PIŠE: JASNA LOVRIĆ, KOUČING PSIHOLOG
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Dobit od problema
Dopada vam se da nosite atribut autentične osobe? U autentičnost se investira, za autentičnost je potrebno da, pre svega, budete hrabri da birate i branite svoje radosti. Radost nam ukazuje na naše darove. Brani naše darove. Da li ste znali da je nekada teže odabrati i živeti radost od tegobe i žrtve? Da li ste znali da veoma često kao svoj izbor živimo “sekundarne dobiti” ili “koristi od problema”?
Neophodno je, za početak, da definišete svoje autentične potrebe. Prepoznajete ih srcem, zatreperi. Njihovo prisustvo i ostvarenje donose radost i harmoniju, mir. Koliko ste svojih radosti uspeli da sačuvate? Niste ih dali vremenu, saputnicima, drugačijim navikama. Tek kada znate i poštujete svoje radosti i potrebe, možete da budete sigurni da je pravac u kom vodite svoj život upravo ono najbolje. Put darova i autentičnosti.
Za ključne, životne potrebe se borimo ili ne, kroz male stvari i “obične” dnevne situacije. Kada osetimo ili ne, da nam nešto prija, da nam je potrebno, da nam je važno. Problemi se najbolje rešavaju kada su u naznaci.
Lako ćete znati šta da tražite i šta vam smeta ako ste naučili da verujete srcu i osećaju. Ako ste “osetili” svoje potrebe. Ako tražite i definišete glavom, tako što ćete forsirati neke “opšteprihvaćene” norme, metode i modele, ili tako što ćete tražiti da ljudi oko vas svojim ponašanjem oblikuju, pozlate i omeđe vaš život, dobićete samo prividno dobru stvar. Pravo rešenje uvek počinje u nama.
Ljudi će lako početi da odobravaju šta radite kada ste već jednom uspeli da ostvarite svoju autentičnost! Sva odobravanja ovog sveta će tada biti vaša. Do tada, sledeći svoje osećaje, prateći svoje potrebe, ne očekujte odobravanje, pa ni od najboljih prijatelja i najbližih. Nećete ga dobiti, ako ništa drugo, onda zato što to nisu njihov osećaj i potrebe i ne mogu ih razumeti. Dok znajući šta je vaš put, po osećaju i slutnji, pravite svoje izbore, “onaj put kojim morate ići”, niko vam ne može pomoći. Osim slepom verom u vas, i bezrezervnim prijateljstvom, koje zna samo za podršku.
Ako hoćemo da shematski nabrojimo redosled koraka koji vodi do pune autentičnosti i ostvarenja darova vašeg života, onda to izgleda ovako:
RADOST – POTREBE – ZAHTEVI – AUTENTIČNOST
Ako želite da budete autentični – pratite i poštujte svoje radosti!
Budite jako pažljivi sa svojim radostima. Vaše radosti će odrediti vaše potrebe. Vaše potrebe će indikovati i oblikovati vaše zahteve. Granice preko kojih ne možete preći. Situacije koje vam ne prijaju. Ponašanja koja vas ugrožavaju. Iskustva kroz koja želite i morate da prođete.
Pratite svoje radosti i one će vas dovesti do pravih rezultata!
Radosti koje smo za sebe sačuvali boje naš život i karakterišu ga. Setite se ljudi kojima se divite – njihov život su odredile radosti od kojih nisu mogli da odustanu. Čuveni ljudi su kretali za radostima koje su im bile važne. Makar one donosile lomove i tugu u nekom trenutku, one su otkrivale njihove talente, činile ih posebnim. Nisu odustali od radosti i to je rezultiralo njihovim postignućem. Nekom je to sport, nekom lepota, nekom vojevanje, nekom nauka, nekom duhovnost. Ljudi na početku ne biraju visoke ciljeve, nego ono od čega im srce zaigra – radost. Ono što im život čini posebnim.
Opasno je ako stanete “na pola”. Ako se umorite od saplitanja, ili nerazumevanja, ili ismevanja, od napora. Opasno je ako posumnjate da je radost presudno važna za vas. Da je možete zameniti nečim drugim. Dobrim ručkom. Da je možda za vas važnija tuđa radost ili odobravanje – toliko da odustanete od svoje.
Većina ljudi žele da svoj život žive ispunjenije, srećnije, zadovoljnije. Nekada im nije jasno zbog čega i kako su se upleli u mrežu sopstvenih problema. Tada pokušavaju da se izvuku i izbore, dovijajući se na različite načine. Svesni da samostalno radeći na problemima ulaze u iscrpljujuću donkihotovsku borbu, odlaze kod savetnika ili terapeuta, sa nadom da će simptom nečijim “znanjem” biti kao rukom odnešen, i to bez ikakvih posledica po njihove dotadašnje živote. Međutim, stvari često nisu tako jednostavne.
