ZLATO SVETLOSTI I ISTINE

PIŠE: JELENA VUJAČIĆ, PSIHOTERAPEUT, REGRESOTERAPEUT I DUHOVNI REGRESOTERAPEUT

Alhemija kao nauka, tačnije oblast izu­čavanja u okviru sveopšteg izučavanja filozofije prirode se praktikovala, po dostupnim spisima, u poslednjim decenijama stare i počet­kom nove ere. Smatra se da potiče iz Egipta i da se simultano razvijala i u Indiji i Kini, gde su mudraci težili da nađu načine da pročiste svoje telo i biće. Kako god da je tekao istorijski razvoj ove plemenite veštine, za nju se vezuju tri glav­na cilja, kojima su svi ahemičari težili, a to su otkrivanje eliksira mladosti i večnog življenja, otkrivanje panacee, tj. leka za sve bolesti i, kao najpoznatiji, težnja alhemičara da proniknu u tajne prirode i supstance kako bi bazične meta­le, poput olova, pretvarali u plemenite, ponajviše u zlato, koje se i tada i danas smatralo najple­menitijim među metalima.

Posmatranje spoljašnjih i istorijskih tekovina alhemije moglo bi da navede na zaključak da se radi o luckastom zanesenjaštvu nadrilekara i kvazinaučnika tadašnjeg doba, ali je alhemija, u svom ezoterijskom (unutrašnjem) smislu i zna­čenju, oduvek krila u sebi magičnu transforma­ciju svega pojavnog u najčistiju i najplemenitiju esenciju postojanja.

ŠTA TO MOŽE DA ZNAČI ZA DANAŠNJEG ČO­VEKA?

Ukoliko se osvrnemo na sva dostupna zna­nja iz raznih duhovnih tradicija, utvrdićemo da sve one govore o konačnom oslobođenju kroz spoznaju konačne istine. Konačna istina se sli­kovito objašnjava u različitim tradicijama kao blaženstvo, spoznaja Božanskog, kao Svetlost, beskonačna i bezuslovna Ljubav, Nirvana i slič­no. Plejade pesnika, zanesenjaka, naučnika i duhovnih tragalaca je hiljadama godina traga­lo za ovim kamenom mudrosti, svetim gralom spasenja, istinom nad istinama.

Kada posmatramo strukturu čoveka, možemo da kažemo da ga determinišu dve glavne ko­ordinate ili dimenzije postojanja. Jedna je hori­zontalna, uzročno-posledična i postoji kroz vre­me. U nju su utkana sva naša sećanja ikada pro­življena u ovom i svim drugim životima i svim oblicima postojanja, ona predstavlja genezu ži­vota i svesti, od najnižih oblika svesnosti, a to je nivo kamena ili minerala, preko biljnog carstva, životinjskog i na kraju ljudskog, koji nosi u sebi potencijal za najviši nivo svesnosti i spoznaje, kako je to opisano i u indijskim svetim spisima i duhovno-filozofskim učenjima. Ovu dimenzi­ju predstavlja Ego. Ego ne predstavlja osećaj važnosti, što je epitet koji mu se najčešće pripi­suje. Osnova Ega je osećaj odvojenosti, a ovaj osećaj proizilazi iz identifikacije svesti sa telom u kojem trenutno boravi. Dakle, ja kao Jelena, Marko, Petar ili Sima ili kao srna, zec, ladolež ili meteorit, u svojim različitim nivoima svesnosti, sebe doživljavam kao izolovano biće i postoja­nje, odvojeno od okoline i ostalih oblika posto­janja.

Druga dimenzija postojanja čoveka je duhovna, vertikalna i predstavlja dimenziju Duše. Duša je, za razliku od Ega, bezvremena, ona jasno spo­znaje sveukupno jedinstvo celokupnog postoja­nja, ona zna da su i Jelena i Petar, srna i lado­lež, meteorit ili kamen, kao i sva manifestacija i čitavo postojanje, izdanci i zraci koji potiču iz istog izvora, kojem svi pripadamo, iz kojeg smo svi iznikli i u kojeg se svi i vraćamo.

Kao što i simbolika krsta prikazuje horizontalnu i vertikalnu osu, isto nosimo i mi u sebi, prola­znu vremensku i odvojenu ego-dimenziju našeg postojanja, kao i onu neprolaznu, večnu, dimen­ziju Duše. Kada ovo razumemo u svetlu aspeka­ta postojanja koje nosimo u sebi, postaje nam jasnije šta predstavlja put duhovnog uzdizanja, spasenja i spoznaje istine, kao i oslobođenja od ciklusa patnji.

