i radove raznih autora koje nisam imao prilike da izložim, iako često menjam postav­ke. Trenutno na zidovima u stanu imam radove Saše Pančića, Ere Milivojevića, Vlaste Mikića, Džonija Rackovića, Petra Omčikusa, Biljane Vi­limon i Joškina Šiljana. Kod sina u sobi nalaze se radovi TKV, Vojislava Pavlovića, Demona, Cileta Marinkovića, Šiljana i fotografije Marka Obradovića Edge-a. Kod ćerke je najveselije, kod nje je samo Joškin Šiljan. U galeriji su pre­zentovani radovi umetnika koje zastupam ili sa kojima poslovno sarađujem. Tu su Rade Tepav­čević, Vuk Vučković, Kolja Božović, Predrag Da­mjanović, Srba Travanov, Saša Pančić, Džoni Racković, Joškin Šiljan, Milan Marković, foto­grafi Aleksandar Stanojević, David Pujado, Mia Medaković, Marko Obradović Edge, i naravno mnogi drugi autori čije radove imam u svom vlasništvu i kolekciji.

KOLIKO SU GALERISTI DANAS U SRBIJI ZAISTA GALERISTI SVETSKOG RANGA? DA LI POSTOJI UREĐEN ODNOS IZMEĐU GA­LERISTE I UMETNIKAI–ZLAGAČA?

Još uvek nisu. U situaciji smo da moramo da radimo sve ispočetka. Ne postoji sistem i retke su galerije koje postoje više od 10 godina, da ne govorim o tradiciji od 100 i više godina gde se u vođenju posla smenjuju generacije. Takve galerije svojim iskustvom i tradicijom garantu­ju kvalitet i mogu da stanu iza svakog umet­nika i svake cene koju formiraju. Trenutno sa još nekoliko kolega iz bliskih galerija pomažem u radu na uspostavljanju pravilnika i kodeksa ponašanja u našem poslu. Jako je bitno preci­zno i pravilno uspostaviti odnose, umetnik–ga­lerija, galerija–kupac i galerija–galerija. Ne žele svi uvođenje reda. Ni umetnici, ni galeristi, a ni kupci i kolekcionari koji se informišu u galerija­ma, a onda ih zaobilaze i odlaze direktno kod umetnika. U celom tom sledu, dugoročno, svi su na gubitku. Ako uspemo da se izborimo i us­postavimo pravila poslovanja, barem za jedan uzak krug bliskih i koncepcijskih srodnih ga­lerija, to će se promeniti. Takođe, jako je bitna politika i način formiranja i potvrđivanja cena radova savremenih umetnika. Kroz Aukciju sa­vremene umetnosti, čiji smo koosnivači i ko­organizatori, trudimo se da uspostavimo tran­sparentnost kojom će se jasno utvrditi koliko čiji radovi vrede na tržištu. To će biti korisno za sve. Kupci i kolekcionari će se lakše odlučivati za kupovinu i ulaganje u savremenu umetnost kada budu imali jasnu i potvrđenu vrednost i cene radova. Umetnici će znati da li su traženi i koliko njihovi radovi vrede na tržištu, a galeristi će lakše moći da sagledaju koja su im ulaganja i saradnje isplative i u kojoj meri.

IMAO SI POSTAVKE U SARADNJI SA UMET­NIČKOM INICIJATIVOM KVART BW U GA­LERIJI PROGRES. KAKO BI OPISAO SVOJ RAD POSLEDNJE DVE GODINE U ORGANI­ZACIJI IZLOŽBI U TOM PROSTORU?

U poslednjih nekoliko godina intenzivno sara­đujem sa kompanijom Belgrade Waterfront. Jedan od projekata na kojima zajednički radi­mo je i umetnička inicijativa Kvart BW, sa ko­jom smo organizovali izlagačku sezonu 2019. u prostoru BW Experience (galerija Progres) u Knez Mihailovoj ulici. Bilo je veoma uspešno, za godinu dana organizovali smo dvadesetak izložbi i raznih kulturnih događaja. Prošlo je jako mnogo ljudi, vidljivost je bila velika, izložbe kvalitetne, a posebno sam ponosan jer smo us­peli da razbudimo prostor kultne galerije Pro­gres koja se iz mnogo razloga uspavala. Mogu samo reći da sam jako zadovoljan izlagačkom sezonom u tom prostoru, kao i postignutim re­zultatima. Galerija ŠTAB je još jednom pokaza­la da je jedna od galerija sa najvećim potencija­lom na ovim prostorima.

