BUDI SVOJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: ELENA SRZENTIĆ FRLETA
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ELENA SRZENTIĆ FRLETA, MAGISTAR SO­CIOLOGIJE, MOSKOVSKI DRŽAVNI UNIVER­ZITET M. V. LOMONOSOV.

DESET GODINA ISKUSTVA U MARKETING INDUSTRIJI U MOSKVI U MEĐUNAROD­NOJ REKLAMNOJ AGENCIJI SAATCHI & SAATCHI. POZICIJA REGIONAL ACCOUNT DIRECTOR. U RUSIJI STIČE SERTIFIKAT ERICKSON PROFESSIONAL COACH (EPC) I POKREĆE MEĐUNARODNI KOUČING PRO­GRAM LADYLIFECOACH, ČIJA JE MISIJA EDUKACIJA ŽENA NA PUTU LIČNE I PRO­FESIONALNE SAMOREALIZACIJE. OSNIVAČ JE TRANSFORMACIONOG PROSTORA ZA ŽENE U BEOGRADU – LADY LIFE STUDIO, AUTOR LADY LIFE TALKS – TRANSFORMA­CIONIH COACHING RADIONICA ZA ŽENE, AUTOR TRENINGA I MENTORSKOG PRO­GRAMA ZA IZGRADNJU LIČNOG BRENDA BRAND NEW YOU, PISAC I IZDAVAČ KNJI­GE «BUDI SVOJA». RAZGOVARAMO SA ELE­NOM POVODOM NJENE NOVE KNJIGE.

TVOJA NOVA KNJIGA KOJA SE VEĆ UVELIKO ČITA NOSI NAZV „BUDI SVOJA“. KOJA JE PORUKA KNJI­GE I KOME JE NAMENJENA?

Knjiga «Budi svoja» osmišljena je kao praktič­ni vodič za žene, koji pokazuje put od ženskih uloga do samoostvarenja. Knjiga hronološki vodi putem ženskih uloga i pokazuje kako kroz svaku od datih uloga rastemo. Bazirana na lič­nom iskustvu, kroz praktične vežbe i tehnike, pokazuje mogućnost transformacije životnih iskustava u lekcije, slabosti u snagu, straha u veru.

Knjigu sam pisala sa namerom da prenesem sve što bih volela da sam znala sa svojih 20 godina kada sam gradila karijeru ili sa 30 kada sam postala majka i donosila važne životne odluke i nisam znala kako da prepoznam glas svoje unutrašnje mudrosti koji svaka od nas poseduje.

Knjigu želim da jednog dana pročita i moja ćerka, kada dođe vreme da ona donosi svoje odluke. Napisala sam knjigu za koju verujem da je inspirativna i u isto vreme dovoljno pro­vokativna da te natera da budeš iskrena pre­ma sebi i da te ohrabri da u svakom trenutku života nađeš svoj način da budeš SVOJA.

KADA BI NEKO VOLEO I ŽELEO DA CITIRA ELENU SRZENTIĆ, ŠTA BI TI IZDVOJILA KAO CITATE IZ KNJI­GE?

Sve smo mi nečije ćerke, sestre, supruge, majke, ali ono što moramo da naučimo jeste da budem svoje.

Biti svoja može skupo da vas košta, ali vred­nost koju dobijate je neprocenjiva.

Ne možete ih naterati da vas vole, ali možete zaslužiti da vas poštuju. Nekada je to bolje.

Biti svoja znači dobro pamtiti odakle dolaziš, ali još bolje znati gde želiš da stigneš.

KOLIKO ŽENA ZAISTA MORA DA RADI NA SEBI? KAKO DA SE PREPOZNA GDE ŠKRIPI? DA LI JE TO ONO MESTO ŠTO NAJVIŠE BOLI?

Interesantno je da često nismo ni svesne pro­blema jer nemamo kad da se umirimo i da pre­poznamo šta je to što nas žulja dok to zaista ne počne da nas boli.

