PIŠE: MILENA ČVOROVIĆ
FOTOGRAF: EMA BEDNARŽ
ŠMINKA: ZORANA STOJANOVIĆ PAVLOVIĆ
U društvu u kome živimo, koje je u svojoj osnovi definisano kao potrošačko, moda predstavlja ideologiju, i to ne bilo kakvu, već proizvodnu ideologiju. Kao i svaka ideologija, ona funkcioniše u sistemu koji definiše brzo smenjivanje trendova.
Smenjivanje trendova dovodi do brzog zastarevanja stvari i „potrebe“ potrošača da već sledeće sezone kupe novi „sveže“ dizajnirani odevni predmet. Stalni povratak novog predstavlja stalnu potrebu da budemo novi. Potreba za novim odelom modnu industriju smešta veoma visoko na lestvici proizvodnih sistema – industrija. Pitanje koje se postavlja je gde je tu potrošač. Da li nas ta smena i potreba za novim opterećuje ili osvežava?
Sećate se onog trenutka kada uđete u prodavnicu i imate potrebu da kupite baš taj kaput sličan onom iz predhodne sezone? Primećujete da je na njemu nešto drugačije, u vama se budi novo ja, i magija za neponovljivim počinje da vas obuzima.
Pri kupovini odevnog predmeta, za ženu su važna dva aspekta. Aspekt trenda i stila, koji slobodno možemo vezati u jedan, i aspekt neophodnosti, koji često biva neracionalni aspekt. Priznajem, odlučim se za stvari koje mi nisu neophodne. Oduševi me nešto što neću moći da kombinujem i što je jednostavno u tom trenutku „objekat moje neopisive želje“. Duboko verujem da nam se lični kupovni kosmos poljulja onog trenutka kada se desi ljubav na prvi pogled. Kao i svaka zaljubljenost, desi se odmah, neke zaljubljenosti traju duže, a neke brzo iščeznu – kao da se nikada nisu ni desile. Par dana kasnije, desi se da gledamo sa tugom u par cipela koji smo impulsivno kupile, a obukle svega par puta. U tim slučajevima, pokloniti ih je više nego slatko, barem se odbradujete što će neko u njima uživati kada vi već niste. Tako se kompenzuje sreća. No, i kratki blještavi trenuci su nekada zlata vredni. A u krajnjem slučaju, ima li šta loše u tome što smo par trenutaka živele svoj san?
Kako ovo ne bi bio vodič za impulsivnu kupovinu, od koje zaista nećemo bežati, jer je neophodna, jer moramo grešiti kako bi napredovale. Priču ćemo voditi kroz intimnu sferu nastajanja odevnog predmeta. Počećemo od trenutka gde se moda povezuje sa svim granama umetnosti, kroz koje se prožima, i koje se prožimaju kroz nju. Bićemo slobodni da otkrijemo najuzbudljivije trenutke njenog stvaranja, i da se izmestimo i kritički vidimo svoje mesto posmatrača i svoje mesto kupca.
Moramo razumeti da se moda ne svodi samo na sferu odevne mode, ona je sredstvo komunikacije, direktno vezana za umetnost i marketing. Moda prenosi različita društvena značenja i poruke, vezuje se za komunikaciju u njenom izvornom smislu, samo ne predstavlja klasični jezik tekstualnog ili verbalnog tipa. Ali, to ne umanjuje snagu mode. U instant društvu koje danas reaguje više nego ikad na vizuelno, moda pomaže da ostavimo prvi i jak utisak. Moda je više nego ikada vezana za postizanje identiteta. U tom smislu, moda definiše personalni izgled svakog pojedinca, ali i komercijalni, namenski izgled. Danas je, više nego ikada, komercijalno i personalno postalo izjednačeno. Kroz identitet, pokušavamo vizualnom pojavom da zasenimo i prodamo proizvod, prodamo sebe. Pa, da li smo i mi postali proizvod koji se prodaje?
Iako je moda deo društvenih i kulturoloških promena, ona je prostor za večitu igru. U tom smislu, jedan odevni predmet putem kombinovanja na različite načine, može da predstavi različite vizije. Upravo taj poligon za igru, dozvoljava nam da manje kupujemo, a više pronalazimo unutar sebe i kombinujemo. Ako je moda komunikacija, i ako volimo da komuniciramo, hajdemo da to uradimo na najzabavniji način, da iskoristimo najmanje reči, ili da ih dobro iskombinujemo međusobno.
Ovde dolazimo do trenutka kad možemo objasniti kako jedan odevni predmet živi od sezone do sezone. U modnoj industriji, potrebno je svesti vreme proizvodnje, ali ostaviti prostora za novine iz sezone u sezonu. Kako bi se ciklusi smenjivali na vreme, potrebno je da se „prekroji“ predhodna sezona. O, da, verujte mi, u pitanju su trikovi. Desi se tako da smo jedne sezone mogli da vidimo u izlogu divan crni kaput sa ruskom kragnom i kopčanjem. Sledeće sezone novi kaput, zemljane boje, rever kragna, koji se vezuje, a ne kopča se. Neki tamo pametni ljudi su se poigrali. Zadržali su osnovu, a dodali su detalje, malo ih promenili i predstavili nam novo odelo. A da ne spominjemo savršene stajlinge koji su upotpunili odevnu formu. A mi smo ostale zaljubljene, spremne da kupimo još jedan model. Tako drugačiji od predhodne sezone. Da, drage žene, industrija je u pitanju. Ali moćna, prelepa, puna inovacija, malih, a tako velikih promena. Moda predstavlja moć produkcije značenja i smisla. Kao tekst koji čitamo, moda ispisuje svoje rime. Tako i mi postajemo označeni tim stihovima. I provučemo kartice, i prebrojimo parice, i budemo happily ever after.
Jasno je da moda, koju kontinuirano stvara modna industrija, modni magazini i video mediji, postaje entitet za sebe. Moda preko jezika kojim komunicira, odnosno preko svojih odevnih formi i kombinacija, postaje priča. Kupac se za modu vezuje emotivno, kroz magične priče koje su ispričane kroz različite forme prezentacije. Forme koje prepoznajemo su modni izlozi, predivni editorijali u modnim magazinima, ikone stila, koje će neke od odevnih predmeta poneti. Sve su to lepe, a emotivne igre. A zašto mi ne bismo gradili svoj modni kosmos? Kosmos u kome bismo manje zavisli od trendova i promena, kosmos u kome bismo gradili svoj lični stil. Kosmos koji bismo definisali kompletnom nezavisnošću? I da li je moguće da budemo kompletno nezavisni od slika koje jasno pamtimo? Kako pojedinac u intenzivnoj industriji komunikacije može da postane slobodan? Ne smemo zaboraviti da je strategija velikog broja modnih kuća da se smanje troškovi proizvodnje i da se omogući mnogo veće ulaganje u marketing. Jedan dolar uložen u proizvodnju se jednako ulaže i u marketing. Da li je to paradoks koji je prisutan u modnoj industriji? Brendovi su popularni srazmerno njihovom odjeku u medijskom prostoru. Prisutnost jednako je kvalitet.
I dobro, drage moje dame i momci, gde smo tu mi?
Dubokog sam verovanja da svako od nas treba da zahteva da sačuva svoju individualnost. Time svet postaje lepši i ostavlja se manje prostora za manipulacije bilo koje vrste. Da li će moda budućnosti doneti više prostora individualizmu i igri, vreme će pokazati. Verujem da je došlo vreme za naše male intimne revolucije. Da je vreme da osvojimo svoj kosmos, duboko u nama, i da se ne bojimo svoje individualnosti.
