PIŠE: NADA TODOROVIĆ
FOTO: UNSPLASH.COM
Ime mi je Nada. Kažu da je ime sudbina, lanac koji nosimo oko vrata tokom života. Kod. Pvo mi nije bilo jasno zašto su mi roditelje dali uprav to ime. A kako odrastam shvatam i zašto. Verujem, nadam se i volim. To su moje glavne vrline. Iako mi je skoro 50 godina ja nisam odustala od sebe kao mnoge žene na Balkanu. Mislim da nisam ni sve doživela što je trebalo svih ovih godina, a nadam se najviše. Ja sam opet u igri i sa mojih lepršavim godinama. Duh mi je snažan, energija na nivou, telo još uvek zategnuto, glava čista i bistra. Stojim sa dve noge na zemlji i hodim. Lepo je hoditi stazama koje sam utabaš i sa svojim kompasom u ruci. I naravno nadam se. Ja sam Nada, a kako se ti zoveš?