Žene su pokretačka snaga koja daje energiju za rast i razvoj svemu, počevši od dece i od­nosa u porodici, pa do projekata i poslovnih poduhvata. Tu se susrećemo sa izazovom da u pokušaju da budemo dovoljno dobre za sve, budemo najgore po sebe.

Gubitak sebe se ne dešava glasno i bolno, već jako tiho i neprimetno. Dan za danom gubimo male deliće sebe jer se bavimo poslovima za koje nismo stvoreni, jer se plašimo, prihvata­mo, opravdavamo, spustamo kriterijume, živi­mo tuđa očekivanja i tako sa godinama nepri­metno postajemo bleda slika žene koja smo mogle da budemo.

KOLIKO TI JE TREBALO OD IDEJE DO REALIZACIJE U PISANJU KNJIGE?

Ideja o knjizi se prvi put pojavila pre pet godina kada sam počela da vodim coaching radionice za žene i kad sam prepoznala da postoje iza­zovi koji su tipični za svaki period života.

Međutim kao sociologu trebala mi je statistič­ka potvrda mojih pretpostavki. Htela sam da imam dovoljno povratnih informacija na osno­vu koje sam osmislila razvojni put žene i po­delu na ženske uloge i najtipičnije izazove za svaku od tih uloga. Kad sam procenila da imam dovoljno empirijskih podataka koje sam sistematizovala u teze, sela sam da pišem knjigu. Od početka pisanja do izdavanja knjige je prošlo godinu dana.

KAKO SE OSEĆAŠ DOK PIŠEŠ?

Za mene je pisanje najbolja mindfullness tehnika. Pi­sanje zahteva punu svesnost, prisutnost i posveće­nost i zahvaljujući tom procesu najbolje sam upozna­la sebe.

ŠTA TI JE NAJVAŽNIJE U TVOM RADU SA KLIJENTIMA I ČI­TAOCIMA?

Najvažnija mi je iskrenost i energija koju kreiramo to­kom rada. Jako mi je bitna posvećenost procesu i po­vratna informacija koju dobijam posle sesija, jer mi to daje mogućnost da pratim put promena i da nalazim najbolja rešenja za svaku novu situaciju.

BAVIŠ SE I KOUČINGOM I TRANSFORMACIJAMA. KOLIKO SU ONE BOLNE ZA NEKOGA? DA LI KADA SE TRANSFORMI­ŠEMO ZNAMO KO ŽELIMO DA POSTANEMO? KOME SE MI TO VRAĆAMO U TRANSFORMACIJI? NEKOM IZGUBLJE­NOM DELU SEBE?

Svaka transformacija je proces u koji krećemo ili kad od nečega «bežimo» ili kad ka nečemu «težimo». Kad težimo ka nečemu to je lakša varijanta jer onda imamo viziju sebe i budućnosti koju želimo da kreira­mo.

Dešava se da transformacija bude bolna kad bežimo od sebe i svojih okolnosti jer tada prvo moramo da se suočimo sa onim što ne želimo i da raščistimo sa tim kako bismo krenuli dalje. Nekad je pravi problem u tome što ne znamo zapravo šta želimo i onda je svaki put pogrešan. Najbitniji deo je da znamo za­što nešto radimo, da otkrijemo pravu motivaciju, dalje bude lakše.

Verujem da se u transformaciji ne vraćamo delovima sebe, već ih prepoznajemo, prihvatamo i učimo kako sa svim tim delovima sebe da idemo dalje.

TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYLMAGAZINA NOSI NA­ZIV „FOLLOW YOUR BLISS“. KOLIKO PRATIŠ SVOJU SVE­TLOST NA PUTU SPOZNAJA I RASTA?

Iskreno, trudim se da je pratim i da prepoznajem mo­mente kada je gubim. Pomaže to što dobro pamtim devojčicu koja sam nekad bila i svesno kreiram ženu koja želim da budem.