PIŠE: ANIMA MUNDI
Paolo Koeljo napisao je knjigu „Alhemičar“ 1988. godine, a u moje ruke stigla je 2000. Alhemičar donosi priču o andaluzijskom pastiru Santjagu koji je odlučio biti pustolov i upoznati svet. Tokom putovanja sa svojim stadom, usnuo je san o egipatskim piramidama i blagu koje one skrivaju.
Alhemičar mu je objasnio da mu je mogao reći gde se nalazi njegovo blago, ali tako ne bi video lepotu egipatskih piramida niti bi upoznao ženu svoga života. Osim toga, na tom je putovanju Santjago otkrio hrabrost da ostvari vlastitu Ličnu Legendu. Tajne alhemije na interesantan su način prikazane u romanu. Alhemija predstavlja sredstvo za ostvarivanje cilja – postizanje bogatstva. Međutim, Koeljov roman zapravo alegorijski prikazuje mladićev duhovni put prema spoznaji sopstvenog smisla i sreće u kontekstu alhemije.
Godine 2002. kao poklon dolazi mi knjiga opet Paola Koelja „Priručnik za ratnika svetlosti“ sa posvetom – „Priručnici ne pomažu u avanturama. Ali ovo nije običan priručnik, kao što tvoja avantura nije uobičajna. Neubičajnoj Mii pred prvu veliku avanturu.“ Bilo je to pred moj odlazak na Univerzitet za strance u Peruđu gde sam učila italijanski jezik. I od tada sve je krenulo da se niže jedno za drugim. Uobičajne i neuobičajne avanture koje su vodile moju dušu do nivoa sazrevanja, preispitivanja, duhovnog rasta… Bilo je tu svega. I radosti i patnje, i ovaca i vukova, i pastira i čobančica, put je bio vrludav, mada sam mislila da čvrsto držim pravac i uzde. I da znam put „do egipatskih piramida i blaga koje one kriju“. Put je trajao dugo, Alhemičar mi nije ništa otkrio niti rekao, jer tako nikada ne bih došla do ove tačke gde sam. Gde jasnije vidim i osećam sve proživljeno i doživljeno. Bez takvog puta nikada ne bih bila ovo što danas jesam. Ne umem da pretvorim olovo u zlato, niti zlato u neku čaroliju, ali umem da stvorim ni iz čega nešto. E, to umem. Umem da budem vizionar i slušam otkucaje srca, misli, duše, intuicije koji jednoglasno pevaju znajući da je svako novo iskustvo iskustvo mog duhovng rasta. Situacije su me naučile da je kreacija, disciplina, fokus i odgovornost vojnika moja ogromna prednost. Ostavila sam za sobom sve što nije moje.
Iz gorepomenutog priručnika je ono u šta ja zaista verujem:
„Ratnik svetlosti ponekad misli: Ono što ne budem uradio, neće biti urađeno.
Nije baš tako: on mora delovati, ali mora takođe pustiti da Vaseljena stupi u dejstvo u datom trenutku.“
„Ali ratnik zna da je intuicija azbuka Božja i nastavlja da sluša vetar i da priča sa zvezdama.“
Na putu sam svoje vlastite Lične Legende, prateći Sunce i Mesec na zvezdanoj stazi, u nekom od svetova hodi ideja i san jedne devojčice koja je snažno prigrlila sebe i svoj svet. Sunce i zlato sijaju najjače. Možda jesam Alhemičar/čarobnica, ali sopstvenog života.
