PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IŠTVAN BAŠ
FOTOGRAFIJE: IŠTVAN BAŠ
Ištvan Baš (István Bas) rođen je 25. marta 1948. godine u Subotici. Završio je Hemijsku školu u Beogradu, a studije na Hemijskom fakultetu ostale su, kako sa osmehom kaže, „na prvoj godini“. Sa ponosom ističe da se već punih 55 godina intenzivno bavi svetlošću – odnosno fotografijom.
Ljubav prema fotografiji vremenom je prerasla u profesiju i životnu strast. Kao dizajner i fotograf deset godina radio je u hemijskoj industriji „Zorka“, da bi 1983. godine napustio siguran posao i posvetio se slobodnom umetničkom stvaralaštvu. Iza sebe ima brojne samostalne i grupne izložbe u zemlji i inostranstvu, a njegova najnovija izložba postavljena je u „Baš kući“, restoranu u Subotici, u kući u kojoj je odrastao i proveo sedam decenija života. Ova kuća, podignuta 1887. godine, predstavlja značajno kulturno dobro grada Subotice.
Kada biste sebe opisali jednom fotografijom, šta bi se na njoj našlo?
Plavo nebo sa belim oblacima. U njima vidim čistotu i lepotu koja je beskrajna.
Često ističete da volite da fotografišete lepe pejzaže, arhitekturu i ljude. Kako se kod Vas razvijao taj osećaj za lepo?
Pretpostavljam da korene vuče iz kuće u kojoj sam rođen i odrastao. Bila je velika, prostrana i izuzetno lepa, a kasnije je stavljena pod zaštitu države zbog svoje arhitektonske vrednosti.
„Baš kuća“ građena je sa stilskim karakteristikama eklektike, sa dominantnim elementima neorenesanse. Reč je o slobodnostojećem objektu obrađenom sa sve četiri strane, što je za tadašnju Suboticu predstavljalo retkost. Posebno je zanimljiv centralni hol osvetljen zastakljenim krovom, po čemu je kuća jedinstvena u subotičkoj arhitekturi. Verujem da život u takvom prostoru oblikuje čovekov odnos prema harmoniji, proporciji i lepoti.
Šta Vam je najvažnije u fotografiji?
Kompozicija. Za mene je ona suština fotografije. Tematika može biti različita, ali dobra kompozicija je ono što fotografiju čini snažnom i trajnom.
Vaša izložba trenutno je postavljena u „Baš kući“. Kako je izlagati na temeljima nekadašnjeg porodičnog doma, danas obnovljenog i pretvorenog u prelep restoran koji nosi Vaše prezime?
Veoma emotivno i istovremeno prijatno iskustvo. Danas „Baš kuća“ ispisuje novo poglavlje svoje istorije. Moj nekadašnji dom prilagođen je 21. veku i raduje me što nastavlja da živi, okuplja ljude i stvara nove uspomene.
Čime ste se ovoga puta predstavili subotičkoj publici i posetiocima „Baš kuće“? Koja emocija povezuje izložene radove?
Izložbu sam otvorio 19. juna, na dan kada bi moja majka navršila sto godina. To je bio simboličan čin sećanja i zahvalnosti.
Predstavljeno je trideset devet fotografija – prizori lepota Subotice, ali i motivi sa putovanja iz inostranstva. Izložbu su otvorili grafički umetnik i pedagog Boroš Đerđ i književnik Boško Krstić. Možda je upravo nostalgija nit koja povezuje sve radove – potreba da sačuvam trenutke koji su me dotakli.
Šta Vas danas najviše inspiriše prilikom fotografisanja – ljudi, svetlost, gradovi ili neka unutrašnja stanja?
Nepoznato. Ono što još nisam video, doživeo ili otkrio uvek privlači moju pažnju. Radoznalost je i dalje moj najvažniji pokretač.
Crno-bela fotografija ili fotografija u boji?
Crno-bela fotografija pogodnija je za dramatične motive, dok kolor donosi nežniji i suptilniji način prikazivanja sveta. Počeo sam sa crno-belom fotografijom, usavršavajući proces razvijanja i izrade fotografija, a kasnije sam prešao na kolor i danas istražujem mogućnosti koje pruža digitalna tehnologija.
Smatrate li sebe fotografom starog kova?
Da, svakako. Počeo sam da se bavim fotografijom u vreme kada se radilo sa filmom, hemijom i tamnom komorom. Danas živimo u digitalnom dobu, koje pruža velike mogućnosti, ne samo u snimanju već i u obradi fotografije. Ipak, verujem da su oko, osećaj za kadar i sposobnost da se prepozna pravi trenutak ostali isti.
Tema letnjeg dvobroja RYL magazina nosi naziv „Summer Vibe“. Kakvo leto priželjkujete?
Planiram nekoliko putovanja automobilom kroz Evropu. A možda me, kao i mnogo puta do sada, leto iznenadi nekim novim prizorom, susretom ili svetlošću koju ću poželeti da zabeležim objektivom.
