PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
ANĐELA MILIČIĆ, DIPLOMIRANI SOCIOLOG. ZAVRŠILA JE STUDIJE SOCIOLOGIJE U FRANCUSKOJ, KAO I MASTER PSIHOANALIZE. MAČEVANJE TRENIRA OD SVOJE DEVETE GODINE. MAČUJE ZA BEOGRADSKI MK SILNI (TRENER DANILO PEROVIĆ), A ČLAN JE I MAĐARSKOG KLUBA BEKESSY BELA IZ DEBRECINA. GOVORI FRANCUSKI, ENGLESKI, UČI ŠPANSKI JEZIK. RADI KAO PREVODILAC. SVOJU STRAST PREMA MAČEVANJU NEGUJE KROZ TRENINGE I TAKMIČENJA.
MAČEVANJE JE RASPROSTRANJENO U 130 ZEMALJA U SVETU, A U SRBIJI JE MANJE POPULARNO. MAČEVALAČKI SAVEZ SRBIJE JE TRI PUTA BIO DOMAĆIN PRVENSTVA EVROPE 2007, 2016, 2018. GODINE. U SRBIJI IMAMO 10 MAČEVALAČKIH KLUBOVA, ENTUZIJAZAM JE VELIKI, PA OVAJ SPORT IMA SVETLU BUDUĆNOST.
KAKO SI ODLUČILA DA SE BAVIŠ MAČEVANJEM?
Svoje prve mačvalačke korake sam napravila u osnovnoj školi. U mojoj školi je postojao veliki broj vannastavnih aktivnosti, okušala sam se u nekoliko njih, ali sam se pronašla u mačevanju. Tadašnji trener me je pozvao u klub i ubrzo sam počela redovno da treniram i da se takmičim. U početku sam trenirala floret, a posle par godina sam se prebacila na mač koji je moja ljubav i dan-danas.
KAKO IZGLEDA SAM TRENING?
Trening uvek započinjemo zagrevanjem, a pored toga imamo tehničke vežbe koje su nekad samostalne, a nekad u parovima. Postoje i takozvane ‚‘škole‘‘ sa trenerom koje su takođe jedna vrsta tehničke vežbe gde trener i takmičar u dirigovanim uslovima uvežbavaju akcije koje se kasnije primenjuju u borbi, a na taj način se usavršavaju distanca, tehnika i preciznost. Radimo i vežbe snage i kondicije i naravno – sparing, odnosno borbe. Trening traje u proseku dva i po sata za takmičare (za rekreativce i početnike traje sat vremena), a u zavisnosti od perioda u sezoni kombinujemo tipove vežbi po potrebi. Svaki trening završavamo istezanjem.
KOLIKO SPORTISTA MORA BITI U DOBROJ FIZIČKOJ KONDICIJI?
Mačevanje je kombinacija psihe, snage i kondicije. Osim što je mačevanje psihički veoma zahtevno (neki ga čak i nazivaju fizičkim šahom), za takmičare na visokom nivou potrebna je velika fizička sprema. Sami treninzi mačevanja mogu biti naporni (traju i do tri sata), a takmičenja znaju i da potraju ceo dan, nekad dva. Kad se uračuna u sve to i napetost u borbama, takmičar se mora osloniti na fizičku spremu kako bi ostao koncentrisan. Iz tih razloga, većina takmičara pored treninga mačevanja radi odvojeno i na kondiciji i snazi. Mene lično, pored kluba MK «Silni», sprema i Nebojša Šakić iz «Akademije snage».
KOLIKO DUGO TRAJE BORBA PO ZVANIČNIM PROPISIMA I KOJA SU PRAVILA (UKRATKO)?