UMETNIČKA INICIJATIVA K VART BW I GA­LERIJA ŠTAB PROMENII SU SVOJU IZLA­GAČKU LOKACIJU I SADA SU U VELIKOJ GALERIJI U OKVIRU BW, POKRAJ SAVE. KOJA TEMATIKA ĆE SE BRANITI NA ZI­DOVIMA I KOJI UMETNICI ĆE IMATI PRED­NOST?

Početkom leta 2020. vratili smo se na Sava­malu. Programe započete u prostoru BW Expe­rience (Galerija Progres) nastavljamo u fanta­stičnom prostoru u okviru Beograda na vodi u Hercegovačkoj ulici 14. Trenutno su na prvoj Pop-up izložbi predstavljeni umetnici pretež­no mlađe generacije: Sanja Momčilović, Luka Jendrišek, Lena Milovanović, Milija Čpajak, Petar Sibinović, Marko Gavrilović, Rade Tepav­čević i kao pojačanje stariji kolega Joškin Ši­ljan. Potrudićemo se da najviše prostora dobiju autori mlađe generacije i autori koji učestvuju na velikom konkursu „Postani deo kvarta“ za postavku skulptura i umetničkih instalacija u okviru Beograda na vodi. Konkurs je projekat kompanije Belgrade Waterfront i umetničke ini­cijative Kvart BW, a moja konsultantska firma Brun&Brun art consulting i galerija ŠTAB imaju čast i ogromnu odgovornost da ceo konkurs tehnički sprovedu. Jako sam ponosan na sve što smo do sada uradil, na celu ideju i na mo­gućnost koju smo pružili našim savremenim umetnicima. Ovo je najveći konkurs ovog tipa na ovim prostorima ikada. Iskreno se nadam da će i ostale velike kompanije koje rade u Sr­biji prepoznati važnost ovakvih akcija i da će u ovom primeru pronaći podstrek, ali i jasan inte­res da se pomogne naša umetnička scena.

KAKO ZAMIŠLJAŠ SOPSTVENU NAJLEP­ŠU GALERIJU NA SVETU?

Ovih dana razmišljam o tome da li je u današ­nje vreme za galerijski posao uopšte potrebno imati „zidove“. Opet, i dalje imam nekoliko kon­cepata i ideja za nove galerijske prostore. Sva­kako, iz ove perspektive su mi mnogo bliže ve­like „bele“ galerije, ali voleo bih da imam i malu galeriju u lepoj staroj zgradi na nekoj savršenoj mikrolokaciji, baš kao što je naš novi prodajni salon u Čarlija Čaplina.

TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ZALJUBI SE U PRIRODU“ KOLIKO SMO SVESNI MOĆI PRIRODE I NJENOG UTICAJA? GDE VOLIŠ DA POBEGNEŠ IZVAN GRADA U PRIRODU?

Kada razmišljam o prirodi i o čoveku kao nje­nom neraskidivom delu uvek mi je u glavi film Avatar. Svi smo povezani. Moć prirode je ogro­mna i od shvatanja i razumevanja te poveza­nosti zavisi napredak svakog čoveka pojedi­načno, ali i napredak celog čovečanstva. Kada kažem napredak, mislim na duhovni napredak i razvoj koji nas jedini može dovesti do konač­nog cilja. Nažalost, današnji način života nas udaljava od prirode i od suštine, pa tako ni ja kao aktivan član savremenog društva nemam tako često priliku da „pobegnem“ izvan grada u prirodu. Obično su to samo letovanja i zimova­nja. Trudim se vrlo često da u gradu pronađem oaze koje mi pomažu da na brzinu „obnovim gradivo“ i akumuliram neophodnu količinu ži­votne energije.