Da, naravno, to je put prepoznavanja i uzdiza­nja kroz dimenziju Duše. Sveukupno duhovno traganje, sva transformacija i istinski alhemijski proces svakog od nas, sastoji se u laganom i nežnom prepoznavanju iluzije odvojenosti i u permanentnom negovanju svesnosti i deidenti­fikaciji sa impresijama Ega i sa povezivanjem sa dimenzijom Duše.

ZVUČI LAKO, ALI KAKO?

Kroz prepoznavanje i budnu svest. Ego je taj koji je dramatičan, koji stalno nešto želi, uslovljava, zahteva. Ukoliko budem imao ovo, biću srećan, moj život će biti smislen i super, kada ostvarim ovo ili ono. Ili sam povređena, ljuta, osvetoljubi­va, zabrinuta, štagod..

Dimenzija Duše ima sasvim drugačiju prirodu, ona je očaravajuća i predivna i možda smo je istinski osetili tek u nekoliko trenutaka tokom života. Da, nažalost, u najvećoj meri smo zatvo­reni u percepcije, doživljaje i iluzije našeg Ega, ali, hej, ovde, ipak govorimo o svetom kamenu mudrosti i spoznanja do kojeg se ne stiže lako. U stvari, on predstavlja krunu našeg postojanja u ovoj dimenziji.

TAJNE KOJE NAM U VELIKOJ MERI MOGU POMOĆI NA OVOM PUTU ALHEMIJSKE TRANSFORMACIJE SU:

– tajna sadašnjeg trenutka
– tajna neutralnog posmatrača
– tajna prepuštanja i poverenja

Tajna sadašnjeg trenutka krije u sebi tajnu bez­vremenosti. Kako je to Univerzum paradoksalno i simpatično smislio da sakrije tajnu večnosti upravo u sadašnjem trenutku. Naime, razmišlja­nja o prošlosti i budućnosti pripadaju dimenziji Ega. Egu je stalno potrebno da potvrđuje svoje iluzorno postojanje i stoga se služi mnoštvom sećanja koja mu daju prividni osećaj identiteta, smisla i svrhe. Takođe, Ego kroji svoje planove, strahuje za budućnost, želi da kontroliše zbiva­nja, sve ove misli i doživljaji pripadaju njemu, svi napori, sve drame, uostalom i sve misli i emoci­je, jer je doživljajni kvalitet Duše potpuno druga­čiji od nama poznatih emocija.

Tajna neutralnog posmatrača podrazumeva da zamislimo pored ili iznad sebe još jednu kopiju sebe koja posmatra nas, naše emocije, misli, re­akcije i doživljaje i da se trudimo da što veći deo naše pažnje bude povezan sa tim posmatra­čem. Tajna ove tehnike je da nas uči postepenoj deidentifikaciji sa svime što mislimo, osećamo i doživljavamo, što će se u konačnici, opet para­doksalno, ispostaviti kao iluzorno, ali je deo ove igre života i samospoznaje.

Tajna prepuštanja i poverenja je najvažnija i najveća od svih, jer je direkto suprotstavljena konceptima Ega. Ego teži sve da kontroliše, predupredi, želi da pobeđuje, da se oseća važ­no. Stoga je poverenje i prepuštanje nešto što mnogo više pripada dimenziji Duše. Duša je ta koja duboko unutar sebe zna da je apsolutno savršena i da je sve savršeno. Duša zna da je deo ogromnog i celovitog, beskrajno ljubavnog i misterioznog postojanja. Duša nosi to po­stojanje u sebi, ona jeste njegov deo, Duša ga prepoznaje, oseća i polako mu se prepušta. U tradicijama Istoka, postoji koncept Wu Wei, koji upravo označava ovo prepoznavanje ogromne inteligencije i mudrosti života i prepuštanje nas, svih naših težnji, zebnji i strahovanja tom ogro­mnom okeanu Života, čiji smo mi talas, koji iz njega za trenutak izranja i ponovo se u njega vraća.

Dakle, ukoliko želite da budete vrhunski alhe­mičari života, počnite sa ovim malim, hrabrim i beskonačno važnim koracima. Osvešćujte čisto postojanje u sadašnjem trenutku, jer ga samo tu i možete pronaći, osetite svoje srce i večnost koja pulsira iz njega, osmotrite sve svoje lične drame iz pozicije neutralnog posmatrača i pre­pustite se Životu i inteligenciji koja je kreirala sveukupno postojanje.

I radujte se, koliko god da vam je lako ili iza­zovno u određenim trenucima, osetite tu tihu radost unutar sebe, neka ona raste sve više, do potpune transformacije i cvetanja u čisto zlato suštine našeg bića, u zlato Svetlosti i Istine.