PIŠE: TANJA STUPAR, NLP PRACTITIONER IANLP, REIKI PRAKTIČAR, SLUŽBENIK ZA JAVNE NABAVKE (PUBLIC PROCUREMENT OFFICER)
Rođena sam u julu, tačnije 9. jula, i ne znam kako vi, ali čim dođe nova godina, ja odmah okrenem brojčanik i dodam sebi tu godinicu, tako da slavim dva rođendana, jedan u januaru, a drugi u julu, da potvrdim za svaki slučaj. Zašto sebi dodajem tih par meseci na početku godine, ne znam ni sama, a sigurna sam da nisam jedina koja to radi.
Ova 2021. godina je možda malo drugačija, jer punim 50. Velikih ozbiljnih 50 godinica i nemam silikone, nemam botoks, nemam hijaluron, nemam lažne trepavice, nacrtane obrve i… više ne znam šta sve postoji i šta je sve izmišljeno ne bismo li izgledale kao da imamo 25.
Nemam ništa od toga, ja samo imam 50 godina i svoje lice, svoje telo i svoju dušu. I uživam. Uživam u svojim godinama, u godinama koje su mi donele i podarile samostalnost, zrelost, slobodan otvoren um, razumevanje, mudrost, ljubav, hrabost, odvažnost i lepotu, svoju lepotu.
Za mene su godine zaista samo broj, možda će zvučati neobično, ali uvek sam im se radovala. Radovala sam se onome šta ću da saznam, šta ću da vidim, šta ću da naučim, koliko ću da porastem.
Naravno da u životu bude lepih i onih manje lepih, ružnih dana za koje jedva čekaš da prođu, a oni kao za inat umeju dugo traju i kad ti je preko glave svega kažeš – ma, daj, samo da se završi ova godina, nek’ ide, nek’ se ne vrati. I neće se vratiti, zaista je prošla. Sve prođe. Prođe ružno, ali prođe i lepo, i dođe opet, i tako, u krug ali nam ostane borica kao trag, kao dokaz svega preživljenog, svega doživljenog.
Kako da ispeglam svoje godine, kako da ih sakrijem, zašto da ih krijem? Mogu samo ponosno i odvažno da ih nosim i da se radujem i negujem sebe, svoju dušu, svoj duh i svoje telo. Da budem svoja, da budem ja ja i da brišem sve granice i ograničenja koja mi više ne trebaju, jer sad malo Ja.
Živeli!
