MOJA 2020.

PIŠE/FOTO: ANIMA MUNDI

Kako je samo počela pompezno i filmski 2020. Jedno od mojih putovanja u nizu. Gde ću za no­vaka? Ma, of course, Maroko, idem ka Istoku, ka nepoznatom, možda više ka sebi, putujući kroz sopstvene spoznaje. Marakeš, Rabat, Ka­zablanka… „Play it again, Sam.“ Nebo mi je bila granica. I onda, sasvim slučajno, neplanirano, iz nehata, veliki svetski prasak. Eksplozija na svim nivoima. Ne, nije samo Srbija, svet je obuh­vaćen, ne dešava se samo na Balkanu, mislim da je u kosmosu. Scenario se menja u trenutku. Htela sam da idem u martu za Bagdad, ali sam naredna dve meseca ostala u stanu. Šta se to desilo? Kovid-19.

Ja sam žena koja prihvata date okolnosti. Ne opire im se. Puštam i otpuštam da ne boli. Moje biće se smirilo. Ušla sam u novu ulogu mira, unutrašnje kontemplacije. Novog buđen­ja. Moja energija i kreacija mi ne daju smiraj, moram nešto da uradim, one izlaze u vidu Insta live intervjua „Welcome To The Matrix World“. Ja sam žena medija, reči, lepote, inspiracije, dobrote. Kreću intervjui (najlepša forma), pri­preme, razmena mišljenja, podigla sam lestvi­cu za još jedan nivo. Vratila sam se opet sebi, setih se krajem devedesetih svojih intervjua na radiju, tada sam ja bila ja i to mi neprikosno­veno pripada. Moj matriks svet izmešala sam sa drugima. Zadovoljna. Srećna. Napolju vlada strah, panika, beznađe. Da, dobro ste čuli, ne dešava se samo kod nas kao što smo navikli, ovo je planetarno.

A ja sam se okrenula mojoj Srbiji. Zavidela sam svima onima koji imaju mora i okeane pored sebe ovog leta Gospodnjeg. A ja sam se ponovo okrenula Istoku, ovog puta istočnoj Srbiji, usnu­loj lepotici koja je čekala da je otkrijemo. Bila je strpljiva. Homoljske planine, tvrđava Ram, Gol­ubačka tvrđava, Krupajsko vrelo… Bože, koliko prirodne lepote. Duša se napajala na zelenom, na visokom, na izvoru.

Bitno je da sam živela sebe i svoje biće u znat­no manjoj brzini od one na koju sam navikla, ali i to sam ja. Ja mogu sve. Mi možemo sve. Transformacija. Ono što sam čekala posledn­jih 15 godina izdešavalo se u ovoj 2020. Sve je lepo. Sve je bajno. Sve je krasno. Stekla sam hrabrost, snagu, mudrost da iskoračim u neke druge svetove, poslovno i privatno.

U oktobru pakujem kofere i odlazim u Istanbul. Opet je Istok, opet tamo gde sam ja – ja. Miris Orijenta pomešan sa mojim kulturološkim nasleđem budi u meni radost za drugačijim, lep­im, filmskim, bajkovitim. Vodi me strast. „Šta je strast? Ona je sigurno postojanje osobe“, rekao je Joon Boorman. Najbolje osećam da živim kada sam u pokretu, kada sam na putu. To je moj realni i stvarni život.

Gde ću dočekati 2021. godinu? Of course, u Beogradu. Malo maštanja čini nam dobro, maštaću i čekaću neko narodno putovanje, neke nove ljude i susrete, neke stare i nove zagrljaje… Okitiću jelku već sutra, napraviću čaroliju, učiniću sve da mi bude dobro.

Staviću u fokus neke sitne radosti, priču sa komšijama na čije su zidove oslonjeni zidovi moga stana. Oni su mi tu nekako najbliži. Promeniću rutinu, udahnuti novu kreaciju i čekati sunce na istoku i zapadu.

„Budući da ne možemo da promenimo stvar­nost, promenimo oči kojima je gledamo.“ Nikos Kazantzakis

Srećna vam 2021. godina. Deda Mraze, dođi mi što pre.