PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI
Slavimir Stojanović Futro, grafički dizajner vizuelnih komunikacija. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 2017. godine, ali pre ove zvanične diplome, postigao je ogroman uspeh u svetu dizajna u Beogradu i Centralnoj Evropi. Njegov put ima filmsku priču – dobitnik je ovogodišnje nagrade za životno delo, koje dodeljuje UEPS, a onda je i diplomirao sa ocenom 10, položivši poslednji ispit iz psihologije, zatvarajući time jedno životno poglavlje koje je trajalo 30 godina. Njegova vizija za dalje su master i doktorske studije na Akademiji, a iza njega su mnogobrojna dizajnerska rešenja, nagrađivana u zemlji i inostranstvu. Njegov minimalizam kao stil života, duh, kreativnost i humor čine ga osobenim i jedinstvenim u umetničkom, stvaralačkom izrazu. „Komplikuj Jednostavno“ – „Complicate Simply“. Jednostavno je zakomplikovao i uspeo da „pobedi sebe, zbog sebe“.
NADIMAK FUTRO. KO GA JE KREIRAO I ŠTA ZNAČI? I ŠTA SE SVE UBRAJA U „FUTRO“ BREND?
Futro je skraćenica od Future i Retro, a u stvari, predstavlja filozofsku platformu po kojoj treba živeti sada, u ovom trenutku, između juče i sutra, između prošlosti koja može da nas osujeti i neizvesnih snova o boljoj budućnosti. Dakle, Futro je sada. To ime sam osmislio pre petnaestak godina, dok sam živeo u Ljubljani. Tamo sam osnovao svoj dizajn studio i dao mu ime Futro. Takođe, počeo sam da izdajem Futro Fanzin, u kome je urednik bio Ivan Ilić, poznati konceptualni umetnik iz Beograda, a taj fanzin je obišao planetu, jer smo ga slali na 700 najvažnijih adresa vezanih za umetnost i dizajn. Posle se taj projekat izrodio u lajfstajl brend, koji sam u Beogradu, sa svojom ženom Oljom i našom ćerkom Nađom, osmislio sa idejom da inspirišem ljude koji misle svojom glavom. On se sastoji od upotrebnih predmeta kao što su majice i duksevi, preko torbi, kapa, šolja, sve do svesaka, blokova i originalnih grafika. Ukratko, mali gift šop u kome možete sebi ili nekome drugome kupiti poklon, koji inspiriše na kreativno razmišljanje. Radnjica u Beogradu je radila četiri godine, a sada smo odlučili da u narednom periodu pokušamo da je aktiviramo na internetu.
TVOJ ŽIVOTNI DIZAJN.
Moj odnos prema dizajnu se može opisati sa dve reči – Komplikuj Jednostavno. U ovoj apsurdnoj kombinaciji komplikovanog i jednostavnog, pronašao sam maksimalan prostor za implementaciju svog duha, humora i estetike, koji mogu da, minimalnim likovnim intervencijama, izazovu snažan vizuelni, a samim tim, i emotivni utisak. Možda je ova metoda došla kod mene iz čiste lenjosti, jer više volim da razmišljam, nego da fizički sedim i radim za kompjuterom. Uglavnom, imam veliku sreću da sam pronašao precizan i prepoznatljiv lični kreativan izraz.
ŠVEĐANI KAO UČITELJI, UZOR, KAO STIL, KAO MINIMALIZAM.
Studiranje u Švedskoj je u samo jednoj godini naglavačke okrenulo moje shvatanje dizajna, ilustracije i vizuelnih komunikacija uopšte. Život u Geteborgu, asketska skandinavska estetika, kao i profesor HC Erikson, otvorili su mi oči za korišćenje minimalizma kao, za mene, idealnog jezika, kojim mogu da ispoljim svoj slojeviti balkanski kreativni karakter. Naučio sam da jezikom zapada izgovaram reči Balkana.
TRI RADA NA KOJE SI NAJPONOSNIJI.
Plakat iz 1995. godine za skopski džez festival je svakako prvi rad koji mi je doneo veliki broj internacionalnih nagrada i priznanja, ali ujedno i prvi u nizu radova gde sam počeo da osvešćujem svoj Komplikuj Jednostavno metod rada. Smanjenjem trube na nivo igračke, koju je muzičar napravio od žice, nepogrešivo se ilustruje virtuozno poigravanje muzikom, a to je suština džeza. Takođe, plakati za Sony Walkman i za Duracel Plus baterije, iako za nijansu likovno pročišćeniji, odišu istim duhom, a i nagrađivani su najvišim svetskim priznanjima. Takođe, ponosan sam na veliki broj projekata koje sam potpuno besplatno uradio za kulturne institucije, od pozorišnih plakata do kataloga, knjiga i časopisa, koji su nagrađivani zbog svog umetničkog karaktera i slobode poigravanja tipografijom.
KAKO DOLAZIŠ DO KREATIVNIH REŠENJA ZA ODREĐENE BRENDOVE? PREMIŠLJANJEM, KROZ IGRU ILI INTUICIJU?