Takmičenje se sastoji iz dve faze. Prva je grupna faza u kojoj međusobno mačuje 6 do 7 takmičara. Borbe u grupi se rade do 5 poena ili na 3 minuta. Ukoliko je po isteku vremena rezultat izjednačen, nasumično se jednom takmičaru dodeljuje prednost i mačuje se još jedan minut. U zavisnosti od ukupnog broja takmičara, oko 75% takmičara prolazi u drugu fazu – direktne eliminacije. U drugoj fazi borbe se rade do 15 poena ili 3×3 minuta sa minutom pauze između. I u ovoj fazi važi pravilo prednosti ukoliko je rezultat izjednačen. Za razliku od floreta i mača, u sablji ne postoji vremensko ograničenje i u direktnim eliminacijama se posle osmog poena pravi jednominutna pauza.
OD ČEGA SE SASTOJI OPREMA?
U sve tri discipline, pored oružja, osnovnu opremu čine maska, gornji i donji deo odela, rukavica, štitnik za grudi, podplastron (deo ispod gornjeg dela odela koji štiti naoružanu ruku i tu stranu tela), štucne, šnur (kabl koji prolazi kroz odelo i povezuje oružje i aparat za bodovanje). U sablji i floretu, postoji i lame koji se oblači preko gornjeg dela i označava važeću površinu, a povezuje se i sa maskom.
KOJE SVE VRSTE ORUŽJA POSTOJE?
Postoje tri vrste oružja, odnosno discipline: mač, sablja i floret. Osim što se razlikuju po izgledu i po propratnoj opremi, i sama pravila borbe su drugačija. Recimo, u floretu i sablji važi prvenstvo napada, dok u maču postoji obostrani pogodak. I važeće povrśine za pogodak se razlikuju – u maču je celo telo važeća površina, u sablji gornja polovika tela, dok se u floretu važeća površina svodi na torzo. Ove razlike u pravilima utiču na tok i dinamiku borbe.
DA LI JE MAČEVANJE ELITISTIČKI SPORT?
Istina je da postoji zabluda koja potiče iz srednjeg veka kada su se mačevalački turniri održavali na francuskim dvorovima. Vremenom se situacija izmenila. U Mađarskoj je jedno vreme mačevanje bilo sport radničke klase, a danas im je to nacionalni sport. Mačevanje je u današnje vreme rasprostranjeno na svim kontinentima, u većini zemalja i dostupno je svima. Većina klubova praktikuje pozajmljivanje opreme početnicima, kako bi im finansijski olakšali početak bavljenja ovim sportom.
GDE TE JE OVAJ SPORT ODVEO?
U dosadašnjoj karijeri sam posetila većinu evropskih zemalja. Osim što mačujem za beogradski MK «Silni», član sam mađarskog kluba iz Debrecina «Bekessy Bela», tako da dosta vremena provodim i u Mađarskoj. Najudaljenija destinacija na koju me je mačevanje odvelo je Dubai. Svetska mačevalačka federacija nastoji da rasporedi takmičenja po svim kontinentima, koja planiram da posetim u budućnosti. Skoro sam postala i član tima «Levavasseur» iz Pariza, gde ću se i preseliti kako bih trenirala.
KOLIKO JE OVAJ SPORT OPASAN? DA LI MOGU DA NASTANU OZBILJNE POVREDE?
Zbog dobre zaštitne opreme koja je sačinjena od posebnih neprobojnih materijala, povrede su svedene na minimum. Pored poneke modrice, uobičajne povrede su iste kao i u ostalim sportovima.
TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „TI SI KLJUČ“. MAČEVANJE JE INDIVIDUALNI SPORT – KADA OSETIŠ TOKOM BORBE SVOJ KLJUČ I ZNAŠ DA ĆEŠ POBEDITI?
U toku borbe razmišljam o različitim akcijama koje treba da primenim, to uključuje kretnju, ofanzivne i defanzivne akcije, i naravno, trudim se da slušam trenerove savete i da ih prenesem u borbu. Trenutak kada osetim svoj ključ je kada shvatim koje akcije prolaze kod protivnice i kada ne moram više da razmišljam o načinu izvedbe, već se sve ono što sam uveżbavala pretoči u rutinu i svaki naredni poen predosetim.
