PIŠE: LJUBIŠA BORETOV
FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI
Naši očevi su u našim godinama smatrani uspešnim muškaricma kada su za sobom već imali vojsku, diplomu fakulteta, dvoje dece i zaposlenje u društvenoj firmi. Lagano. Takvo je bilo društveno uređenje. Ovo današnje ne zavisi više toliko od države, koliko od biznis analitičara, trendsetera, influensera na socijalnim mrežama, gurua, lajf koučeva, i svih onih za koje vam, da budemo iskreni, nije baš najjasnije ko su i šta uopšte rade u životu, ali vam direktno ili indirektno kroje kapu. Muškarci 70-ih godina imali su jedinu obavezu da se ujutro odvezu u kancelariju, a da po povratku, osam sati kasnije, prelistaju novine i zadremaju sa njima preko glave u dnevnoj sobi.
Mi, današnji muškarci, imamo utisak da je naše breme na leđima mnogo teže i da nam modernizacija ne ide na ruku, iako nam je donela više mogućnosti. Krenimo od kolonjske vode. Naši očevi imali su ’’Brion’’ u ogromnim količinama, a oni malo napredniji, da ne kažem urbaniji u to doba, koristili su ’’Pino Silvestre’’. Pogledajte izbor kozmetike za muškarce danas. Pa to je da dobiješ nervni slom ispred police sa proizvodima za jaču polovinu (ili torbe šanera, koji je dotrčao da ti za 40-60 evra dobaci original, može i na dve rate): kreme za lice, kreme za oči, kreme za telo, kupke, preparati za negu kose, preparati za negu brade. O kozmetičkim salonima koji sve više nude usluge kreirane samo za nas, da i ne govorimo. Naravno, sve u hipsterskom fazonu, spolja berbernica, unutra salon za depilaciju. Moja baba bi rekla ’’spolja gladac, unutra jadac’’, ali vremena se menjaju, pa se ne može više ni koristiti rečnik moje mudre baba Nade.
Kada upoređujemo mirna i staložena vremena naših očeva sa ovim u kojima živimo mi, njihovi sinovi, rođeni 70-ih i 80-ih, izbor automobila je još jedna velika, primetna razlika. Šta su u ponudi imali tvoj i moj ćale? ’’Fića’’ je bio nacionalni auto, dok se nisu pojavili malo luksuzniji ’’Golf’’, ’’Opel’’, ili za to doba, lađa na drumu, ’’Fijat 1300’’. A u doba socijalizma, svi koji su hteli da budu bolje organizovani i malo prištede od plate, mogli su sebi da priušte bilo koji od tadašnjih modela.
A danas? Pogledajte izveštaje sa sajmova automobila i sve će vam biti jasno. Na ovom, našem beogradskom, posetioci mogu samo da plate ulaznicu, slikaju se pored lepih automobila i lepih prezenterki, i onda te slike dele na socijalnim mrežama, u nadi da niko neće primetiti da je sve totalni fejk. Ali dobro, nećemo sada o luzerima, već o tome kako da to ne budeš.
E, to je već pitanje čiji odgovor vredi milion dolara. Današnji muškarac mora da bude uspešan, da zarađuje mnogo, ako bar ne radi posao dovoljno interesantan sam po sebi, mora da vodi računa o porodici, a uz sve to, mora uvek da bude svež, a snažan, autoritativan, a blag, mudar, a zabavan. A da li mi sve to uspevamo, veliko je pitanje.
Formula je jednostavna. Promeni fokus. Umesto da se fokusiraš na druge i da neprestano razmišljaš o tome kako da zadovoljiš potrebe koje ti se nameću, razmišljaj šta je to što će usrećiti tebe. Naravno, uvek se postavlja pitanje okruženja, ono u čemu smo mi na ovim prostorima majstori. ’’Kako da mislim na sebe, kada imam toliko toga oko sebe? Porodica, roditelji, prijatelji, posao, ja ne mogu sve to da postignem i još da mislim na sebe’’, najčešće je razmišljanje ovdašnjeg muškarca pritisnutog životom.
A život vam je kao let avionom. Beznačajan je broj ljudi koji nemaju strah od letenja, ali svi ipak lete i bore se sa svojim strahovima ili neprijatnostima najbolje što umeju. Kada ste u avionu, dobijate sigurnosne instrukcije da, u slučaju pada pritiska, masku za kiseonik prvo stavite sebi, a tek onda pomognete onima koji sede pored vas. Jer, ako nemate dovoljno kiseonika, nećete moći da pomognete ni sebi ni drugima. Isto vam je i sa životom i srećom. Ako sebe ne usrećite, kako ćete usrećiti one koji se nalaze u vašem okruženju?