Mislim da je sada, posle više od 30 godina, to postala kombinacija svih nabrojenih metoda i iskustva, ali ono što je najvažnije je da se trudim da uvek unesem deo svog specifičnog duha, humora i estetike, i tako pokušam da kreiram do sada neviđeno, vizuelno, emotivno i intelektualno nedoživljeno iskustvo. Najlakše, ali i najizazovnije, mi je da kreiram brendove od samog početka, od osmišljavanja strategije, preko imena, do vizuelizacije.
SLUŠALA SAM TE NA NEKOLIKO PREDAVANJA I TVOJ HUMOR MOŽE DA SE MERI SA TVOJIM DIZAJNOM.
To je, iz moje perspektive, deo istog paketa, s tim što na nekim projektima mogu da se ispoljim više, a na nekim manje. Dešava se da u kontinuitetu imam seriju projekata gde se kao autor skoro i ne vidim, pa tada moj kreativni nagon počinje da gomila energiju za autorske projekte koje pretvaram u umetničke izložbe nenaručenih radova, inspirisanih svetom oko sebe i naopakim vrednostima koje u njemu trenutno vladaju. Tu onda mogu da se bavim satirom kao intelektualnim kanalom humora koji mi i najviše leži.
DA LI USPEVAŠ DA NAPRAVIŠ BALANS IZMEĐU AUTORSKOG I KOMERCIJALNOG ZAHTEVA U SVAKOM RADU?
Trudim se iz petnih žila, ali u većini slučejeva u tome ne uspevam. Ako smo iskreni, potrebe liberalnog kapitalizma za slobodnom kreativnom energijom nisu velike i teže ka stavljanju samo korisnih fragmenata te energije u kontekst poboljšanja prodaje. Ali, moram da priznam da sam imao puno sreće, jer sam sarađivao na nekim projektima gde su klijenti bili spremni na eksperiment, a tu se već osećam daleko sigurnije. Granice prodaje se ne mogu pomerati, ako se ne pomeraju granice kreativnosti.
KOLIKO JE VAŽNA VERA U SOPSTVENI USPEH?
Ja sam u srednjoj dizajnerskoj školi, sebi i bliskim prijateljima rekao da ću biti među najboljim dizajnerima na svetu. Držim se te ideje u svemu što radim i stvarno sam sve bolji i bolji. Bilo je faza kada sam bio bolji dizajner nego čovek, i obrnuto, ali se ipak sve zajedno lagano kreće napred, u maniru doživotnog učenja, hvatanja u koštac sa životom, sticanjem novih znanja, ali i novih inspiracija. Svakako sam u ovom trenutku najbolja verzija sebe do sada.
OVOGODIŠNJI SI DOBITNIK UEPS (UDRUŽENJE ZA TRŽIŠNE KOMUNIKACIJE SRBIJE) NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO. U OBRAZLOŽENJU STOJI DA SI DOBIO NAGRADU ZA ŠVEDSKI MINIMALIZAM I BALKANSKU SENZIBILNOST, ZA UNIVERZALNOST VIZUELNOG JEZIKA, BOGATSTVO PORUKE SIROMAŠNIH, JEDNOSTAVNIH SLIKA… DA LI NAGRADA PRIJA, POTVRĐUJE, DAJE KRILA?
Naravno da prija. Došla je kao kruna tridesetogodišnjeg truda da se na regionalnu mapu stavi grafički dizajn kao integralni deo ekonomije i nerazdvojni deo svakodnevnog života. Na tom putu sam dobio ogroman broj nagrada, a ova je nekako zaokružila sve te napore. Meni lično je najvažnije da sam tu nagradu podelio sa svima koji su mi stručno pomogli da do nje dođem. Međutim, ponos koji su zbog toga osetili moji najbliži, žena, ćerka, tata, brat… nemerljiv je sa bilo kojim osećanjem stručnog dostignuća, i zato je ta nagrada za mene i moje izuzetno važna.
ŠTA JE ZA TEBE BALKAN?
Balkan je moja emotivna platforma. Ja sam Jugosloven srpskog porekla. Svi moji kreativni napori, a pogotovo autorski, usmereni su ka osvešćavanju tog regionalnog duha, koji pored zlog, ima i svoje dobro lice. Želim da ja i moj rad budemo dobro lice Balkana. Iz ovog istorijskog taloga dokazano cvetaju svetska kreativna ostvarenja, a na nama je da svesno odlučimo čemu ćemo da posvećujemo pažnju i pridajemo značaj.
TEMA LETNJEG BROJA RYL MAGAZINA JE „SA SUNČEVE STRANE SVETA“. DA LI HODAŠ UPRAVO TOM STRANOM SVETA?
Naravno! Svakodnevno se trudim da se održim na toj strani. Borba nije laka, jer senka je danas pojačano namagnetisana, pa privlači više nego ikad. Paradoksalno, trebalo bi da je lakše na sunčanoj strani, a danas nije tako. Teško je biti i ostati na suncu. Jedan od svesnih napora koje upravo činim u tom pravcu je izdavanje serije knjiga za decu ‚Avanture Singi Lumbe‘, inspirisanih mojom ćerkom Nađom kao moralnim kompasom, koji mi svakodnevno i nepogrešivo pokazuje odakle sunce sija.
