PIŠE: BRANISLAVA MAJSTOROVIĆ
FOTOGARFIJA: ALEX DMITROVIĆ
“Ne mogu da ostvarim stabilnu, dugoročnu vezu.” Rekao je Petar kada je prvi put došao na seansu. “Imam 34 godine i do sada mi je najduža veza bila šest meseci. Nije da ne mogu da nađem partnerku, ja sam uvek ili u vezi ili u nekoj kombinaciji. Međutim, obrazac je uvek isti. U početku je fenomenalno, uzbudljivo, želim svaki slobodan trenutak da provodim sa njom. Čujemo se i po nekoliko puta dnevno, neverovatno smo bliski, o svemu razgovaramo, poslednju devojku sam pozvao da se useli kod mene posle nepunih mesec dana… i svaki put pomislim da je to to, da je to žena mog života! Ali posle dva, tri meseca, postane mi dosadno, i primećujem da me opterećuje da se tako često viđmo, čak prestane i želja za fizičkim dodirom, nekako se sve promeni. I tada naravno, počnu i problemi. Postanemo nervozni i razdražljivi i obično se sve završi prilično ružno.”
“Ne znam u čemu je problem? Čini mi se da se one promene čim osete neku sigurnost. Želim da se skrasim, imam potrebu da se posvetim nekome, ali ne mogu da nađem tu idealnu partnerku.”
“A šta bi po vama bila idealna partnerka?”
“Pa neko sa kim ću moći sve i ko će mi biti sve!”
“Kako to mislite da vam bude sve?” upitah jer nisam najbolje razumela konstataciju.
“Pa, znate, želim da me stalno radi, da nam je zabavno, da možemo da pričamo o svemu, da joj je naša veza prioritet, da sam joj ja na prvom mestu, da budemo podrška jedno drugom…”
“Ne mislite da je to mnogo uloga za jednu osobu?”
“Mnogo uloga? Pa šta znam, nikada o tome nisam razmišljao…”
“Iz vašeg opisa idealne partnerke, čini mi se da u njoj pokušavate da nađete i suprugu, i ljubavnicu, i prijatelja, i kolegu, i negovateljicu…. a da li ste nekada razmišljali o tome ko ste vi kao idealan partner?”
“Pa ja sam spreman da budem sve to, u muškom obliku, naravno!”, nasmeja se on.
“U redu. Bilo bi korisno da tačno definišemo šta je to SVE.”
Često se susrećem sa sličnim temama – na seansama, u razgovorima sa prijateljima, na treninzima.
Mislim da nema teme koja je više obrađivana od ljubavi i ljubavnih odnosa, pogotovo danas! Kroz literaturu, kinematografiju, tekstove, pesme, popularnu psihologiju… Međutim, imam utisak da smo danas zbunjeniji nego ikada.
Svi smo mi u potrazi za partnerom koji će da ispuni naše predefinisane uslove onoga što želimo, mada, mnogo češće imamo spisak onoga što ne želimo! I to je sasvim uredu. Ako bih tu trebala da intervenišem, mislim da bi vam bilo mnogo korisnije da definišete šta tačno želite, umesto šta ne želite. Naš mozak nema sposobnost negacije. Kada bih vam rekla ne pomislite na krivi toranj u Pizi, prva stvar na koju biste pomisliti jeste upravo krivi toranj u Pizi.
Mozak, da bi izvršio komandu “ne misli”, mora da locira neki oblik ili formu onoga o čemu ne treba da misli kako bi pokušao da zaboravi.
Iz tog razloga vam se možda dešava da stalno privlačite partnere koji imaju nekoliko osobina sa spiska – NE ŽELIM jer vam je tu fokus!
I dok je naš fokus na spolja, odnosno na onome šta očekujemo od partnera ili potencijalnih partnera, propuštamo suštinu. Da li se ikada zapitamo šta smo mi spremni da pružimo i šta to za nas tačno znači?
Želimo partnera sa karijerom, ali nismo spremni da tolerišemo duge sate u kancelariji, poslovne puteve i večere. Priželjkujemo vezu bez osuđivanja, a prećutkujemo mnogo ili pak nismo spremni da prihvatimo ono što čujemo. Hoćemo i prijateljski odnos ali ne ako to podrazumeva da ispratimo hobije i interesovanja svog partnera. Maštamo o otvorenoj vezi, a nismo spremni na slobodu koju dobijemo niti da je damo drugome. Sanjamo o nekome ko je društven a smetaju nam česti izlasci i druženja…. Spisak je dugačak svega onoga što mislimo da želimo i sa čim smo nezadovoljni ili pokušavamo da promenimo u partneru kog privučemo. Nekako se ispostavi da upravo ono što nas je privuklo u početku, jeste ono što nam razara vezu kasnije!
Ne postoji model partnera koji je idealan za svakoga, ono što ste vi spremni da pružite u vezi možda neko koga poznajete nije, ili obrnuto. Uspešne veze se baziraju na zajedničkim vrednostima i uverenjima jer je to osnov dobrog razumevanja.
Možda bi vam bilo korisno da odvojite malo vremena, uzmete papir i olovku i zapišete koja uverenja povezujete sa partnerskim odnosima.
Nije retko da osvestimo uverenja kao što su: ljubav boli, muškarac mora biti glava kuće, u braku nema ljubavi, svi varaju, ženino mesto je u kući, nezavisnost je važna…… iako mislimo da tražimo sasvim nešto sasvim drugačije.
Naš osnovni kompas i Zvezda vodilja su naša uverenja. Ona nam uređuju i trasiraju život. Ono što duboko verujemo jeste istina koju živimo. Naša uverenja su tako snažna jer smo ih usvojili još u ranom detinstvu od roditelja ili ljudi kojima smo verovali. Dalje, uverenja koja su popunjavala naše osnove su posledica iskustva i trauma. Kao, odrasli i zreli ljudi, imamo potrebu da svesno menjamo obrasce koji nam se nisu sviđali u matičnim porodicama, samo da bi često završili u vrlo sličnim odnosima kojima smo i svedočili.
Kada osvestimo uverenja stičemo uvid u to da li i koliko nas ograničavaju u ostvarivanju veze koju želimo za sebe. Sledeći korak je preispitivanje uverenja koja imamo. Zapitajmo se da li postoji i jedan primer za koji znamo, a da je suprotan od našeg uverenja. Kada osvestimo da naše uverenje nije apsolutna istina, možemo i da ga promenimo u podržavajuće.
Tek tada jasno možemo definisati ko smo mi kao partner, šta smo spremni da pružimo, šta da prihvatimo i kakvu vezu da ostvarimo.
Petru je trebalo vremena da otkrije uverenja koja su navigirala njegovim vezama. Tek kada ih je sagledao i preispitao mogao je da definiše ko je on kao partner u nekoj budućoj vezi.
Kako se ispostavilo, nije bio spreman da preuzme baš sve uloge u životu partnerke. Prirodno, i njegova očekivanja su se promenila spram nje.