“Sekundarna dobit” ili “skrivena motivacija” su skrivena korist od problema koju smo odabrali. “Korist koju imamo od problema koji nas muči”. Zvuči degradirajuće, ponižavajuće, kao da neki drugi ljudi rade… a naš problem je stvaran. Mi smo suviše dostojanstveni da bi tako nešto sebi dopustili. Kada bi nekoga pitali: „Kakve koristi imate od vašeg problema: emotivnog, fizičkog, mentalnog?”, odgovor bi bio mešavina ljutnje i nerazumevanja: „Ne razumem! Kakve koristi mogu imati od toga što nemam snage da se pokrenem, što zaboravljam stvari, što se osećam bespomoćno i što je moj trud uzaludan. Što moje telo ne puca od energije, nego je ispunjeno mlitavošću i hladnoćom?”
NIKO nikada nešto ne radi ako od toga nema neku korist!
Ako bolje pogledate prethodnu izjavu, ispod konteksta ovih reči se može iskopati dragoceno blago istine: “Nemam snage da se pokrenem; bespomoćan/na sam da rešim problem; svaki moj trud je uzaludan – ne može mi biti bolje…” Prevedeno na jezik “koristi od problema” ovo znači: „Pošto je tako kako je – moja uža okolina mora da mi udovolji, da mi posveti pažnju, brigu, ustupke, da ne traži od mene previše, jer sam tako osetljiv/a, da ne traže od mene previše, jer ću se naljutiti, pa će mi pozliti, a onda ćete samo vi biti krivi…”
Ili drugi slučaj, kada je u pitanju uverenje da ,,ne zaslužujemo“ da se oporavimo i vodimo normalan život – da smo bezvredni da bi bili srećni. Kada je “samokažnjavanje” sekundarna dobit, vi “kažnjavate sebe” da bi vratili nekom drugom – ko se nije ponašao pravedno prema vama.
Ovo su dve varijante “koristi od problema”… postoji mnogo varijacija.
Sekundarna dobit se posebno prepoznaje kao otpor promeni. Što je simptom čvršće zacementiran i duže traje, to je osobi teže da uvidi korist koju ima od svog problema. Samim tim, više se opire promeni. Čak i kada neko uvidi da ima neku korist od svog problema, desi se da ubrzo „zaboravi“, nesvesno reši da ne misli o rešenju, jer bi priznavanje sekundarne dobiti značilo: „Ja jesam stvorio ovaj problem, jer iz njega dobijam korist.“
Simptomi kao što su: panika, depresija, anksioznost i sl. kao glavni zastupnici “koristi od problema”, bili bi korisna stvar da hoće da ostanu u aspektima života u kojima su nam potrebni. Međutim, ovde se dešava ono na šta nismo računali, a to je da se simptomi “sekundarne dobiti” rašire i uvedu diktaturu nad ostatkom psihe i ostatkom života. Počinju da eksploatišu naše fizičko i mentalno zdravlje u onim situacijama kada bi trebalo da se opustimo i uživamo, kada želimo da izađemo sa društvom i ne mislimo na probleme. Dakle, iako problem sa sobom nosi izvesnu dobit, ukupan saldo pokazuje da je šteta neuporedivo veća.
Dva su načina ponašanja kada ljudi postanu svesni svoje “skrivene dobiti”. Jednostavno, mogu da izračunaju da te dobiti i nisu značajne kada se uporede sa štetama koje imaju od simptoma, i da postanu zbilja motivisani da reše problem koji imaju i posvete se promeni. Drugi je da brže bolje zaborave šta su shvatili i da pokušaju da izleče samo simptom (telesni, emotivni), koji im najviše smeta, izolovan i isečen iz ukupnog konteksta, i pošto naravno to ne uspevaju, još dublje da utonu u sve aspekte “koristi od problema”.
Ako vam zbog nečeg nije dobro – zapitajte se prvo za koju radost niste imali hrabrosti. To je pravi početak ozdravljenja. A zatim hrabro, za svojim srcem. U jednom trenutku morate priznati da je to jedini način. Samo nemojte da to budu neki “poslednji trenuci”. Šteta je. Izbori se prave sada. Ovog trenutka, iz trenutka u trenutak.
Početak Nove godine je pravi period za promenu. Za pokret ka autentičnosti i radosti. Za odustajanje od života u tegobama i “skrivenoj dobiti”.
Srećna vam 2018. godina!
