PIŠE: ALEKSANDRA KONDIĆ
Svi kažu da je trudnoća drugo stanje i tela i uma, mada dok ne ostaneš trudan nisi svestan baš tog drugog stanja. Oduvek smo, mi koje se bavimo orijentalnim plesom, taj ples promovisale i pod okriljem pripreme za trudnoću, za porođaj i za oporavak nakon trudnoće.
Kada sam tek počinjala da se bavim ovim plesom, ni na kraj pameti mi nije bilo kolika zapravo i jeste priprema ne samo za trudnoću, već i za ono što dolazi posle trudnoće, a i za mentalni mir. Ali evo, sada iz prve ruke, mogu reći samo da sam blagoslovena od dana kada sam rešila da idem na časove i na kraju otvorim svoju školu plesa. Svaka trudnoća i trudnica su priča za sebe, čak i za neke rizične trudnoće se preporučuje orijentalni ples, jer pomaže i materici i karlici i ligamentima i mnogim drugim mišićima u pripremi za sve ono što ženu čeka tih devet meseci, a i nakon toga.
Imala sam sreće da nikad nisam imala problem sa kičmom ili donjim delom leđa, sve dok moj maleni princ nije odlučio da je najlepše u mami smestiti se tako da joj ispritiska išijas do te mere da noga počne da se koči. S obzirom na to da se mnogi lekovi ne preporučuju trudnicama, a da sam već imala sreće da imam keca u rukavu u vidu orijentalnog plesa, počela sam lagano i uz blagoslov svog ginekologa da radim osnovne vežbice i pripremne vežbe iz orijentalnog plesa kako bih pomogla samoj sebi. Postoje određeni pokreti i stilovi koji smeju da se rade, koji su benefaktori i koji pomažu u pripremi i materice i karlice, kao i svih ostalih mišića potrebnih za porođaj. Ne samo da sam uspela da rešim svoj problem sa išijasom do devetog meseca, već su me sve te pripreme i pre trudnoće, kroz časove koje sam držala, naučili i kako da dišem, kako da prepoznam lažne kontrakcije jer veoma upoznaš svoje telo i svoje mišiće. Karlica i mišići stomaka se od plesa menjaju, postaju elastičniji, a izuzetno jaki, pokreti masiraju bebu iznutra, što sam imala prilike da vidim na ultrazvuku i koliko bebe uživaju u tim pokretima karlice i samog stomaka, jer sam zamolila ginekologa da prati bebu i njene reakcije dok ja radim par pokreta. Pokreti koji se rade su izuzetno blagi i blagotvorni i beba stvarno uživa, uspava se, a neretko se dešava da svi ti pokreti pokrenu bebu da se namesti kako treba u stomaku za sam porođaj. Te vežbice su doprinele tome da sam uspela i da plešem, jer bol od išijasa i donjeg dela kičme su prolazili zahvaljujući tim pokretima. Ali ona najveća dobrobit, da bi postigao te korake lake kao oblake, da budeš bezbrižan, da te ne straši i ne plaši svaki pokret ili bol, jeste mentalno opuštanje kroz ples. Kroz ovaj ples nekako shvatiš i pre trudnoće koliko ti je telo bitno i zavoliš ga mimo svih društvenih okvira, probudi u tebi sve te čari ženske energije, a onda kada ostaneš trudna tek tada shvatiš koliku magiju zapravo nosi žensko telo. Kakve promene si u stanju da izneseš, koliko bola možeš da istrpiš, koliko ljubavi zapravo nosiš u sebi. Ma koliko da si svesna sebe, totalno drugačija svest ti se razvije kroz drugo stanje, valjda ga zato tako i zovu.
Znam da se mnoge žene, pogotovo danas, plaše trudnoće i toga kakve posledice će ostaviti na telo, od strija od ožiljaka, diletacije mišića, ali sve to može da se predupredi i/ili smanji na minimum pravilnim vežbanjem. Bitno je samo nemati iluziju da nešto može da se reši preko noći, za sve je potrebno vreme, kao što je bilo potrebno devet meseci da se život razvije unutra, isto tako je potrebno vreme da se sve vrati na mesto i da se žena regeneriše totalno. S obzirom na to da ovaj ples dolazi iz arapskih zemalja, gde postoje stilovi koji pripadaju i beduinima i Amazigh (berberskim) plemenima, koji žive u pustinjama i dan-danas, nemaju pristup lekarima i bolnicama kao mi, razvili su određene podstilove koji zapravo i pripremaju matericu da iznese bebu, mišiće da se lako žena porodi, jer zna kojim mišićima treba da gura bebu i da sebi olakšaju čitav spektar emocija, bola i sreće u toku ovog drugog stanja. Fizičko telo se uvek oporavi, na jedan ili drugi način, ali se oporavi. Danas je mnogo veći mentalni pritisak, tu je potrebno još više osnažiti i žene i buduće mame, tu ne postoje kreme i mirišljavi štapići koji pomažu, već onaj osećaj iznutra koji moraš sama da izgradiš sa sobom, jer samo tako možeš olakšati pritiske okoline. Taj unutrašnji osećaj možeš dobiti kroz ples i vežbanje jer se opet vraćamo na fizičko telo koje se dosta brže oporavi, a to nam je svima, hteli da priznamo ili ne, prvi stub samouverenosti, koji mnoge žene izgube nakon što im se telo promeni u trudnoći. Zato imamo tehnike kao što je orijentalni ples koji nas održavaju u tom tonu, da ne izgubimo taj osećaj u sebi da smo i dalje lepe, poželjne, bez obzira na sve promene koje nam je telo prošlo. Mi kao žene smo blagoslovene da imamo snagu i ljubav da iznesemo sve to, pa kada već imamo toliko ljubavi nije na odmet malo te ljubavi usuti i u sebe, zar ne?
Na kraju dana, nije bitno da li je u pitanju orijentalni ples ili neki borilački sport ili momenat kada poželite da održite solo koncert pevanja u kupatilu, bitno je dati sebi tih pet minuta oduška od svega, tih pet minuta ljubavi i pažnje za sebe, kako bismo smogli snage za dalje i za sve ono što majčinstvo nosi sa sobom. U drugom stanju najviše shvatiš koliko ljubavi imaš da pružiš, pruži je i sebi i nemoj da te bude strah od toga, zaslužila si je.
