HRANA KAO LJUBAV PREMA PRIRODI

PIŠE: MILJA HINIĆ
FOTOGRAFIJE: PIXABAY.COM

Period koji je iza nas nam je doneo jednu, za mene lično, veliku stvar, a to je povratak sebi, povratak prirodi. U situaciji kada nismo imali toliko mnogo opcija za kupovinu hrane, lokalni proizvođači su se organizovali i donosili hranu na naše pragove. I tada zapravo shvatite koliko je ono što nam zemlja da zapravo veliko. Vratili smo se i na sela i u prirodu da uberemo plodove domaće gajene i divlje. Kroz ta branja smo i meditirali (nesvesno možda) i posle tog iskustva osećaj je bio sjajan.

Posle završenih edukacija vezanih za nutriciju na Univerzitetu Stanford i Kopenhagen, naučila sam tri velike stvari koje su bile ključne pored svega ostalog: hranite se lokalno, jedite umereno, najviše biljke, i na taj način smanjuje se zagađenje. Lokalno, jer pored toga što je to naše podneblje i potrebe za tom hranom su potrebe našeg tela, a pri tome pomažemo lokalnu proizvodnju, mi našim ponašanjem, odnosno kupovinom lokalnih proizvoda smanjujemo zagađenje. Kažu jedite umereno – najviše biljke u cilju smanjenja gojaznosti i pravilne ishrane. Ako se uzme u obzir da su emisije zračenja koje životinje uzrokuju toliko velike da dovode do ogromnog zagađenja – ako se smanji upotreba količine mesa koje se jako teško metaboliše i dugo ostaje u nama, mi na taj način smanjujemo i zagađenje oko nas i na našoj planeti. Za mene je ovo postao novi način razmišljanja i razumevanja sveta oko sebe, posebno ogromnog zagađenja koje smo svi osetili u poslednjih meseci, a koje jako utiče na naše zdravlje. I ono ne dolazi samo od uzgoja životinja, već i od transporta, jer kad kupite avokado ili bananu, oni treba da putuju jako dugo da bi stigli do nas – avionom, brodom i drugim načinima transporta, koji svi zagađuju našu okolinu i to ne malo. Na sve to, kada kupujemo sezonsko povrće i voće, mi se zapravo hranimo jako zdravo, jer ta hrana brzo stiže do prodavnica ili pijace i ne može da se pokvari ili da izgubi svoja lekovita svojstva. Naprotiv, hrana koja dugo putuje gubi tokom transporta nutritivna svojstva. A hrana je i lek!

Kada promenimo način razmišljanja o namirnicama koje kupujemo i shvatimo da je ono što nas okružuje nešto najbolje što imamo i da na taj način pomažemo kako onom ko uzgaja hranu, tako i sebi samima, bićemo zahvalni i sretni i mi i naša tela.

Sva ova saznanja su za mene bila nova, jer nikada o tome nisam ni razmišljala u ovoj brzini života koji živimo. Međutim, sve se promenilo kada sam stekla nove uvide i shvatila da je ono što je oko nas zapravo najbolje za nas. Pri tome ne treba biti isključiv – u redu je kupiti bananu ponekad, samo treba imati u vidu čuvanje naše planete.

Recept koji sledi je prilagođen sezoni u kojoj nam je stigla cvekla i salata.

Salata od cvekle sa kozjim sirom
Vezu cvekli ili 500 gr cvekle dobro oprati
Zelena salata po izboru
Kozji sir (imate sjajan na zemunskoj pijaci kod Draška)
Bundevino ulje (ima domaće proizvodnje) ili neko koje imate samo neka je hladno ceđeno

Rernu zagrejati na 200 stepeni. Cveklu staviti na papir i preliti je maslinovim uljem, začiniti biberom i solju. Peći oko 30 minuta ako je plod cvekle manji/za veće nekih 40-50 minuta. Cvekla je gotova kada možete lagano proći nožem kroz nju.

Na tanjir staviti opranu salatu, preliti kašikom bundevinog ulja. Oljuštenu cveklu iseći na četvrtine i staviti preko salate. Dodati kozji sir preko svega. Prijatno!