PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI
SULEY-MEN GRGIĆ ZAVRŠIO JE KAZANDŽIJSKI ZANAT, UMETNIČKU OBRADU NA METALU. IMA SVOJ STUDIO NA KOVAČIMA U SARAJEVU. ŠESNAEST JE GODINA U OVOM POSLU I ISTIČE DA JOŠ NIJE NAUČIO „NEKE CAKE“. ZALJUBLJENIK JE U FILM „VALTER BRANI SARAJEVO“, U KOJEM MU JE OTAC STATIRAO NA KOVAČIMA. NOSTALGIČAN ZA PROŠLIM VREMENIMA, SULEY-MEN JE PRAVI UMETNIK. IZ HOBIJA I STRASTI VOZI SKEJT I IMA SVOJU EKIPU U SRBIJI.
NJEGOVA MISIJA I CILJ JE DA ULICA U KOJOJ RADE POSTANE ZANATSKI CENTAR NA KOVAČIMA, DA DOBIJE SVOJ MESTO I ZNAČAJ U SARAJEVU. NOVA ENERGIJA GURA I KREIRA NAPRED. ODVEO ME JE KOD SVOG MAJSTORA KOJI GA JE NAUČIO SVEMU ŠTO ZNA – OMARA KRASNIĆA. U TO VREME SULEYMEN JE BIO KALFA, A OMAR ŠEGRT, DOK OMAR NIJE SHVATIO DA JE NAJVEĆI MAJSTOR I UMETNIK U BOSNI I HERCEGOVINI. OVA MEĐUSOBNA PODRŠKA DVOJICE UMETNIKA I PRIJATELJA JE JAKO DIRLJIVA.
KOJI PREDMET SA PUNO ŽARA PRAVIŠ?
Sve što napravim, napravim sa puno duše. Prestao sam raditi džezve, jer ih dosta uvoze iz Turske i Kine. Kada ljudi vide pravu stvar, ne mogu da shvate razliku zašto kod mene košta 60 KM, a dole oko 15 KM. Najviše radim slike, to mi je nekako najdraže, svoje skečeve. Radim sekvence svojih prijatelja na skejtu, sekvencu skeča u bakru ili aluminijumu. I to se sve zalepi na dasku–skejt.
NAPRAVIO SI SA SVOJIM MAJSTOROM NAJVEĆU DŽEZVU NA SVETU SA KOJOM STE UŠLI U GINISOVU KNJIGU REKORDA.
To je bilo 2004. godine, fenomenalno iskustvo. Moj majstor, dva čoveka i ja. Bilo je to po narudžbi Vispaka, koji su najpre hteli da napravimo male džezve kako bi oni mogli promovisati svoju kafu i onda smo došli na ideju da napravimo najveću, koju nema niko na svetu. Bilo je visoka metar i 40 cm i oko 80.000 fildžana stane u nju. Čitav dan se kuva kafa na plinu i lopatom se meša. Trenutno je ona u Beču. Džezva je proputovala više nego iko. Džezva pripada Vispaku, jer su oni platili izradu. To je neviđeno iskustvo i ponosan sam što sam bio deo toga. Klasični ornamenti su stajali na njoj. Ona ima 60-70 kilograma, a radili smo je od mesinga debljine 3 mm.
KOJE SVE VRSTE METALA POSTOJE?
Bakar, aluminijum, mesing, cinkocit, srebro. Radio sam sa nekim plemenitim metalima, sa zlatom i srebrom.
ŠTA JE OSNOVNO SREDSTVO ZA RAD JEDNOG KAZANDŽIJE?
Nakovanj, čekić i alatka koju najviše volim – edženet. To je ono osnovno i najkorisnije za mene.
NAJDRAŽI PREDMET KOJI SI URADIO A PREDSTAVLJA SARAJEVO?
Sahat-kula, iz nekog čudnog razloga. To mi je fascinantna građevina. Stoji tu već vekovima i ljudi gledaju vreme na njoj. A niko ne obraća pažnju kakva je to građevina. U Sahat-kuli je donedavno bilo ljudi koji su stalno pravili nešto unutra. Taj sat pokazuje vreme za sve četiri strane sveta. I Akademiju likovnih umjetnosti sam takođe radio. Ona je posebna, jer je pre bila crkva, pa je pretvorena u Akademiju. Kada bi nam dozvolili da hodamo po tim hodnicima, svašta bismo našli.
DA LI JE OVO TVOJ STUDIO U KOJEM RADIŠ?
Kao najmlađi kazandžija, nisam dobio studio od naše gradske uprave, nego sam morao od privatnika da ga iznajmim. To mi je bilo krivo, ali moram da radim.
