KAKO ŽIVETI NAJBOLJE I FILMSKI?

PIŠE: MAJA ALEKSOV

Razmišljajući o životu kao iz najboljeg filma, postavila sam sebi pitanje kako definišemo kriterijume i merila za život dostojan scenarija savršenog filma. Kako bi izgledao takav život, bilo da je reč o mom ili nečijem drugom? Šta, zapravo, čini život najboljim? Brzo sam shvati­la da ovakva pitanja ne mogu dobiti jednosta­van odgovor i da ne postoji univerzalni recept ili smernice za stvaranje sopstvenog životnog bestselera.

Da bismo koračali prema takvom životu, ko­risno je da se dublje pozabavimo razumeva­njem svojih potreba i pristupom koji imamo prema njima. Još je značajnije postaviti pita­nje da li naš odnos prema tim potrebama sledi racionalan i promišljen pristup. Ne možemo zanemariti ni ulogu dozvola koje sebi dajemo – odobrenja za suočavanje sa ličnom ranjivošću i dopuštanje neprijatnim emocijama da budu deo našeg životnog iskustva. Zaista je teško doživeti pravu radost ukoliko se ograničavamo u suočavanju sa tugom i sličnim neprijatnim emocijama. Sve ovo zahteva i značajnu dozu racionalnog razmišljanja. U narednim redovi­ma ćemo zajedno istražiti šta podrazumeva ovakav život i kako bismo ga mogli nazvati “racionalnim životom” – životnim bestselerom koji donosi zadovoljstvo i ispunjenje.

Svi osećamo potrebu za sigurnošću i predvidi­vošću u životu. No, kada se ovi elementi izne­nada povuku, možemo se suočiti sa dubokom nesigurnošću u vezi sa svojim kapacitetima, odlukama, idejama i izborima. Takve sumnje imaju moć da nas zaustave u našem napredo­vanju, spreče nas da se razvijamo i ostvaru­jemo svoje ciljeve. Često nam ostavljaju misli poput “kada bih samo imao/la više samopouz­danja” ili “morao/la bih imati neku vrstu garan­cije za uspeh”.

Međutim, istina je da u stvarnom životu ga­rancije za uspeh retko kada postoje. Ovo nas dovodi do još jednog ključnog koncepta – ži­vota po razumnoj meri. Živeti racionalno znači razumeti da život neće biti uvek ugodan, pri­jatan ili lak. U suštini, život nije i ne treba da bude neprestano idealan i bez grešaka, jer takav život zapravo ne postoji. Umesto toga, suočavamo se s izazovima, neizvesnostima i trenucima neuspeha. Kroz razuman pristup ži­votu, shvatamo da nema garancija da će svaki aspekt našeg života uvek biti onakav kakvim smo ga planirali ili zamislili.

Život je ponekad sjajan, ponekad tužan, po­nekad težak, ponekad srećan i korisno je pri­hvatiti ga u svim njegovim nijansama umesto da ga svrstavamo samo u kategorije “dobar ili loš”. Zato je potrebno odustati od ideje da će nam put ka ostvarivanju ličnih ciljeva uvek biti lagan, udoban i bez prepreka. Razuman život zahteva i prihvatanje odgovornosti za svoje postupke i za ono u šta verujemo. Uz odgo­vornost ide i emocionalna i socijalna zrelost.

Šta je sa našim potrebama i kako da ih bo­lje razumemo u odnosu na naše ciljeve? Da bismo bolje razumeli svoje potrebe i njihov uticaj na naš život, možemo se osloniti na teoriju ljudske motivacije Abrahama Ma­slova. Ova teorija nam pomaže da sagle­damo gde se trenutno nalazimo u odnosu na naše potrebe i da razmotrimo kako ih možemo povezati sa svojim životnim cilje­vima i težnjama. Na najnižem nivou nalaze se fiziološke potrebe, koje obuhvataju osnov­ne zahteve za preživljavanjem, uključujući po­trebu za hranom, vodom, vazduhom i snom. Sledeća grupa, potrebe za sigurnošću, odno­si se na naše težnje ka osećaju stabilnosti i zaštite, poput neugroženosti života, imovine, zdravlja, posla i prihoda. Potrebe za pripadnošću, smeštene na trećem nivou, odraža­vaju našu potrebu za socijalnim interakci­jama, prijateljstvom, porodičnim vezama i seksualnom intimnošću. Na četvrtom nivou su potrebe za uvažavanjem, koje obuhva­taju aspekte kao što su samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha. Na samom vrhu hijerarhije, nala­ze se potrebe za samoostvarenjem, koje su povezane sa našim najvišim potencija­lima i razvojem. Ove potrebe uključuju mo­ralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica.

Razumevanje ove hijerarhije i njenog uti­caja na našu motivaciju može nam pomoći da bolje sagledamo svoje životne ciljeve i težnje, te da uskladimo svoje napore sa tim univerzalnim ljudskim potrebama kako bi­smo postigli život kakvom težimo.

Iako je samoostvarivanje najviši nivo Mas­lovljeve hijerarhije, važno je zapamtiti da život nije statičan. Nekada će nam biti po­trebno vratiti se na niže nivoe kako bismo ponovno izgradili osnovu za život koji želi­mo da živimo. Takođe, svako od nas ima svoju jedinstvenu putanju ka samoostvari­vanju i to je ono što čini naše priče tako posebnim.

Osim razumevanja ličnih potreba, dobro je je razumeti da “životni bestseler” nije defi­nisan samo srećom ili uspehom, već više emocionalnom ispunjenošću, dubinom i dozvolom da osećamo. To je priča o rastu, prihvatanju i traganju za značenjem, kroz sve nijanse života.

Razmišljajući o svojoj meri životnog best­selera, a to je težnja ka racionalnom životu, uvidela sam sve ove elemente kao važne kako bi on poprimio takav oblik. Kada go­vorimo o dozvoli da osećamo, to uključuje dozvolu da budemo ranjivi, odnosno auten­tični, a to održava naš široki spektar misli, poduhvata, osećanja i ponašanja, bez uma­njivanja ili iskrivljivanja njihovog značenja. Autentičan život znači dopustiti da on bude onakav kakav jeste, bez suvišnih ulepšava­nja ili degradacija, već sa željom za rastom, istraživanjem sebe i sveta i unapređenjem.

Tada shvatimo da je naš život u našim ru­kama i da smo mi odgovorni za lične po­duhvate, emocije, raspoloženja, ubeđenja i misli. Najbolji i najznačajniji trenuci u mom životu su počeli da se dešavaju kada sam prestala da sebe i svoj život upoređujem sa drugim ljudima i njihovim životima, jer sva­ko od nas ima svoju priču i individualni put. Život čiji pravac ne određuju moji nedostaci i mane, već složenost celog mog bića, uva­žavanje i prihvatanje moje prošlosti, mene kao pogrešive i nesavršene, uviđanje da je takav i život, pa i svi drugi ljudi, sve ovo čini da moj život liči na život kakvom težim – ra­cionalni život.

Na kraju, životni bestseler je priča o istin­skom življenju. To je priča o prihvatanju svih nijansi života i svih nijansi nas samih. Nema savršenstva, ali ima autentičnosti, iskrenosti i neprestanog rasta. Svaka stra­nica naše priče donosi nove izazove i otkri­ća i upravo to čini naš život vrednim pisa­nja.