DRUGA ŠANSA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU/FOTOGRAFIJE: ANA BATRIĆEVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: VLADIMIR ILIĆ

PROMOCIJA MONOGRAFIJE „DRUGA ŠAN­SA“ I IZLOŽBA FOTOGRAFIJA „SLOBODA U KRUGU“ ANE BATRIĆEVIĆ, VIŠEG NAUČNOG SARADNIKA INSTITUTA ZA KRIMINOLOŠKA I SOCIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA, IZAZVALA JE VELIKU PAŽNJU PUBLIKE I LJUBITELJA FO­TOGRAFIJE KRAJEM 2019. GODINE.

MONOGRAFIJA “DRUGA ŠANSA: RAD OSUĐE­NIKA SA PSIMA U KPZ SREMSKA MITROVICA” OBJAVLJENA JE 2019. GODINE U IZDANJU INSTITUTA ZA KRIMINOLOŠKA I SOCIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA I U NJOJ JE PRIKAZANA, UZ FOTOGRAFIJE I NEPOSREDNE OPISE SAMIH OSUĐENIKA, PRIMENA JEDINSTVENOG PRO­GRAMA RESOCIJALIZACIJE OSUĐENIKA UZ RAD SA PSIMA, KOJI SE POSLEDNJE DVE GO­DINE SPROVODI U POLUOTVORENOM DELU KAZNENO-POPRAVNOG ZAVODA U SREM­SKOJ MITROVICI, A OD NEDAVNO I U ZATVO­RENOM DELU TE USTANOVE.

KOLIKO DUGO SI RADILA OVU MONOGRAFIJU?

Materijal za monografiju sam prikupljala oko go­dinu dana. Redovno sam odlazila u Kazneno-po­pravni zavod u Sremskoj Mitrovici, intervjuisala i fotografisala osuđenike koji rade sa psima i za­poslene koji im u tome pomažu. Nakon toga, par meseci sam posvetila obradi prikupljenog ma­terijala – pisanju transkripata razgovora, obradi i odabiru fotografija.

KAKO JE IZGLEDALO SAMO FOTOGRAFISANJE?

Najpre sam fotografisala azil u kojem borave psi sa kojima osuđenici rade, a potom sam u neko­liko navrata dolazila i fotografisala sam rad osu­đenika sa psima iz tog azila. Maksimalno sam se trudila da prilikom fotografisanja ne ometam njihov rad i učenje. Sve fotografije su nastale spontano, bez poziranja. To su trenuci iz njihove svakodnevice, zabeleženi onakvi kakvi jesu. Po­drazumeva se, sve osobe koje su na fotografija­ma dale su mi saglasnost.

KOLIKO JE SVE BILO EMOTIVNO IZMEĐU OSUĐENIKA I PASA?

Životinje imaju sposobnost da kod ljudi probude najlepša osećanja. One nam pružaju bezuslovnu ljubav, poverenje i razumevanje. Životinje izvla­če najbolje iz nas. Svakako da je rad sa psima, a posebno psima koji su napušteni i kojima treba pomoć izuzetno emotivan za svakog ko u njemu učestvuje.

DA LI NAM MOŽEŠ REĆI KAKO OSUĐENICI RADE SA PSIMA?

Pre svega, cilj je da se kod osuđenika kroz inte­rakciju sa životinjama podstakne ili probudi ose­ćanje empatije i odgovornosti za drugoga. Kroz rad sa psima, oni rade i na sebi. Osim toga, cilj ovog programa je i da se osuđenici obuče da obavljaju poslove vezane za rad sa psima, te da se mogu time baviti kada izađu na slobodu. Oni dobijaju sertifikat, verifikovan od strane Veteri­narskog fakulteta, koji služi kao potvrda da su prošli obuku i da imaju znanja i veštine iz te obla­sti. Time im se pruža mogućnost zapošljavanja nakon izdržane kazne, što je važno za njihovu resocijalizaciju. Osuđenici sa psima rade uz po­moć i nadzor zaposlenih. Uče pse osnovnim ko­mandama – da sednu, legnu, daju šapu, idu na povocu. Osim toga, oni brinu o njima – održavaju prostor u kojem psi borave, čiste ih, kupaju, čet­kaju, hrane. Rad se odvija na poligonu za dresuru pasa, koji je smešten neposredno pored azila. U pitanju je prostrana ograđena zelena površina, gde pse istrčavaju, podučavaju osnovnim ko­mandama, češljaju, igraju se sa njima, posvećuju im pažnju, ljubav i nežnost. Rad sa psima odvija se pod nadzorom zaposlenih u zatvoru koji imaju posebna znanja iz te oblasti i koji se i inače bave dresurom pasa, posebno službenih.

ODAKLE DOLAZE TI PSI? IZ OBLIŽNJEG AZILA?

Azil se nalazi u okviru samog zatvorskog kom­pleksa i to je ono po čemu je ovaj zatvor jedin­stven u celom svetu. Azil je veliki, čist, topao i lepo uređen i u njemu u svakom trenutku boravi preko 200 napuštenih pasa, dovedenih sa ulica Sremske Mitrovice. Psi imaju svoje boksove (od kojih svaki ima spoljni i unutrašnji delo) u kojima ih je po nekoliko – grupisani su prema karakteru, starosti, opštem stanju… Nakon što ih zaposleni u nadležnim službama dovedu u azil, psi prolaze sve potrebne veterinarske kontrole, vakcinaciju, higijenske mere, kako bi bili zdravi i bezbedni. Posle toga, psi prolaze osnovnu obuku, socijali­zuju se i postaju spremni za udomljavanje.

KOLIKO SI FOTOGRAFIJA POSTAVILA NA IZLOŽBI „SLOBO­DA U KRUGU“ I KOJA JE TVOJA NAJOMILJENIJA FOTKA?

Na izložbi „Sloboda u krugu“ (koja je trajala od 18. do 31. decembra 2019. godine, na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja) bilo je 18 fotografija. Na njima su prikazani trenuci iz rada osuđenika sa psima u zatvorenom delu zatvora u Sremskoj Mitrovici. Od 15. do 27. okto­bra 2018. godine sam takođe imala izložbu foto­grafija, ali pod nazivom “Druga šansa” (isto kao i monografija), u Bartselona galeriji, na kojoj je prikazano 14 fotografija koje takođe ilustruju rad osuđenika sa psima, ali u poluotvorenom delu istog tog zatvora. Međutim, sredinom 2019. go­dine, ovaj program počinje se primenjivati i u za­tvorenom delu zatvora, gde su osuđenici izloženi većim deprivacijama i ograničenjima, što celom programu daje dodatni značaj i težinu. Na izložbi fotografija “Sloboda u krugu” po prvi put su pri­kazane fotografije koje ilustruju najzanimljivije i najemotivnije scene iz rada osuđenika sa psima u zatvorenom delu te ustanove. Sve fotografije koje sam napravila tokom ovog istraživanja su mi drage. Svaka u sebi nosi posebnu priču i emo­ciju…

TEMA FEBRURSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „IZA KULISA, U SRED SRCA“. ŠA TEBI LEŽI NA SRCU?

Moje srce je otvoreno…