DEO SMO SVAKE KNJIGE KOJU SMO PROČITALI

PIŠE: ANA KOS, PROF. KNJIŽEVNOSTI I SRPSKOG JEZIKA
FOTOGRAFIJE: ØYVIND HØSTAKER I JARAND GJESTLAND

Dragi moji, znate i sami da je naslovna Kierano­va misao odavno postala istina mnogih od nas. Da nije tako, ne biste se baš na ovoj stranici zadržali. Čarobno je moći birati šta ćete post­ati. Pa kad već možemo – birajmo najinspira­tivnije, najoriginalnije, najpoučnije, najtoplije…

Prve nedelje februara, u Beogradu je održana impresivna manifestacija „The Great Norwegi­an Landscape“, u organizaciji Skandinavskog kutka, izdavačke kuće Dereta i ambasade Kral­jevine Norveške u Beogradu. Kako sam emo­tivno vezana za ovu čudesnu zemlju i drage ljude u njoj, a jedan od njih je i Øyvind Høstaker, autor predivnih fotografija norveških pejzaža, s oduševljenjem sam čekala književno veče posvećeno delima velikana norveške književ­nosti druge polovine 20. veka, Tarjeju Vesosu i Jensu Bjernebueu.

Tako sam otkrila Vesosa i njegove romane.

Ledeni dvorac je priča neobične poetske snage – o prijateljstvu i otuđenosti, priča o vernosti svome obećanju, oslikana samo u nagoveštaji­ma, kao obasuta snežnom vejavicom. U roma­nu se sažeto, a energično, prepliću neobjašn­jiva bliskost, potisnuti nagoni, nedoživljeni sjaj i začudnost koju u život može da unese samo jedna osoba. Nikada pre nisam pročitala ništa slično, i ne znam zašto, ali imam osećaj da nam je Elena Ferante svojim genijalnim romanom Moja genijalna prijateljica (pročitajte ga obav­ezno ako slučajno niste), dočarala sve ono što Sis i Un nisu stigle da iskuse.

Vesoseve rečenice, kratke i snažne, režu kao led kojim su okovani njegovi junaci, ostavljajući nas do kraja gladne i fabule i istine.

Ledeni dvorac može biti i slika budućnosti koju je pisac naslutio još pre pola veka, ili metafora za otuđenost, motiv gotovo neizbežan u savre­menoj umetnosti. Može ovo biti i nesvakidašn­ja i inspirativna priča o nama – „slobodnoj ptici kojoj ništa ne preti i koja može da radi sve što želi i bude očarana kad poželi”, a koja je, ipak, „zarobljenik sopstvene slobode”.

„Iskidaće sebe samu, nasmrt, svojim kao stak­lo oštrim putanjama! One kidaju nebo, ne može izbeći da i nju samu iskidaju!“ Čini mi se da up­ravo ova misao predstavlja i ideju dela. Zato, pročitajte ovu bajkovitu priču i ne dozvolite da sami sebe iskidate!

Vesoseva paradoksalna sintagma „zaroblje­nik sopstvene slobode“, asocirala me je na još jedno delo od koga već dugo ne mogu da se odvojim. Svet književnosti je moj svet, pa bi bilo logično da je u pitanju još jedno poetsko delo, ali – nije, a, ipak, kao da jeste, jer je deo istraživanja za moj novi roman.

Iako je popularna psihologija već dugo aktuel­na, malo se zna o sajberpsihologiji, novoj oblas­ti koja istražuje psihičke promene nastale usled korišćenja digitalne tehnologije. Sajberpsi­hologija je i naslov dela Nemice Katarine Kacer, socijalnog psihologa (stvarno ne mogu da pre­lomim to psihološkinja) i stručnjaka za medije. Na veoma zanimljiv, činjenicama i konkretnim primerima ilustrovan način, saznaćemo mnogo o tome kako svet Instagrama, Fejsbuka, Gugla i sl. utiče na naš identitet; zašto sve teže razd­vajamo intimnu i javnu sferu; zašto gubimo os­ećaj vremena, pa ritam interneta postaje droga; zašto nam je potrebna nova medijska etika; šta je sajberterorizam i virtuelni voajerizam; kako funkcioniše darknet i još mnogo toga.

Verujem da sve nas prisutne u ovom virtuel­nom svetu zanima šta se na internetu dešava sa našim osećanjima, mišljenjem i ponašan­jem; zašto se od njega možemo razboleti; kako sajberprostor, kao virtuelna pozornica, postaje idealno mesto za samopokazivanje i insce­naciju sopstvenog lika; šta je pačvork iden­titet; kako opsednutost sobom i ego-kultura mogu da nas izmanipulišu; zašto društvene mreže mogu da nam zamagle pogled i stvore iluziju zajedništva; šta se događa kada internet ekonomija zavlada osećanjima…

Ovi, istovremeno zadivljujući i zastrašujući po­daci, vode nas ka razrešenju zamki i pitanja: „Kako od ljudi koje određuje internet, stići do interneta koji određuju ljudi?“

Dakle, prijatelji moji, stvarni i virtuelni, sadašnji i budući, budite informisani, budite znatiželjni i budite oprezni! Sajberpsihologiju u ruke, sazna­jte šta se dešava svaki put kad uronite u svoj digitalni svet i naslutite kako će izgledati naša budućnost.

I ne zaboravite – čime god da ste očarani, šta god da volite, koga god da sanjate, čak i onda kada nas čeka zaljubljivo proleće i opijajući mart, najbitnije je – play smart!