PIŠE: GORDANA CEROVIĆ
„San je ono što se želi, a život je buđenje”, misao Meše Selimovića koja me je pokrenula davnih godina da svoj život posmatram iz drugog ugla i obogatim ga novom dimenzijom. Dok napolju sipi kiša, ja dobijam inspiraciju da sumiram neki svoj životni bilans. Jesenji dani pogoduju želji za preispitivanjem da li sam ostala dosledna sebi, da li sam na pravom putu, da li sam ostvarila ono o čemu sam sanjala…
Duboko verujem da svaki čovek ima određeni cilj, ali isto tako znam da mnogi od nas ne postavljaju sebi pitanja o stazama kojima koračaju već hodaju po inerciji, onako rutinski, prateći određene stereotipe. Nema većeg nezadovoljstva za pojedinca ako ne živi život koji je sam izabrao, već usvaja tuđa merila za sopstveni život.
Ja sam još u ranom detinjstvu počela da zidam svoj svet mašte i snova uz pomoć knjiga koje sam „gutala” i koje su mi otkrile magiju koja se život zove. Život drugačiji od onog stvarnog, često trivijalnog. Kasnije je moja potreba za bekstvom u svet književnosti bila snažna, a često je bila i utočište od vetrova koji šibaju van kućnog praga. Moja razbuktala mašta i nesputana, neukrotiva priroda učinile su moj unutrašnji život bogatijim, sadržajnijim i tako spremnim za razne izazove. Slobodu i ljubav sam prepoznala kao uslov za moju ličnu sreću. Sloboda je mogućnost izbora, a ljubav najuzvišenije osećanje koje postoji. Tokom srednjoškolskih dana shvatila sam da je sanjarenje prijatno, ali da to pijanstvo duše ne može da postoji bez upliva u realan život. Počela sam da se budim. Buđenje je kao trežnjenje, mnogo patnje donese, ali je i kreativno jer pročišćava dušu. Strast kao stil života, kao odnos prema životu, doneo mi je i velike lomove, jer sam često i sagorevala do pepela. I budila se, dizala, ne tako lako i brzo, ali sam ipak snagom volje istrajavala.
U brojnim suočavanjima sa sobom, otkrila sam da analitički duh i logika negde žive u meni i da treba da ih razvijam. U tom pravcu je i odabir pravničkog zanimanja koje predstavlja onaj drugi deo moje ličnosti, razumni, logični i pravedni. Ta moja zemljana strana ličnosti kroz bavljenje pravnim normama me je učinila spokojnom i čvrstom, osnažila je neku uspavanu, a jaku zdravorazumsku prirodu. I tu sam na terenu koji poznajem, volim i koji me čvrsto drži na zemlji.
Ravnoteža između čulne prirode jednog sanjara i jednog zdravog rezona treba da postoji. Svako od nas ima za cilj da svoje snove ostvari, da otkrije svoje potencijale, da korača sitnim ili malo krupnijim koracima kao onome što ga čini srećnim poštujući sreću i slobodu drugih ljudi. Na tom putu, ljubav je osnovni pratilac, jer nema sreće bez ljubavi.
I ovde ostaje mnogo toga što nije rečeno. Ono o čemu najviše govorimo, to nam najviše i nedostaje. Ono o čemu najmanje govorimo, birajući reči i intonaciju, i to nam najviše nedostaje. Ovo između je da popuni život, nekad trivijalan, ponekad i maštovit.
Poručila bih svima da upoznaju sebe, da slede svoj san, da se budu slobodni i ne gube veru.
„Sreća se nalazi u svemu, samo je treba znati izdvojiti” – Konfučije
Koračajmo putem sreće!
